ШУМАДИЈСКА СОКОЛСКА ЖУПА У КРАГУЈЕВЦУ

Соколско друштво деловало је од 1908. У управи били су старешина Стеван Нешић, тајник Драгољуб Милановић, начелник Јосип Прохаска. Било је 139 чланова, 54 чланице, 28 вежбача, 18 вежбачица, 31 мушки нараштај, 35 женски нараштај, 79 мушке деце и 87 женске деце. (1)

У Крагујевцу је о Духовима 1923. одржан слет. У име краља суделовао је ађутант генерал Хаџић. Први слет Шумадијске жупе у Крагујевцу одржан је 27 и 28 маја 1923. Прва тачка била је долазак гостију. Гости из нишке, београдске и осјечке жупе дошли су 27 маја ујутро, а шумадијска друштва и гости из скопљанске и осталих жупа дошли су истог дана у 6 часова после подне засебним возом када је приређена свечана поворка кроз град од станице до официрског дома (некадашњег дворца кнеза Милоша). У поворци су учествовала и сва крагујевачка хумана и културна друштва, тако да је била општенародна свечаност. На неколико места били су подигнути скромни славолуци окићени цвећем и државним заставама са натписима : „Добро дошли” и „Здраво” а на кућама су биле извешене заставе. У поворци по оделењима био је ред, који је игнорисала група делегата.  У парку официрског дома старешина брат С. Нешић поздравио је све присутне госте, а затим се обратио деци, да се угледају на своје старије нараштаје, који су им створили велику отаџбину и позвао их да у слободној домовини шире заставу соколства; обратио се родитељима, који су требали да уписују децу у соколске редове за добро и будућност њихову. После говора отпевао је хор ватрогасаца : „Хајте браћо, Хајте сестре …!” Пре поворке падала је киша, а мутни облаци су обећавали дугу јесењу кишу. Нестало је оне несносне врућине и дивне вечери одржана је академија у парку официрског дома, који је био расветљен и препун публике. На академији изведени су : 1. Друштво Ћуприја вежбе лоптом – женска деца, вежбало 15 деце уз пратњу клавира и виолине. Писац чланка је коментарисао : Лепа вежба изведена још од лепше деце! Састав по чешком. 2. Друштво Крушевац : ритмичке вежбе – женски подмладак. Вежбало 36. Кад су девојчице почеле наступати ритмичким кораком, поломило се неколико дасака на трибини. Али Крушевљанке неустрашиво наставише вежбу, али са мало више „зорта”, јер је лабилност трибине ометала прецизно извођење. Састав начелника њиховог друштва брата Вањека. 3. Чачак : Вежбе буздованима – чланице. Вежбале су 4 чланице. Састав брата Сековановића. 4. Јагодина : Вежба кругом – чланице, извеле 4 чланице. Састав по чешком. 5. Ћуприја : Коњчићи –  женска деца. Вежбало је 2 и по пара. Састав по чешком. 6. Крушевац : Борење сабљом – мушки подмладак. Вежбало 12. Састав брата Вањека. 7. Јагодина : Шестнајстица – чланови. Састав по чешком. 8. Чачак : Деветица – чланови. Састав брата Сековановића за средње вежбаче. 9. Крагујевац : Вежбе по народним колима – женски подмладак.  Састави брата Прохаске.   10. Крагујевац : Ритмичке вежбе – чланице. Вежбало их је 12.  Састави брата Прохаске. 11. Крагујевац : Вежбе на разбоју – чланови. Вежбало 9 вежбача. Све вежбе осим 3 и 8 тачке извођене су које уз пратњу клавира и виолине које уз пратњу тамбурашког збора. После академије парк је био расветљен бенгалском ватром у разним бојама а над Лепеницом бацане су ракете. Одржана је седница судија у официрском дому, а око поноћи разишли су се соколи и гости на спавање.Утакмице су почеле у 6 часова ујутро 28. на Соколову.Такмичило се 41 члан. Оделења су била : Крагујевац, Јагодина, Ћуприја, Чачак и Крушевац. Такмичило се на вратилу и разбојуу вежбама нижег одељка са слета у Љубљани, простим вежбама (са VII чешког слета), бацању кугле, скакању у висину и дужибну и трчању на 100 јарди. Због кише вежбалиште је било блатњаво. Сунце га је исушило и после подне почела је јавна вежба у присуству краљевог изасланика  генерала Хаџића и публике која је начичкала просторне и уздигнуте трибине. Јавна вежба : 1. Вежбе  женске деце. Вежбало 220 деце. Састави брата Прохаске. 2. Вежбе мушке деце заставицама. Вежбало 160. Састави брата Прохаске. 3. Вежбе  женског подмладка (љубљанске). Вежбало 150. 4. Игре – мушка и женска деца. По писцу чланка ово је била једна од најуспешнијих тачака. Избор игри био је одабран и разноврстан. Цело игралиште је било преплављено децом, која су се надметала и вежбала разне вежбе и по писцу није успевало да разабере лепшу ствар од лепше. 5. Вежбе – ученици I гимназије, састави брата Прохаске. Најбројнија тачка : вежбало 450 вежбача у опанцима, сељачким чакширама и белим кошуљама и са шајкачом на глави окићеном зеленилом. 6. Вежбе мушког подмладка са љубљанског слета извели „голаћи”. Вежбало 150. За време одмора старешина осјечке жупе предао је знак пажње старешини шумадијске жупе : на троугаонику три веће и три мање значке са осјечког слета између којих је био натпис : „Sokolska Župa – Osijek prigodom I. Sleta šumadiske Župe 27. i 28. V. 1923”. Старешина жупе Нешић поздравио је изасланика краља  генерала Хаџића, замоливши га да однесе топле поздраве краљу, после чега је свирана химна. Вежба је настављена. 7. Скупине – ученици I гимназије, састави брата Прохаске. Вежбало 270. 8. Вежбе чланова са VII  чешког слета. Вежбало 96. 9. Вежбе чланица са VI  чешког слета. Вежбало 96. 10. Рад на справама и различности. Различности нису изведене. Вежбало је једно оделење чланова на вретилу, једно оделење чланица на ниском разбоју и једно оделење мушког подмладка на јарцу.  Крушевачко друштво : женски подмладак извео је један састав њиховог начелника  брата Вањека : вежбе даирама са певањем, на задовољство публике и стручњака. 11. Вежбе пушкама – питомци атриљеријске подофицирске школе. Састав брата Прохаске. Војска је однела рекорд у прецизном извођењу и свеопштем одобравању публике. Све вежбе су извођене уз пратњу војне музике. За успех слета су између осталих били заслужни начелник жупе Ј. Прохаска, начелник Крушевачког друштва Вањека, као и начелник друштва Чачак Сековановић. Крагујевчани су се отимали ко ће примити више гостију и боље их угостити. (2)  Друштвојебило установљено 1898. У управи били су старешина Стеван Нешић, начелник Јосип Прохаска, тајник Драгољуб Милановић. Било је 254 члана, 40 чланица, 30  вежбача,  28 вежбачица, 42 мушког нараштаја, 45 женског нараштаја, 85 мушке деце, 96 женске деце, 5 чланова у одори.(3)

