Папа Фрациско намерава да посети Москву и Кијев. Фото: СПЖ
- Папа је најавио жељу да дође у Кијев и Москву, истовремено се из Ватикана чују прилично контрадикторне изјаве.
- Коју игру, дакле, игра Ватикан?
- Хајде да покушамо да то схватимо.
АУТОР: Кирил Александров
„Ројтерс“ је 4. јула 2022. објавио интервју са папом Фрациском, у којем се, уз друга питања, дотакао и теме свог путовања у Кијев и Москву. Подсетимо се да се ова тема појавила средином марта 2022, тј. око три недеље након почетка рата. Тада је папа задужио кардинала Пјетра Паролина да организује путовање у Москву. „Онда сам замолио кардинала Паролина да пренесе поруку Путину после двадесет дана рата да сам спреман да идем у Москву“, рекао је понтифик у интервјуу за лист „Коријере дела сера“. У вези са путовањем у Кијев, он је тада, између осталог, рекао: „Нећу још ићи у Кијев. Послао сам кардинала Михаела Чернија и кардинала Конрада Крајевског, који су тамо отишли по четврти пут. Осећам да тамо не морам да идем. Прво морам да идем у Москву, прво морам да се састанем са Путином“.
Шта ће папи посета Украјини?
У чланку „НАТО Лајање и критика патријарха Руске православне цркве: какву игру игра папа око Украјине“ већ смо говорили да могући мотиви за такво понашање могу бити, прво, коришћење изолације Русије од стране западних земаља, како би ипак извршио прву у историји посету једног папе Москви, а друго, жеља да дође у Кијев као миротворац, тј. како би се војни и/или дипломатски успеси Украјине повезивали са римским понтифексом.
Сходно томе, ова посета Украјини требало би да се деси управо када ће бити шансе за тако нешто. А сада папа каже да може да иде у Кијев ,после своје посете Канади, која ће се догодити крајем јула 2022. „А сада, можда, након што се вратим из Канаде, можда ћу моћи да одем у Украјину“, – рекао је он у интервјуу за „Ројтерс“. Ипак, понтифик верује да ће, упркос негативном ставу Москве према идеји његове посете, ипак моћи да дође: „Прво што треба да урадим је да одем у Русију да покушам да помогнем на неки начин, али ја бих воле да посећују обе престонице. (…) Хтео бих да идем (у Украјину – прим ур.), а прво сам хтео да идем у Москву. Разменили смо поруке о томе јер сам мислио да ће ми руски председник дати мало окно да служим циљу мира“.
Министарство спољних послова Украјине већ је изразило спремност да прими понтифика у Кијеву. „Верујемо да ће ова посета ојачати улогу папе у обнављању мира на украјинском тлу, као и да ће подржати дух Украјинаца који трпе неизмерне патње због руске агресије“, рекао је портпарол Министарства спољних послова Олег Николенко.
Како ће посета поглавара Ватикана Украјини помоћи „у обнављању мира на украјинском тлу“? А шта се подразумева под овим? Украјинске власти за сада изговарају сценарио за обнављање мира, по коме ће наша земља војним путем успоставити границе од 24. фебруара 2022. године, а затим дипломатским путем и границе из 1991. године, што не доноси никакав мир, што је сигурно. А све остало је, у најбољем случају, не мир, већ примирје, а у најгорем „инат“. Зашто је онда нашим властима потребан папа да дође у Украјину? Штавише, после изјава понтифекса, које донекле оправдавају инвазију Русије на Украјину, однос према папи унутар наше земље се променио нагоре. На пример, један од римокатоличких бискупа у Украјини Виталиј Кривицки рекао је да је папина посета тешко могућа, због неких његових изјава. „У поређењу са почетком сукоба, део становништва није поздравио неке од папиних речи, које су сматране нетачним“, рекао је Кривицки.
Подсетимо, у званичном саопштењу Ватикана од 24. фебруара 2022. године није било осуде руске војне агресије у Украјини и није било позива да се она заустави. А у интервјуу за „Коријере дела сера“, папа је рекао да је рат можда био изазван „лајањем НАТО-а испод врата Русије“.
