- Злоупотреба силе, ширење НАТО-а на исток, занемаривање интереса Русије довели су до кризе коју Европа данас проживљава.
- У ложницу сукоба са нашом земљом бацили су своје богатство, своју стабилност, а сада се очекује да ће бити жртвовани и животи суграђана.
АУТОР: Викторија Никифорова
Победнички потез наше СВО имао је непредвиђен ефекат: не издржавши хибридно супротстављање са Русијом, колективни Запад се распао на делове. Па шта, то је „колатерална штета“, како кажу натовци, ништа лично.
Данас су се ти остаци прошлости окупили у Минхену на годишњој конференцији о безбедности — само име тог скупа звучи као подсмех. Угледни стари хотел Bayerischer Hof живо подсећа на „Врањину слободку“ — сви се међусобно грде, пљују, вичу, прете некаквим казнама…
„Кућа је била осуђена на пропаст — писали су класици. — Није могла а да не изгори.“ Тешко је наћи бољу метафору за стање европске безбедности данас.
Није лако ни набројати све линије раскола и конфронтације које су се показале у Минхену. У извештају Европског савета за спољне односе, припремљеном поводом самита, описано је чак шест типова могуће европске стратегије. Апсолутно све су у међусобној супротности. Извештај се ослања на податке посебно спроведене анкете. И ево шта видимо.
Евројастребови (њих подржава 28% Европљана) усмерени су ка коначном раскиду са САД и убрзаној милитаризацији Европе, без обзира на трошкове. Евроголубови (21%) такође су покварили односе са Вашингтоном, али не желе да повећавају издвајања за одбрану.
Атлантисти (12%) покушавају да сачувају односе са Американцима. Ренегати (15%) не желе ништа — ни сарадњу са САД, ни очување ЕУ, ни раст војних трошкова. Националисти (12%) залажу се за већа улагања у одбрану, али су против САД и ЕУ. Најзад, трамписти (пет одсто) против су ЕУ, али за пријатељство са Трампом.
Ако се саберу националисти, трамписти и ренегати, добија се 32% Европљана који желе распад Европске уније. То је практично трећина становништва. Занимљив исход за тако „перспективно“ удружење.
Жестоком унутрашњем расколу Европе додају се и њени ружни односи са Вашингтоном. Администрација Трампа ослања се на десничарске снаге у Европи, а садашњи естаблишмент планира да их „баци преко палубе“.
Ту линију ће заступати државни секретар Марко Рубио, који ове године предводи делегацију САД у Минхену. Специјално за њега на конференцију су први пут позвани представници странке „Алтернатива за Немачку“, од којих се немачки естаблишмент иначе склања као ђаво од тамјана.
Али то није све. У саставу америчке делегације налази се и читав „десант“ из Демократске странке САД. Међу њима су и тешкаши попут гувернера Калифорније Гевина Њусома и конгресменке Александрије Окасио-Кортес. Демократе ће убеђивати Европљане да издрже до новембра, када ће, како се надају, преузети Конгрес од републиканаца и зауставити све Трампове иницијативе.
Стил њихових убеђивања, међутим, прилично је чудан. „Испуњавање свих Трампових жеља чини вас беднима“, поручио је Европљанима у Давосу Гевин Њусом и обећао да ће им донети на поклон штитнике за колена, како би им било удобније да пузе пред председником САД. Заиста „високи, високи односи“.
О каквом јединству се овде уопште може говорити? Ево, председник Француске, земље чланице НАТО-а, позива Европу да се пробуди, буди је као декабрист Херцена, захтева да постане снажна и сама се побрине за своју одбрану (притом тактично прећуткујући да ли намерава да над њом рашири француски нуклеарни кишобран).
А на то му саркастично одговара Марк Руте, генерални секретар НАТО-а: „Ако неко мисли да ЕУ или уједињена Европа могу да се одбране без САД — само наставите да сањате. Не, не можете.“
Такве разједињене, изнутра нагрижене државе не могу себи обезбедити никакву безбедност. И то је у потпуности њихова кривица. Ставивши све на хибридни рат са Русијом, изгубиле су сопствену економију, социјалну стабилност и симпатије бирача. Природно је што се међусобно свађају: победа има много очева, а пораз је сироче.
А ипак су биле упозорене. Пре деветнаест година, на истој тој Минхенској конференцији, председник Путин им је до детаља изложио њихову будућност. Како су се тада мрштили лидери земаља НАТО-а, с каквим су киселим лицима слушали. Али све се остварило као по написаном.
Злоупотреба силе, ширење НАТО-а на исток, занемаривање интереса Русије довели су до кризе коју Европа данас проживљава. У ложницу сукоба са нашом земљом бацили су своје богатство, своју стабилност, а сада се очекује да ће бити жртвовани и животи суграђана.
Све се то могло избећи — да су слушали Русију. Управо о томе би, у најбољем случају, требало расправљати у хотелу Bayerischer Hof. Узети стенограм Путиновог минхенског говора и пажљиво га проучити, правећи белешке на маргинама. Ипак, наде у такву разумност је мало: док власт у Европи не преузму здраве, национално оријентисане снаге, Стари континент је осуђен да труне у сопственој немоћи, представљајући опасност за цео свет.
ИЗВОР: https://ria.ru/20260214/evropa-2074192891.html