Свечаности освећења заставе Шумадијске Соколске Жупе и камена темељца Соколског друштва Крагујевац биле су 15 јуна 1924. у кутку дворишта Прве Мушке Гимназије  у Крагујевцу, где је требала бити подигнута соколана. Заставу је даровао краљ Александар и кумовао јој преко изасланика, команданта Шумадијске дивизиједивизијског ђенерала Добросава Миљенковића. Црквени обред обављен је у присуству изасланика краља, изасланика ЈСС., изасланика друштава жупе, старешинства жупе, старешинства и чланова Крагујевачког соколског друштва, представника војних и грађанских власти и многобројних грађана града Крагујевца. На јектемија одговарало је Крагујевачко Певачко друштво. После свршеног црквеног обреда ђенерал Добросав Миљенковић је у име краља предао заставу старешини жупе бр. Стевану Нешићу. Брат Нешић примајући заставу, изјавио је у име Шумадијског Соколства захвалност краљу на великом дару и високом одликовању  и завет да ће се  Шумадијско Соколство и у будуће старати да оправда пажњу и наде које краљ полаже у  Шумадијско Соколство. Затим је војна музика одсвирала народне химне. Нешић је са неколико природних речи, предао заставу подстарешини жупе брату Фрањи Зајцу, старешини Ћупријског соколског друштва, а овај је примио изражавајући у име Шумадијског Соколства, захвалност краљу  на његовом дару уз завет да ће Шумадијско Соколство радити да оправда наде које су се полагале у њега. По свршеном говору брат Зајц предао је заставу жупском заставнику, а војна музика свирала је соколски марш. Изасланик ЈСС брат Михаило Лукић, председник просветног одељења Б.С.Ж., у име ЈСС честитао Шумадијском Соколству високи дар краља и изразио жељу да  Шумадијско Соколство  у борби за јединство народа и неприкосновеност наше државе ово знамење носи носи онако високо, као што су га у борби за ослобођење и уједињење носили њихови славни преци, који су ужегли прву искру слободе, братства и једнакости.  Свечаност је завршена полагањем камена темељца у темељ Соколског дома   Соколског друштва Крагујевац. Том приликом је старешина Нешић изразио захвалност  свима, који су својим радом допринели напредку  Крагујевачког соколства, а у првом реду ранијим управама  и члановима Крагујевачког соколског друштва. Ценећи те велике заслуге старешинство друштва изабрало је за осниваче, раније председнике браћу Косту Сретеновића, професора београдске реалке, и Михила Ковачевића, пешадијског пуковника, ранијег члана управе брата Ђуру Брзаковића и прве чланице женског одбора друштва сестре Зорку М. Ковачевић, Христину М. Катић и Досетаву М. Лукић. У говору је брат Нешић је изнео имена приложника за подизање соколског дома и захвалио им на помоћи, па изразио захвалност грађанима града Крагујевца који су увек указивали пажњу своме соколству  и обилно га помагало у његовом родољубивом раду. Застава жупе је у свечаној поворци са војном музиком на челу пронета кроз варош и донесена у Прву Мушку Гимназију. У част свечаности соколи су приредили код Стрелишта своју велику јавну вежбу. Вежба је била манифестација узајамног рада сокола, школе и војске.Поред сокола учествовали сз ђаци све три крагујевачке гимназије и војно-занатлијске школе и војници крагујевачког гарнизона. Ученице крагујевачке женске гимназије извеле су вежбе венчићима, које је саставила вредна сестра Јана Булић. Ученици обе крагујевачке мушке гимназије  и војно-занатлијске школе извели су просте вежбе брата Ј. Прохаске, начелника жупе и друштва. Изведене су сарајевске слетске вежбе чланица, различности по групама мушке и женске деце, сарајевске слетске вежбе палицама мушког подмладка, вежбе венчићима женског подмладка вредне сестре Драге Мишић, затим сарајевске просте вежбе „Сељачки радови”. Најбоље вежбе биле су вежбе пушкама брата М. Војновића, које су изводили војници, просте вежбе које су изводили питомци Инжењерске подофицирске школе, а нарочито вежбе пушкама брата Ј. Прохаске, које је извело одељење војника XIX пешадијског пука у потпуној ратној спреми. (3)