Видимо, дакле, да папа Франциско иде у посету Украјини у августу, иако пре тога вероватно неће моћи да посети Москву. Већ смо рекли да ће понтифекс доћи у Украјину када се на ратиштима развије ситуација која ће натерати стране да седну за преговарачки сто, а сам папа ће моћи да изгледа као миротворац. А контуре такве ситуације могу почети да се појављују у августу. Шеф ГУР (Главне управе обавештајне службе – прим. прев.) Украјине Кирил Буданов је 24. јуна 2022. у интервјуу за „ИТВ Невс“ изјавио: „Од августа ће се десити одређени догађаји који ће показати свету да почиње да се дешава прекретница.“
Овај став деле водећи војни стручњаци, како украјински тако и многи западни. Ако се то заиста догоди у августу, Русија ће бити озбиљно заинтересована за преговоре. И ту ће папа Фрања моћи да покуша да уради оно што нису успели водећи европски политичари – да посредује између Украјине и Русије у могућим преговорима. Отуда његове контрадикторне изјаве: некад у прилог Украјини, некад о наводно изнуђеним и објашњивим акцијама Русије.
Тако папа Фрациско жели да добије имиџ миротворца. Осим тога, не може се занемарити ни способност папе да утиче на решавање конкретних питања, на пример, на извоз украјинског жита на инострано тржиште. Сам успех у овој ствари значајно ће повећати престиж папе Фрациска, јер без таквог извоза многим земљама прети глад.
Власти Украјине такође имају користи од посете понтифика Украјини. Сама посета, без обзира на резултате, већ ствара повољну спољнополитичку атмосферу. Ватикан ужива ауторитет у свету, а сваки контакт са њим повећава престиж државе. То не треба заборавити ни сада, током рата, а ни у будућности, када ће обнова Украјине у великој мери зависити од великодушности западних држава и приватних инвеститора. Међутим, у свим овим поступцима папе Фрациска не постоји само политичка компонента, већ и верска.
Религијска компонента
Не заборавимо да папа Фрања није само утицајна политичка личност, већ и поглавар Римоатоличке цркве. У последње време, главна тачка примене његових напора у верској сфери била је жеља да се православље и римокатолицизам уједине у неком облику. Дана 30. јуна 2022. године, на састанку са делегацијом Фанара у Ватикану, папа је још једном изјавио да су Константинопољска патријаршија и Ватикан укључени у „братски и плодоносни дијалог и да су чврсто и неповратно опредељени на путу на обнављање пуног заједништва“. Истовремено је изразио наду да ће се развити „теолошки дијалог“ Ватикана и Фанара. У јуну 2021. године, митрополит Италије и егзарх јужне Европе Константинопољске патријаршије Поликарп (Ставропулос) изјавио је да се приводи крају жеља римокатолика и православаца да успоставе пуно јединство. Ове и многе друге изјаве папе, патријарха Вартоломеја, као и других представника Ватикана и Фанара сведоче да би вође ових конфесија желели да се уједине за живота. Више пута је речено да је најпогоднији датум за то 2025. година, а то је 1700 година од Првог васељенског сабора.
Ватикан и Фанар, као и њихови украјински сателити, УГКЦ – Украјинска гркокатоличка црква и ПЦУ – тзв. Православна црква Украјине, изразили су намеру да тестирају уједињење православља и римокатолицизма у Украјини. Посета папе Франциска Украјини и његови покушаји да делује као миротворац (опет, чак и без обзира на резултате) могу наметнути тему уједињења. Истовремено, тзв. ПЦУ наступа у могућем удружењу као условно млађи партнер у односу на УГКЦ. И што више папа обраћа пажњу на Украјину, то ће ово партнерство бити неравноправније.
Међутим, уједињење са Фанаром далеко је од сједињења са целим Православљем. Могуће је да Ватикан верује да ће значајан део грчких помесних цркава бити приморан да следи Константинопољску патријаршију у нову унију, али шта је са остатком? Али управо ови други чине већину православних у свету.
