ИЛУСТРАЦИЈА: Профимедија, Архива Југославије, Архив Србије, Музеј Југославије, Архив Београда, породица Прибићевић, Дкументација „Новости“ “Фејсбук” и “Википедија”
- РЕШАВАЊЕ српско-хрватског питања, као питања од кога зависи опстанак земље, отпочело је у ситуацији када је формално престао да постоји версајски поредак успостављен након Првог светског рата (аншлус Аустрије, окупација Чехословачке и Албаније).
АУТОР: В.Н.
Политичка карта Европе је била промењена, захтеви за ревизијом мировних уговора постали су све израженији, Краљевина Југославија је добила нове суседе (Немце на некадашњој аустријској граници; Италију на простору од Охрида до Бојане), појачана је активност сепаратистичких покрета (Косовски комитет, ВМРО, усташе), клерикализам је почео да буја и сраста са усташтвом (клерофашизам). Консолидовање државе отуда се наметало као неминовно и изнуђено решење. Пут целовитом преуређењу централизоване државе у сложену државну организацију отворен је стварањем Бановине Хрватске.
ГРАНИЦЕ Бановине Хрватске изазвале су међу Србима запрепашћење и велико негодовање док су хрватски политички субјекти наглашавали да је тим споразумом постигнут само један део хрватског народног програма који се могао остварити „у садашњим приликама и према садашњим могућностима”. Српску страну је узнемиравало и погађало и понашање власти новоформиране бановине које су од првог дана отпочеле „пречишћавање” чиновничког и службеничког особља безобзирно се понашајући према српској популацији.
ТАКВО стање пресудно је утицало да се коначно чује српска „неречена реч” и изврши сабирање српског народа са циљем да Срби изборе „достојније место у држави” и „боље услове културног и општег напретка”. Деценијама остављено по страни из страха да њиме не буду иницирана и друга горућа питања (национална, политичка, мањинска, традиционално државна) српско питање је било веома запуштено. Није ништа урађено на економској, културној, националној, духовној интеграцији Срба. Није се разумела држава коју су Срби створили а у којој је било више вера и нација, обичаја, менталитета, традиција, дијалеката. Свест о српској држави, њеним државним традицијама, територијалном опсегу, препознатљивом идентитету гушена је на разне начине, превасходно од дежурних државних идеолога.
ИЗВОР: Вечерње новости