  Соколско друштво у Крагујевцу је 7 августа 1924. приредило соколско вече да би помогли своје чланове вежбаче за одлазак на слет у Загреб. Програм је био :  1.„Синови Сунца” од Ћурчина рецитовао је С. Мелентијевић. За то време била је жива слика сокола и соколица.  2. Богуновић – „Теловежбена Сцена” мушке и женске деце, 3. Лотски „Петица” чланови. 4. Ђурђевић „Вежбе заставицама” мушке деце. 5. Јегмичев „Вежбе пушкама” војници соколи, узорно оделење за слет у Загребу. 6. Ђорђевић „Вежбе ситима” женска деца. По коментару у часопису  „Соколски вјесник жупе загребачке” најуспелија и најлепше увежбана тачка, тако да су они те вечери носили рекорд. 7. Пихлер „Ритмичке вежбе за загребачки слет” женски нараштај. 8. Кушчер „Просте вежбе” за загребачки слет мушке и женске деце. 9. Шулце „Просте вежбе” за загребачки слет чланови предњачког збора. 10. Обреновић „Ритмичке вежбе деветорице” женски нараштај. 11. Лотски „Деветорица” за  загребачки слет. (4)

На свечаности открића споменика стрељаним чехословацима крагујевачко соколско друштво учествовало је како у дочеку гостију из Чехословачке, тако и у приређивању свечаности. Гости су дочекани 27 септембра 1924. Сви домови у Крагујевцу били су окићени југословенским и чехословачким заставама. Све школе, друштва, војска и сви грађани изашли су да покажу својој браћи, колико их радо очекују. Са железничке станице је пошла поворка са музиком и соколима на челу, а затим су се ређале све родољубиве установе. Поворка је дошла до официрског дома, где је госте поздравио, председник просветно културног одбора соколске шумадијске жупе Милоје Павловић. У свом говору истакао је да смо ми и браћа Чехословаци били два распета на крсту народа и да смо својим властитим трудом васкрсли. Истакао је и да нас наша крвна веза упућује једне другима у загрљај. Његов говор био је праћен бурним клицањем. Свечано откриће споменика било је пре подне 28 септембра 1924. Била је присутна огромна маса народа, како из Крагујевца, тако и из целе Шумадије. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Шумадија је дошла да се поклони, као што је то увек чинила, само онима који су заиста били пуни љубави према својој отаџбини, али у том њеном поклону била је страховита опомена свима онима, који мисле да ради својих личних ћефова хоће да упропасте ову земљу.”  Пуцањ топова огласио је да је опело отпочело. Одмах затим одјекнуле су све сирене на фабрикама и млиновима крагујевачким, забрујала су звона. После опела и говора било је дефиловање поред споменика. Соколи су са пуно респекта поздравили споменик. У част гостију била је после подне велика јавна вежба  на летњем вежбалишту. Улаз је био бесплатан. Поред гостију вежби је присуствовао готово цео Крагујевац као и маса света са села. Прва тачка била је тачка чланица, које су вежбале вежбе одређене за сарајевски слет. Присутни су их френетички поздравили, а нарочито гости. Затим је била вежба игре мушке и женске деце.  У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да од осталих тачака  требало поменути вежбе женског нараштаја. Оне су вежбале народне игре Шумадинку, Српкињицу и Девојачко коло. Ове игре су нарочито занимале госте. Војници 19 пука вежбали су вежбе пушкама са ратном опремом. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да се народу са села допала вежба  „Сељачки радови” коју су вежбали војници неборачке чете и соколи. Једна од најуспелијих тачака била је вежба на справама чланова и мушког нараштаја. Чланови су вежбали једне вежбе на разбоју. Мушки нараштај је вежбао на јарцу и дао скокове. Завршна тачка била је велика скупина војске и сокола. На врху скупине била су два војника, један наш и један чешки легионар. Сваки је држао заставу свог народа и поздравили се рукујући са  „На здар !” – Здраво ! Била је то симболична слика братства. У вече била је забава у официрском дому, на којој су поред осталих слика, соколи извели две. Група сокола и соколица држала је две слике краља Александра и Масарика. Друга слика  била је одступање преко Албаније 1915. Ова симбилична слика показала је гостима кроз какве су муке и патње прешли наши борци на нашој голготи да би извојевали народу слободу. Гости су испраћени 29 септембра 1924. Отишли су у Тополу да се поклоне на гробу краља Петра I. (5)

 Још пре ратова дошло се на идеју о подизању соколског дома у Крагујевцу. Дотад се вежбало по касарнским собама, по малим школским учионицама, општинским и пожарничким зградама и приватним кућама. У чланку „Соколски Дом у Крагујевцу” истицало се : „На уснама свих чланова на свима скупштинама, лебделе су речи : „Подижите нам Соколану!” Прво је било прикупљено више од 50.000 динара. Али новац је пристизао. Помогло је Министарство, и Окр. Одбор и Срески одбори, и Општина и трговачка предузећа и појединци. Помогли су у новцу и материјалу, у превозним средствима, у радној снази. Уместо обичне вежбаонице, подигнут је соколски дом. (6) Још 19 септембра 1925. поред сокола из Шумадијске жупе, дошло је преко 100 чланова и чланица београдских соколских друштава са две заставе. Госте су на станици дочекали крагујевачки соколи са својим старешинама и маса света. По доласку образована је поворка и гости вођени од својих домаћина дошли су пред официрски дом, одакле су распоређени на станове. Већина гостију биле је смештена у гимназију где су за све старије биле спремљене постеље. У част гостију увече почела је забава у официрском дому, којој је поред гостију присуствовали виђенији грађани. (7) У предвечерје била је у граду бакљада. (8)