Стога је навођење Руске православне цркве на сарадњу са Ватиканом главни приоритет. Да, док изгледа нереално, али РКЦ се доследно креће ка том циљу. Папа Франциско је 2016. морао да учини значајне уступке патријарху Кирилу током њиховог сусрета у Хавани. Подсетимо, тада је папа Фрања заправо осудио унију као метод уједињења, што је изазвало буру негодовања украјинских гркокатолика. Али, с друге стране, Хаванска декларација је забележила жељу за јединством Ватикана и Руске православне цркве. Да ли ће бити предузети нови кораци? У Руској православној цркви, очигледно, не журе да то ураде.
У таквој ситуацији Ватикан користи стару проверену методу шаргарепе и штапа. С једне стране, папа Франциско се клања патријарху Кирилу. На пример, 24. маја 2022. папа му је честитао имендан, а 14. јуна 2022. папа је рекао да се нада да ће се састати са патријархом у Казахстану и „разговарати с њим као са пастирем“. Управо би то требало да буде састанак који је био заказан за 14. јун 2022. године у Јерусалиму, али је одложен за каснији датум. Односно, папа нуди предстојатељу Руске православне цркве да се ослободи статуса непожељне особе, који је у западном свету стекао захваљујући подршци „СВО – Специјалној војној операцији“.
Међутим, с друге стране, Ватикан је оптужио патријарха Кирила ни за шта друго него за јерес. Ово је изјавио кардинал Курт Кох, председник Папског савета за унапређење јединства хришћана. Наравно, чути такве оптужбе на рачун једног православног настојатеља од јеретика (а римокатолици су управо јеретици) је апсурдно, али сама чињеница таквих оптужби не може а да не буде алармантна. Уосталом, то звучи у складу са оптужбом за „јерес руског света“, коју су пролетос формулисали бројни фанариотски богослови и објавили у облику Декларације на сајту Волошке академије богословских истраживања (Грчка).
Тако папа Франциско сада са патријархом Кирилом комуницира са позиције меке моћи: или ће он плодотворно сарађивати са Ватиканом, или ће Ватикан помоћи да се покрене нови талас оптужби на његов рачун.
Кадровске промене у РПЦ
Сасвим недавно у РПЦ се променио руководилац Одељења за спољне црквене везе. Досадашњи њен старешина митрополит Иларион (Алфејев) постављен је за администратора Будимпештанско-угарске епархије. Штавише, декрет о разрешењу није садржао формулацију „са захвалношћу за обављени посао“, која се у таквим случајевима доставља, а будимпештанско-угарска епископија је, у ствари, ништа Његов наследник, митрополит Антоније (Севрјук), који има само 37 година, важи за једног од људи најближих патријарху Кирилу. Године 2007. почео је да ради у Одљењу спољних послова Цркве као помоћник старешине Одељења, који је у то време био митрополит смоленски и калињинградски Кирил, а после 2009. године постао је лични секретар Патријарха Кирила.
Митрополит Иларион је познат по својим екуменским усмерењима. Многи у Руској цркви се надају да ће курс обновљеног Одељења споњних послова Цркве постати много конзервативнији. Да ли ће се то заиста и догодити, биће јасно, између осталог, из комуникације Руске православне цркве и Ватикана, посебно око могуће посете папе Москви.
Закључак
На таласу свих ових политичких и верских турбуленција, позиција Украјинске православне – Московске патријаршије је особена. Нема сумње да у случају доласка папе у Кијев неће бити контаката са њим митрополита Онуфрија. Његово Блаженство не подржава екуменско заједништво, не води „узајамно корисне“ преговоре, не тражи профит у закулисним дипломатским биткама. Његов став је једноставан: УПЦ не игра политичке игре, не повинује се хировима државне власти. Она служи Цркви Христовој на земљи и остаје верна Православљу.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://spzh.news/ru/zashhita-very/89406-tonkaja-igra-vatikana-politika-i-religija
[…] Извор: Наука и култура […]