• Ствар је у томе да је Украјина, као и Србија, вековима била предња ивица отпора православног становништва експанзији Католичке цркве, спровођеној уз подршку пољског и аустријског престола. Један облик такве експанзије био је стварање Грчке Католичке цркве, која је била православна по спољашњим знаковима, али у административном и сваком другом погледу подређена Ватикану.

ПИШЕ: Свештеник Миладин Митровић, савјетник СНП – Избор је наш за религијска питања и старјешина Храма Светог Василија Острошког у Бања Луци

Медијска најава  да украјинске нацистичке организације „десничарски сектор“ и „Нацкорпус“ желе хитан састанак са митрополитом Католичке цркве у Лавову – највећем граду Западне Украјине, поново је открила тамну страну Римокатоличке цркве и њене прљаве активности усмерене против јединства православног народа у Украјини. Оваква намјера не би изгледала ни мало зачуђујућа јер је опште позната чињеница да су представници римокатоличке цркве много пута у прошлости  искориштавали украјинске радикалне групе ради остварења својих освајачких циљева. Међутим новонастала ситуација на релацији Ватикан – украјински националисти сада изгледа мало другачије. Назријева се по свему судећи нови инцидент и скандал о чему свједочи чињеница да је митрополит Мачеслав Мокшицки први пут добио отворене пријетње о блокирању католичких парохија у Украјини.

У овој наизглед безначајној епизоди, као у капљици воде, огледа се много, али прије свега, замка у коју се Римокатоличка црква сама одвела својом антиправославном политиком, коју је вјековима спроводила на овој територији.

Ствар је у томе да је Украјина, као и Србија, вековима била предња ивица отпора православног становништва експанзији Католичке цркве, спровођеној уз подршку пољског и аустријског престола. Један облик такве експанзије био је стварање Грчке Католичке цркве, која је била православна по спољашњим знаковима, али у административном и сваком другом погледу подређена Ватикану.

Представници гркокатоличке цркве постали су, уз подршку Запада, темељ украјинског националистичког покрета, директно одговорног не  само за јеврејске погроме од почетка двадесетог века (од којих највећи се догодио управо у Лавову и чија стогодишњица се слави ових дана), не само сарадња са нацистима током Другог свјетског рата, не само масовно убиство становника Кијева у Бабјем Јару током немачке окупације или спаљивање свих становника села Хатин у Белорусији, већ и Волињски масакр – геноцид Пољака.

Позиви од стране неких представника Католичке цркве у Украјини за историјско помирење кроз покајање за масакр у Волину, изазвао је међу представницима „Десног сектора“ још веће незадовољство и јавну критику према римокатоличкој цркви за њену лицемјерну политику двоструких стандарда.

Да су украјински националисти  јавно разочарани, те да је конфликт попримио заиста далекосежне размере указују пријетеће  поруке према римокатоличком митрополиту Мачеславу Мокшитскому, са пријетњама физичког уништења –  већ одавно познатог стила украјинских националиста.

Осим тога новонастали сукоб, са друге стране има намјеру да заустави покушаје рјешавања ситуација на Донбасу, јер се као што је познато  предсједник Украјине Владимир Зеленски недавно обратио са молбом Ватикану да постане посредник у преговорима са Владимиром Путином о питањима везаним за рјешавања конфликта у Донбасу.

Из свега више реченог постаје јасно да је погоршање односа између украјинских националиста и Римокатоличке цркве у Украјини лукави потез којим украјински радикали покушавају да саботирају још један – иако чисто декоративан –  покушај Зеленског да покрене мировни процес према Донбасу. Новонастала ситуација је  показатељ друштвено-политичког хаоса у Украјини и живо сведочанство реалне моћи националиста да директно утичу на званичну власт у Украјини.

Поставља се кључно питање, ко стоји иза неконтролисаних украјинских радикалних група способних да врше утицај на међународну и унутрашњу политику ове земље?

Лидери украјинских „патриота“  Тарас Бобаницки, вођа „Десног сектора“ у Лавову, и лавовски шеф „Нацкорпуса“ Степан Вињар, који се посебно истичу у својим радикалним активностима имају богате биографије учешћа у борбама на Донбасу, као и у блокади Крима, те учешћа у екстремистичкој организацији „Азов“, која се бави припремама младих нацистичких група.

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.