У недељу 20. септембра 1925. у 9 сати у парку пред  официрским домом почела је војна музика да свира народне комаде. Соколи су се почели окупљати пошто је ту био заказан збор за формирање поворке. У поворци су били : музика, начелник Шумадијске жупе, заставе са пратиоцима, изасланик Ј.С.С. са делегатима  и старешинствима соколских жупа и друштава, представници војних и грађанских власти, официрски кор, соколи и соколице, у одорама, подмладак, војска, соколи без одоре и народ. На пролазу кроз улице поворка је била поздрављена а на многим местима засута цвећем. Поворка је пред дом стигла у 11 часова, поздрављена од огромне масе света, која се ту скупила да учествује у отварању дома као и да јавно манифестује своју љубав према Соколству. При улазу у Дом брат Илија Николић, инжењер који је руководио зидањем дома, са неколико речи предао је кључеве старешини жупе, Стеви Нешићу, који је широм отворио велика врата и позвао окупљене да уђу у новосаграђени Дом. Велика сала, балкон и галерија били су за час дупке пуни. На бини су заузели место, свештенство, заступници министра војног и министра просвете, изасланик Ј.С.С. Као и остали виђенији гости. После освећења Соколског дома присутне је у име сокола Шумадијске жупе, поздравио брат Нешић. У свом говору укратко је изнео напоре, историјат и идеју за зидање дома. Поред осталих говорио је брат Кајжел, изасланик Ј.С.С, који је поздравио отварање дома у име Старешинства Савеза, у име целе Љубљане и целе Словеније. Био је бурно поздрављен. У вече у 9 сати, пред пуном салом отмене публике, почела је свечана академија. У програму су били заступљени 7 друштава Шумадијске жупе, два београдска као и једно војничко оделење. У чланку „Отварање Соколског Дома у Крагујевцу 20. септембра 1925” истакнуто је да су све тачке изведене на опште задовољство публике, али да је најуспелија тачка била „симболичке вежбе”, које су извели војници – соколи XIX. п.п у Крагујевцу. Они су били дуготрајним акламовањем и узвицима : Живела војска, Живели соколи! принуђени да се поново појаве збијени у једну целину и опасани југословенском заставом. После академије било је весеље само за соколе и тиме је био завршен програм ове соколске свечаности. (9) У чланку „Отварање Соколског Дома у Крагујевцу” у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Новим Соколским Домом у Крагујевцу добило је југословенско Соколство нову тврђаву у којој ће се наши врли Шумадинци узгајати у правом Тиршовом духу.” (10) Ђура Брзаковић описао је отварање соколског дома као и сам дом. Дом је био у Даничићевој улици близу прве мушке гимназије. У унутрашњости дома заузимала је видно место вежбаоница. Вежбаоница је пространа сала у величини 22/10 метара, са великом позорницом, за јавне часове, концерте, забаве и друге свечаности. Соколи су позвали на свечаност околна соколска друштва. Преко својих изасланика била су заступљена сва хумана, витешка и културна удружења као и остале установе у месту. Дошла је и маса соколских пријатеља. Старешина Стеван Нешић, државни саветник, отворио је дом и први ступио унутра. За њим су ушли делегати, свештеници, соколи из Београда, Јагодине, Ћуприје, Параћина, Крушевца и Чачка, а за њима гости, који су испунили све просторије дома. Увече приређена је академија на којој су учествовали соколи из Београда,  Ћуприје,  Крушевца и Чачка као гости и соколи из Крагујевца. (11)

Шумадијска соколска жупа приредила је свој други слет у Крагујевцу 12 јуна 1927. Позвали су  на слет и соколска друштва изван жупе и војску. Позиву су се одазвала друштва из Скопља, Куманова са његовом соколском музиком, Сарајева, Београда Матице и Београд I. Од војске учествовали су из Крагујевца : 19. пешадијски пук „Војводе Путника”, пиротехнички батаљон и подофицири инжењерије, а са стране : морнари речне флотиле из Новог Сада, питомци артиљеријске подофицирске школе из Чуприје и официри 5. коњичког пука  „Краљице Марије” из Паланке. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакли су велико учешће војске на слету. За њих је то била важна и радосна појава и то је требало нарочито истаћи. Заједничка и братска сарадња војске и сокола, чинило им се, нигде није нашла тако јак израз као у Шумадији. Сматрали су да је на соколским скуповима требало тежити да се виде сакупљена браћа и сестре из више крајева, ради личног упознавања, размене мисли, братских разговора, заједничког рада, јер је то све заједно утицало на развијање осећања братске љубави и соколске солидарности. Браћа из Куманова, Скопља, Сарајева и Београда засновала су са браћом из Шумадије чвршће везе и постали ближи него што су били пре слета. Војници су са својим соколским вежбама војничког типа, изазвали допадање и дивљење. Гледаоци су бурним и одушевљеним поклицима наградили њихов труд. За писца чланка сарадња сокола и војске била  је најсимпатичнија црта слета. По њима тиме је била учвршћена нераскидна веза две најаче народне организације, које су биле у исто доба и два најистакнутија фактора у процесу народног сједињавања. (12) У Крагујевцу је одржана IX скупштина ЈСС 17 и 18 марта 1928. На скупштини је решено да се одржи савезна просветна школа, да се помогне Херцеговцима пострадалим услед временских непогода и Бугарима због земљотреса. Соколски Гласник излазио је у облику новина од 1 јануара 1928.  (13) Друштво Крагујевац основано 1912. У Управи били су : старешина Ђура Брзаковић, начелник Јосип Прохаска, тајник Јован Бакић, предавач др. Милан Крстић. Било је 91 члан, 18 чланица, 80 вежбача, 16 вежбачица, 98 мушког нараштаја, 52 женског нараштаја, 127 мушке деце, 48 женске деце, 38 чланова у одори. Имали су властити дом, књижницу, тамбурашки збор и  заставу.  Приредили су јавну вежбу, Имали су 1 сарадника и 8 предњака. (14)

