„Бербоци“ без мозга претворили су Европу у старачки дом, којима ће ускоро бити искључена вода
АУТОР: Ирина Гусева
Коментаришу Андреј Киселев и Дмитриј Журвлев
Европа се спрема за још једну сушу после умерено снежне и кишне зиме. Многе земље чекају репризу прошлогодишњег лета, а можда и гору ситуацију. „Кључни резервоар воде који опслужује милионе Каталонаца је скоро потрошен. Сукоб око воде изазвао је борбу у Француској, где неколико села више не може да обезбеди воду из чесме становницима. А ниво највеће реке у Италији већ је низак као у јуну прошле године“, алармира издање „Politico“.
Студија, за коју су коришћени сателитски подаци, потврђује да Европа пати од тешке суше од 2018. године. Чак и ако нивои падавина остану исти, климатске промене ће смањити доступност воде у свим деловима Европе.
„Раст температуре отежава превазилажење ове несташице, стављајући континент у опасан циклус где приступ води постаје све непоузданији“, наводи се у чланку.
Према експертима које је издање интервјуисало, да би се изашло из зачараног круга, када свака година почиње са озбиљним недостатком подземних вода, Европи ће бити потребна „скоро деценија обилних падавина“, међутим њихов број, према прогнози немачке метеоролошке службе, у Европи ће се само смањивати.
Прошлог лета, ограничења употребе воде уведена су у Великој Британији, Француској, Шпанији и Италији. Стручњаци упозоравају да чак ни кишно пролеће неће отклонити текући недостатак подземних вода у Европи. Прошлогодишња суша је већ исцрпила површинске и подземне акумулације, а зима није оправдала очекивања, испоставила се да је било мало снежних падавина. У Француској, дакле, је било најсушније у последњих 60 година. До 2050. доступност воде у Шпанији и Француској могла би пасти до 40 процената.
Владе покушавају да реше проблем дефицита, међутим, како је рекао шпански премијер Педро Санчез, на пример, суша ће постати један од централних политичких и територијалних спорова у земљи у блиској будућности. Према проценама стручњака, ове године ће у чак четири региона морати да се „отпишу“ неки усеви житарица и, евентуално, „опрости се са скоро целом бербом маслина“.
У јужној Немачкој, правни спорови око воде удвостручили су се у последње две деценије, ау Француској су тензије између еколога и фармера због изградње резервоара прошлог месеца изазвале сукобе приликом којих је било и повређених. Нова национална стратегија управљања водама председника Емануела Макрона има за циљ смањење укупне потрошње воде за 10 одсто до краја деценије. Немачка стратегија укључује кораке за обезбеђивање „одрживог” коришћења воде у 10 области до 2050. године, као и листу од 78 мера које треба да се спроведу до 2030. године.
„Управљање водним ресурсима и одлучивање ко има приступ њима постаје политичко питање широм континента“, каже се у чланку.
Занимљиво је да западни политичари воле да причају о екологији, а „зелени“ на таласу климатске агенде негде чак и долазе на власт, али од њих је све мање стварних предлога за решавање проблема, наводно имају важније ствари да урадите. У међувремену, природа узима данак.
Према речима водећег истраживача Главне геофизичке опсерваторије „А.И. Воеикова“, др Андреј Киселев, последње године су показале да је суша постала озбиљан фактор.
„Поента није само у томе да људи страдају од великих врућина, расте смртност и оболелост, већ су реке све плиће, а то су, између осталог, логистички путеви (за бродове). Превоз робе европским рекама је заправо обустављен, што значи да су економске везе нарушене. Ово је велики проблем за Европу и не само за њу.
Осим тога, постоје додатни ризици за пољопривреду – наводњавање и високе температуре. Суша је само једна врста ризика. Постоји комбиновани ефекат ветра и суше. Опасност од пожара се повећава, а ако се ветар појача, ватра се преноси на друге регионе.
«СП»: Да ли се ове појаве могу спречити или зауставити?
– Немогуће је утицати на климатски систем у кратком временском периоду, он је инертан, и шта год да урадимо данас, сутра нећемо осетити резултат, мора да прође поприлично времена.