Жупа у Крагујевцу имала је 1929. 9 друштава, 740 чланова, 161 чланицу, 235 вежбача, 59 вежбачица, 246 мушког нараштаја, 112  женског нараштаја,  345 мушке деце, 128 женске деце,  2 соколска дома и укупно 1.732 припадника. (15) Старешина друштва 1928. био је Ђура Брзаковић, начелник Јосип Прохаска, начелница Славка Вучковичева, тајник Јован Бакић, предавач Драгутин Димитријевић. Било је 96 чланова, 20 чланица, 45 вежбача, 15 вежбачица, 62 мушког нараштаја, 48 женског нараштаја, 92 мушке деце, 85 женске деце, 30 чланова у одори, 1 чланица у одори. Имали су  3 сарадника, 3 предњака, дом, књижницу и музику.(16)

По Соколском календару 1930 Соколско друштво у Крагујевцу основано је 1904. Старешина је био Ђура Брзаковић, начелник Јосип Прохаска, начелница Славка Вучковичева, секретар Бошко Живковић а предавач Драгутин Димитријевић. У друштву је било 48 чланова, 6 чланица, 45 вежбача, 18 вежбачица, 38 мушког нараштаја, 40 женског нараштаја, 62 мушке деце, 48 женске деце, 38 чланова у одори и 1 чланица у одори. Изводили су јавне вежбе , имали су 2 сарадника и оркестар. (17) Жупа Шумадијска у Крагујевцу основана је 1921. Старешина је био Милоје Павловић, начелник Јосип Прохаска, начелница Славка Вучковичева, секретар Илија Павловић, предавач др. Милан Крестић. Били је 10 друштава, 705 чланова, 195 чланица, 130 чланова у одори,  1 чланица у одори,  241 вежбача, 77 вежбачица, 200 мушког нараштаја, 143 женског нараштаја, 277 мушке деце и 231 женске деце. Од вежбаоница било је : 3 соколска дома, 6 приватно, 1 школа. Одржали су 12 јавних вежби, било је 12 сарадника, 23 предавача, 4 књижнице, 2 музике, 1 тамбурашки збор, 1 оркестар, 2 заставе. Било је 65 предњака, 6 чланова и 3 чланице са испитом. (19) Жупски слет одржан је 10 и 11 8. 1929. у Ћуприји. (20)  Соколска жупа Крагујевац имала је 1932. 19 друштава и 13 чета. Извештај о просветном раду послало је 9 друштава и 2 сеоске чете. У току 1931. одржано је 77 предавања и 116 говора пред врстом. У друштву Сењски рудник одржано је 17 предавања, а у Крушевцу 35 говора пред врстом. Других приредби било је 187, највише у Јагодини 42. Књижнице је имало 5 друштава са 1.113 књига највише Јагодина 560 књига). Читаонице за чланове имала су 4 друштва (Свилајнац, Брус, Крагујевац и Сењски Рудник) . Претплатника на соколске листове било је 224. На „Соколски гласник” 119 (највише Крагујевац 40). Крагујевац је имао 75 претплатника на соколске листове. Три друштва имала су позоришне секције (Сењски Рудник, Свилајнац  и  Крагујевац). У Крагујевцу је било 18 представа, у Свилајнцу 3, а у  Сењском Руднику ни једна. Музичке секције биле су у 2 друштва  (Крагујевац, Сењски Рудник).Трезвењачке секције имали су Сењски Рудник и Крушевац. Извештаје о раду слала су друштва Јагодина, Чачак, Крушевац, Багрдан, Свилајнац, Брус, Краљево као и чета Исаково. (21)

У Управи Соколског друштва Крагујевац 1934. били су :  Старешина је био Божин Хаџи-Илић, I заменик старешине Петар Јевђевић, II заменик др Драгослав Пантелић, начелник Драгутин Платник, заменик Мирко Фрлуга, начелнива Милица Лоц, заменица Зорка Козомарић, председник просветног одбора Петар Јевђевић, секретар Петар Ножинић, благајник Вид Катић, господар Петар Васовић, статистичар Јосип Дитрих, здравствени референт др. Милош Тасић. (22) Управа пододбора друштва „Кнегиња Зорка” у Крагујевцу помогла је Соколско друштво са 100 динара. На иницијативу Управе пододбора друштва одржао је др. Ловчевић, санитетски потпуковник, 2 предавања о бојним гасовима.  Све чланице учествовале су у Црвеном Крсту, Народној Одбрани и Јадранској Стражи. (23) Чланови сокола били су често и чланови тих удружења.

Соколи су се трудили да сем телесног вежбања културно уздижу своје чланство и околину. Др. Сава К. Поповић истакао је о значају соколских дилетантских позоришта: „Ми имамо данас у Југославији врло мали број позоришта и зато нам се намеће потреба да оснивамо што више дилетантских трупа. Свако среско место требало би да има по једно позоришно удружење, које би с времена на време давало комаде наших домаћих писаца. За позоришна удружења треба заинтересовати образовану омладину тога места и приказати родитељима, да је циљ удружења ширење литерарне наобразбе код младежи, а не узалудно губљење времена, како се то нажалост, код нас још врло често мисли.“  (24) У великој дворани Соколског дома у Крагујевцу 3 марта 1935. прослављена је стогодишњица оснивања првог српског позоришта, које је основао Јоаким Вујић 1835. Прослава је спојена са прославом 70-годишњице Бранислава Нушића, који је присуствовао свечаностима у Крагујевцу. Пре подне одржана је свечана скупштина, на којој су говорили Азањац и Нушић. Нушић је захвалио на срдачном дочеку и подвукао значење стогодишњице првог српског позоришта. После подне приредила је позоришна секција Соко Матице представу. Пре почетка представе говорили су Азањац и професор Милоје Павловић. Приказан је Нушићев „Обичан човек“. (25) Због тешког стања  и оскудице која се осећала у Херцеговини, Црној Гори и Далмацији Социјални одсек Савеза Сокола упутио је апел соколским друштвима ради смештаја сиромашне соколске деце код породица имућнијих сокола. Деца су била  на  исхрани и нези док су трајале тешке прилике код породица деце. На апел Савеза прво се одазвало Соколско друштво Свилајнац, малено место у жупи Крагујевац, које је 1936. примило на негу, уздржавање и школовање 15 сиромашне деце из жупе Мостар.(26)   Соколска жупа Крагујевац одржала је у Крагујевцу свој пети жупски слет од 22 до 24 маја 1937.Том приликом приређен је и први жупски просветни слет, на којем су се такмичили луткарски одсеци.  (27)

Др. Буковски, старешина Савеза словенског и чехословачког соколства,  27. јануара 1937. посетио гроб је Незнаног јунака на Авали и положио венац. Са Авале упутио се на Опленац, где се поклонио сенима краља Александра и на гроб положио венац са тракама у чехословачким државним бојама и  написом „Великом Краљу – Савез словенског Соколства и Чешка обец соколска – 27-I-1937 год.” Пошто су гости били почашћени доручком у хотелу на Опленцу, продужили су за Крагујевац. У сусрет гостима крагујевачки соколи на челу са старешином Миливојем Павловићем изашли су са четири аутомобила до села Десимировца, одакле су сви заједно продужили за Крагујевац  и одвезли се на гробове 44 чехословачких војника стрељаних од аустријске војске у побуни јуна 1918. Положени су венци и затим су се сви заједно вратили у просторије Соколске жупе Крагујевац. Гости су почашћени „шумадијским чајем”, разгледали су просторије соколског дома и кад су се појавили на балкону дворане, били су поздрављени од крагујевачке омладине, која је одржавала своју светосавску приредбу. За време ручка у официрском дому свирала је соколска музика и крагујевачки соколи и соколице играли су са гостима народна кола. Старешина жупе Миливој Павловић, као спомен на тај дан, поклонио је гостима у минијатури израђени метални споменик палих чехословачких јунака 1918. у Крагујевцу. (28). Међужупски састанак СПП одржан је 25 и 26 9. 1937. у Крагујевцу. Закључено је да је требао план за Соколску Петрову Петолетку. Нарочиту пажња била је усмерена на село као извор моралних и националних снага. Соколи су позивали на сарадњу и оне који нису били соколи, као и све друге организације и удружења да створе и остваре такође свој план корисног рада сличан програму СПП. Соколи су се надали да синови и кћери Шумадије сложно и сви до једног приступити остварењу овог посла, онако сложно као што су у прошлости сложно и као један радили да из покрајина раздељених под туђинском влашћу, искују слободну отаџбину. (29)

Шумадијско Коло Српских Сестара у Крагујевцу је на католички празник Сви Свети одржавало помен изгинулим Чехословацима у присуству Чеха, који су живели у Крагујевцу, чланица, наставница и ученица. Свештеник је очитао заупокојену молитву, а чланице са наставницама упалиле су свеће и са Чесима окитиле гробове цвећем. Подпредседница КСС је говорила код споменика где су забележена имена изгинулих Чехословака. Коло је у свом раду сарађивало са Соколима. (30) Соколско друштво Крагујевац прославило је 12. октобра 1940. десетогодишњицу од оснивања позоришног одсека. У  Крагујевцу је јануара 1930. основана Дилетантска позоришна група Радничке колоније. Већ 5 маја 1930. приказала је „Ђиду” Јанка Веселиновића. Затим су се ређали комади „Девојачка клетва” од Љубинка; „Два наредника” од Ђурковића; „Сеоска Лола” од Тота; „Сумњиво лице” Нушића; „Сиротица” од  Ђурковића и … . Са оснивањем Соколског друштва Крагујевац I позоришна група прешла је у његов састав, јер је иза себе имала снажну организацију. Резултат десетогодишњег рада одсека био је преко стотину комада, са преко 250 представа. Део представа позоришни одсек извео је у Рачи  — крагујевачкој (три пута), Краљеву, Косовској Митровици (два пута), Трпчи и Горњем Милановцу. Одсек је десетогодишњицу свог оснивања обележио свечаном академијом. Приказан је Нушићев комад „Др.”. На прослави је одржано предавање „Живот позоришног отсека у првој деценији. Старешина друштва и оснивач одсека Петар Јевђевић предао је дипломе за десетогодишњи непрекидан рад вођи одсека Живојину Петровићу, Велимиру Павићевићу, Љубомиру Еркићу, Јовану Славковићу, Милошу Видаковићу, Драгици Видаковић, Јованки Гроздановић и Марији Рајтер. Поред изасланика корпорација и установа, прослави је присуствовао секретар жупе Крагујевац Тодор Димитријевић. Димитријевић  у име жупе и Јанко Крамер у име Соколског друштва „Матице” предали су поклоне Позоришном одсеку. (31)