С друге стране, ако се подсетимо Париског климатског споразума из 2015. године, први пут је записано да ће, уз чињеницу да морамо некако да покушамо да смањимо емисију гасова стаклене баште, свет морати да се прилагоди условима који се одвијају и, вероватно, ће се променити на горе у блиској будућности. Неко треба да се прилагоди суши, неко кишним олујама, неко нечему трећем. То је индивидуални фактор за сваку државу, па чак и регион, посебно важан за Русију, јер је територија огромна, клима другачија, а и недаће. Иако ово важи и за Европу.
Неопходно је проучити искуство суседа, али данас не постоје ефикасне мере које би омогућиле да се носи са таквим појавама. Временом се развијају. Дозволите ми да вам дам контрапример: пре извесног времена биле су поплаве у Немачкој, Чешкој и истовремено у Холандији. Али Амстердам има вековно искуство у суочавању са воденом стихијом, па је штета била много мања него у суседним земљама.
Према статистикама, све су чешће ситуације са временским и климатским аномалијама. Има разлога за размишљање, посебно у условима зиме са мало снега, да би се нешто слично могло поновити. Нико неће дати гаранције, али персепкитве се оцртавају.
Генерални директор Института за регионалне проблеме Дмитриј Журављов скреће пажњу на хетерогеност климе у Европи, што значи да ће тамо бити другачији друштвено-политички и економски проблеми.
— Скандинавија, где је хладније, има много језера, има више користи од овога. Слојеви пермафроста ће вероватно почети да се топе и вода ће стићи, а Италија, Шпанија, Грчка, наравно, тешко ће се снаћи. А онда је питање да ли ће климатски проблем прерасти у друштвени.
Имамо много земаља у којима постоји проблем са климом, чак и ако је то наша отаџбина, али немамо револуције по том питању. Да ли ће земље јужне Европе, северне Африке моћи да створе друштвени систем, тј. да купују жито у Канади, Украјини или од нас? Изграде канале? У истој северној Африци, постоје огромне количине свеже воде. Да ли ће се Европљани бавити тиме и решавати проблеме, прилагођавати се климатским променама или ће почети да живе по принципу „погоршало се, стежемо каиш“? Или неће баш ништа, а онда нас чека револуција на југу Европе. Не знам којим путем ће ићи.
Још се сећам времена када су се еколози бавили екологијом. Ишли су и говорили да постоји тај и тај проблем, а то се решава на овај начин. Сада се госпођа Бербок, која у принципу нема памети, бави екологијом. Ако се еколошка реакција састоји у томе да треба да се зарати са Русијом, онда ће бити веома великих проблема у Европи. Ако уместо воде почну да траже ко је бити крив, биће све теже. Почеће ратови за воду, иако су мало вероватни између европских земаља. Али ако крене лоше,то онда угрожава 90 одсто Европе. Са комшијама ће се борити за воду, са нама, са Африком.
Све зависи од тога како ће се проблем решити. Ако уз помоћ мозга, онда се ништа страшно неће догодити, јер се клима на планети променила много пута и сви су живи. Било је времена када је у Египту падала киша, међутим није их било последњих пет хиљада година, али људи нису умрли од овога, јер су засукали рукаве.
Ако Европљани покрену главе и руке, онда ће све бити у разумним границама. Ако се примењују само руке, догодиће се „бурбок“. Ако се не покрене ни једно ни друго, настаће европски хаос.
„СП“: Тамо и тако више личи на хаос
– Да. Ту је и амерички хаос, јер пре 10 година ни лудак није могао да замисли да би САД могле да имају проблема са храном. А сада говоре и о трајној суши. Америка је одувек била земља са вишком хране, а Међутим, да ли ће Европљани то учинити, не знам. Можда, уместо технолошких, почну да доносе политичке одлуке, па ће онда бити лоше. Они су први, јер је Европа слаб континент. И војно, и политички, и економски, она је старачки дом. Али они ће моћи да униште живот не само себи, већ и онима око себе.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://svpressa.ru/world/article/371603/