Старешина жупе Милоје Павловић истакао је  : „Соколовати значи предано радити, значи напредовати и усавршавати се, значи борити се против зла за добро.  Соколовати значи тежити да развијамо у себи све добре склоности и да сузбијамо све ниске нагоне и страсти.  Соколовати значи снажити се телесно и развијати се умно : здрав дух у здравом телу.  Соколовање је у исто време и морално усавршавање …    Соколовати значи волети свој народ и не жалити жртве за његово добро. Једном речи :  Соколовати значи изграђивати човека, физички снажна, морално јака и умно развијена, способног и расположеног да послужи општем добру ни ради личне користи, ни ради славе, већ по дубоком осећању да му је дужност тако да ради”. (32)

Старешина жупе  Милоје Павловић био је у међуратном периоду сем соколства и члан Црвеног Крста, Аеро-клуба, Обласног одбора Удружења резервних официра и ратника, … . После Априлског рата 1941. и соколско друштво Крагујевац и жупа били су забрањени. Милоје Павловић стрељан  је заједно са  ђацима у Крагујевцу 1941. Пред стрељање у Крагујевцу 1941. Милоје Павловић је команданту добровољаца који му је рекао да му живот од њега зависи одговорио : „Ако ми од тебе зависи живот, не треба ми ни тај живот”.(33)  После Другог светског рата обнова соколског друштва била је онемогућена. 

На иницијативу Јевђе Јевђевића соколско друштво Крагујевац-Матица је 5 октобра 1996. после 55 година обновило свој рад. Кад су обновљена соколска друштва у Тополи и Чачку обновљена је 2001. Соколска жупа Шумадија, а Јевђа је изабран за старешину. Једно време је само Соколско друштво Крагујевац имало преко 1.000 чланова.

  Прослава стогодишњице соколства у Крагујевцу одржана је 2007. у згради старог соколског дома (данас позориште) под покровитељством престолонаследника Александра Карађорђевића, сина краља Петра II, старешине Савеза Сокола. Поводом прославе соколи у Крагујевцу добили су поздраве од Руског Соколског савеза из Москве, од секретара Светског Соколског Савеза др Владимира Достала и Савеза сокола Лужичких Срба. Почасни гост на прослави био је престолонаследник Александар Карађорђевић, принцеза Катарина, епископ Шумадијски Јован, изасланик Одбране Чешке Републике пуковник Владимир Хујак, изасланик Одбране Словачке Републике пуковник Франтишек, изасланик  Руске козачке војске козачки пуковник Леонид Маслов, Атаман савеза Верних Козака из Украјине (Кијев) есаул Алексеј Селиванов, делегација Соколског Савеза Словеније на челу са старешином Соколског друштва Љубљана-Табор Матијаж Анжур, Александар Кравченко члан руског Сокола, Андреј Каримов председник најбројнијег омладинског удружења „Лад” из Новосибирска. Били су и  Гордана Рајновић, председница Савеза Соко Србије, Петар Стакић, председник скупштине Соко Србије, Јован Ч. Милић генерални секретар Савеза Соко Србије као и др. Слободан Ђорђевић. У име скупштине града Крагујевца био је заменик градоначелника Саша Миленић. На свечаној соколској академији наступали су соколићи из основних школа „Станислав Сремчевић”, „III крагујевачки батаљон” и „Ђура Јакшић”, као и из школе за основно и професионално образовање глуве деце и омладине у Крагујевцу. Из школа децу су водили професори : Славица Јоксић, Зоран Стевић и Милета Кутлешић. Дечији хор водила је професор музичке културе сестра Милица Јоксић. На академији говорили су : Престолонаследник Александар, заменик градоначелника и старешина друштва Крагујевац Матица Јевђа Јевђевић. Краћа обраћања имали су и гости. Старешина друштва Крагујевац Матица Јевђа Јевђевић одликован је орденом  „ЗА ВЕРУ, ДУХ И ОТАЏБИНУ” од Атамана руске козачке војске генерала Володацког и додељена му је Плакета Сокола Словеније издатој поводом 100 година Соколског савеза Словеније. У свечаној сали Скупштине Града Крагујевца био је у част Соколског друштва и гостију из Русије 20 новембра 2007, приређен пријем и конференција за штампу. Скупштину града представљао је подпредседник  скупштине Јован Павловић Бојаџић. Потписан је договор о побратимству са Савезом Верних Козака из Кијева и протокол о намерама са Козачком војском Русије и зарубежја, који је у име  генерала Володацког потписао  козачки пуковник Леонид Маслов. Споразумима је било предвиђено да козачка удружења шире соколски идеју у Украјини, на Дону и у Сибиру. (34) 

 На скупштини 29 марта 2008. уместо Соко Југославије обновљен је Савез Српских Сокола, а за  старешину  је изабран  Јевђа Јевђевић. Престолонаследник Александар Карађорђевић је 24 фебруара 2009. примио покровитељство над соколском витешком организацијом. Српски соколи су са благословом патријарха Иринеја одржали слет у Београду испред хрма Светог Саве 15 септембра 2010. Учествовало је преко 400 вежбача. Други слет одржан је 2011. у Нишу на празник Св. Цара Константина испред истоимене цркве. Поред вежбача учествовао је дечји Соколски хор. Слету је присуствовао патријарх, представници града Ниша и део старешинства Савеза српских сокола.

 У краљевском дворцу у Београду 10 децембра 2019. приређен је пријем  и представљање  „Споменице поводом двадесетогодишњице соколског рада Јевђе А. Јевђевића и десетогодишњице старешинства у Савезу Српски Соко”. Говорили су престолонаследник Александар, аутор предговора епископ Аустријско-швајцарски, Италије и Малте  господин Андреј, аутори споменице Вељко и Катарина Лековић и Матија Бећковић. Своје тестове за Споменицу приложили су писац Антоније Ђурић и секретар Светског соколског савеза др. Владимир Достал. На крају промоције уметница Ивана Јордан певала је „Лети високо као орлови”.

Соколско друштво у Крагујевцу  је  после Првог светског рата обновило свој рад. У свом раду уско сарађивало је са хуманим, витешким и културним удружењима. Чланови сокола били су често и чланови тих удружења. Отварањем новог дома са великом салом омогућен је соколски културни рад. Соколи су се трудили да културно уздижу своје чланство и околину. У великој дворани Соколског дома у Крагујевцу 3 марта 1935. прослављена је стогодишњица оснивања првог српског позоришта. Прослава је спојена са прославом 70-годишњице Бранислава Нушића, који је присуствовао свечаностима у Крагујевцу. Као прегалац истицао се старешина жупе Милоје Павловић. Стрељан је 1941. заједно са ђацима. После Априлског рата 1941. и соколско друштво и жупа били су забрањени. После Другог светског рата није била могућа обнова соколског друштва. Соколско друштво Крагујевац је 1996. обновило свој рад  на иницијативу Јевђе Јевђевића. Наставили су да одржавају везе са сличним удружењима из словенских земаља.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Југословенски Соколски календар 1923”, У Љубљани 1922, стр. 107;
2. „Соколска кроника”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, децембар 1923, бр. 3, стр. 55;„Извештај о I слету Шумадиске соколске жупе”, „Соколски гласник“, у Љубљани, 1923, бр. 9-10, стр. 309- 312;
3. „Југословенски Соколски календар 1924”, У Љубљани 1923, стр. 139;
4. „Шумадијска соколска жупа у Крагујевцу”, „Соколски гласник“, у Љубљани дне 15 септембра 1924, бр. 16-18, стр. 263, 264;
5. Р, „Соколско вече у Крагујевцу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Септембар и Октобар 1924, бр. 9 и 10, стр. 280, 281;
6. Р, „Јавна вежба у Крагујевцу”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб,  Децембар 1924, бр. 12, стр. 332, 333;
7. Мил. Павловић-Крагујевац, „Соколски Дом у Крагујевцу”, „Соко Душана Силног”, Београд, октобар 1925, бр. 8, стр. 119, 120;
8. Урош Влаховић – Београд, „Отварање Соколског Дома у Крагујевцу 20. септембра 1925”, „Соко Душана Силног”, Београд, октобар 1925,  бр. 8, стр. 121-123;
9. „Отварање соколског Дома у Крагујевцу”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;
10. Урош Влаховић – Београд, „Отварање Соколског Дома у Крагујевцу 20. септембра 1925”, „Соко Душана Силног”, Београд, октобар 1925,  бр. 8, стр. 121-123;
11. „Отварање соколског Дома у Крагујевцу”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 211;
12. Ђура Брзаковић, „Соколска свечаност у Крагујевцу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Новембар-Децембар 1925, бр. 11 и 12, стр. 236-238;
13. Ђ.Б, „Соколски слет у Крагујевцу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Септембар 1927, бр. 9, стр. 124;
14. „Југословенски Соколски календар 1928”, У Љубљани 1927, стр. 113;
15. Уредио Војислав Богичевић, „Приручник за предњачке испите”, 1932, стр. 439;
16. „Југословенски Соколски календар 1929”, Љубљана, 1928, стр. 98;
17. „Југословенски Соколски календар 1930”, Љубљана, 1929, стр.107;
18. „Соколство”, Нови Сад, 1929, стр. 116;
19. „Југословенски Соколски календар 1930”, Љубљана,  1929, стр.106;
20. „Југословенски Соколски календар 1930”, Љубљана, 1929, стр. 91;
21. Проф. Милан Крестић, „Соколска жупа Крагујевац”, „Соколска просвета”, Весник просветног одбора Савеза СКЈ, Месечни прилог „Соколског Гласника”, Нови Сад, април 1932, бр. 4, стр. 228, 229;
22. Уредио Анте Брозовић, „Соколски Зборник”, година I, Београд 1934, стр. XXXIX;
23. „Споменица Друштва „Књегиња Зорка”, Београд 1934, стр. 270;
24. Др. Сава К. Поповић, „Дилетантска позоришта и њихова улога у народном просвећивању“, стр. 37, „Службени део“, „Око соколово“, Београд, 1 јануар 1937, бр. 2 стр. 41;
25. „Прослава 100-годишњице првог српског позоришта у Крагујевцу“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 8 марта 1935, бр. 11, стр. 3;
26. „Соколска социјална акција за збрињавање наше сиромашне деце”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 марта 1936, бр. 12, стр. 1;
27. „Соколски слетови у Крагујевцу”, „Вести”, „Око Соколово“, Београд, 1 марта 1937, бр. 4, стр. 83;
28. „Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;
29. „Вести”, „Око Соколово“, Београд, 1 новембар 1937, бр. 10, стр. 244;
30. Даница Петровић, секретар Дана Радојчић, „Шумадијско Коло Српских Сестара- Крагујевац”,  „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941,  „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941”, Београд, 1940, стр. 45;
31. „Једна лепа соколска прослава у Крагујевцу”, „Соколски гласник“, Београд, 25 октобар 1940, бр. 43, стр. 6;
32. Небојша Рашо, „Српски Соко Прилози за историју Соколства “ Књига прва, Херцег Нови 2011, стр. 10;
33. „Цвет који не вене”, Крагујевац, 1981, стр. 318, 320;
34. Јевђа Јевђевић, старешина СД Крагујевац Матица, „Прослава стогодишњице соколства у Крагујевцу”, „Око соколово”, Београд, децембар 2008, бр. 31-32, стр. 22;