СТРАХ ОД ПУТИНОВЕ ШИБЕ

Страх на Западу завладао је 21. новембра, када је Русија први пут у борбеним условима тестирала нови хиперсонични балистички ракетни систем средњег домета „орешник“. Мета је био украјински војно-индустријски гигант „Јужмаш“ у Дњепропетровску, један од највећих у Совјетском Савезу, када је производио чак и чувене интерконтиненталне ракете „војвода“, које на Западу зову „сатана“. У последње време, у огромним подземним цеховима „Јужмаша“ правиле су се ракете „нептун“ и дронови. Али, више неће производити, јер га је „орешник“ разорио, што је делимично испуњење једног од три циља председника РФ Владимира Путина од 24. фебруара 2022. на почетку Специјалне војне операције – демилитаризација, денацификација и декомунизација.
Ово последње, како је нагласио, чини се на захтев украјинских прозападних власти које су порушиле све споменике Совјетске армије и руских истакнутих личности, односно људи који су вековима бранили и градили Украјину у сваком погледу. Па кад, по сопственој жељи, не желе да виде трагове мрске совјетске епохе, онда им ту жељу треба испунити. Пре свега када је реч о огромним фабрикама, електричним централама, рудницима, и свему осталом што им је СССР изградио, претворивши Украјину из аграрне земље у индустријску велесилу. Тако је „Јужмаш“ постао жртва погрешне политике и идеологије нових владара Украјине.УБИСТВЕНИ „ПРУТ“ Реч „орешник“ на руском значи „леска“, жбунасто дрво које даје плодове лешника, али исто тако се од њега праве одлични прутови, веома цењени код пастира који чувају ситну и крупнију стоку. И понекад „шицну“ њиме непослушно говече или овцу која скрене с пута. Прутови од леске, лагани и издржљиви, незаменљиви су када треба дисциплиновати припадника стада који ствара проблеме. После такве интервенције обично буде неко време миран, док му опет не „прораде бубе“. А онда опет проради и шиба. У руској војсци су нови ракетни систем домета до 5.500 километара назвали управо по овој корисној биљци, која даје и лепе плодове. Путин је рекао да му се назив допада и да га прихвата.
Удар „орешником“ био је одговор руске државе на провокативну и опасну одлуку одлазећег председника САД Џозефа Бајдена да „одобри“ Владимиру Зеленском коришћење америчке ракете АТАКМС за ударе по дубини руске територије. А оне су одмах и примењене по циљевима у Курској и Брјанској области. Исто одобрење, после Вашингтона дали су и Лондон и Париз. Путин је још у септембру упозорио да Кијев апсолутно нема кадровске и техничке могућности да самостално рукује овим опасним оружјем и да ће, ако до његове примене дође, то бити уз директно учешће америчких и других НАТО војника и официра на територији Украјине. Простије речено, Бајден је сам себи одобрио да војска САД директно испаљује своје пројектиле на руске грађане и убија их. А то, како је нагласио Путин, неће бити толерисано. И означиће прелазак у нову, глобалну фазу сукоба, где праштања неће бити. Ни повратка.
После ракетне интервенције по „Јужмашу“, Путин је поменуо први пут ову најновију хиперсоничну балистичку ракету средњег домета, која може бити са, или без нуклеарног пуњења. Како је рекао, ове ракете нападају циљеве брзином од 10 маха, односно између 2,5 и три километра у секунди, а противваздушни или противракетни одбрамбени системи којима НАТО земље располажу нису способни да их пресретну. Путин је нагласио да је Москва, овог пута, преко нуклеарних безбедносних канала раније упозорила САД да ће извести напад, што је потврдио и Пентагон.

НАМЕРНО МЕДИЈСКО ИЗВРТАЊЕ ПОРУКА МОСКВЕ Обраћање Путина био је снажан сигнал Западу да Русија никада неће оставити без одговора напад на своје територије ракетама дугог домета. Та формула коју је изнео Путин гласи: РФ ће употребити своје оружје против војних објеката држава које користе своје оружје против руских објеката. Удари „орешником“ били су важно упозорење и несумњива прекретница у овом рату. Да ли ће се охладити усијане ратне главе на Западу и у ком правцу ће сада ствари кренути, нећемо дуго чекати да видимо. Западни медији су овај Путинов сигнал махом пренели у потпуно изврнутом значењу – као некакву претњу. Тачније, „злослутну претњу западним савезницима“, како се изразио „Њујорк тајмс“. И тиме су показали да настављају намерно да изврћу поруке Москве. То није била претња, већ још једно подсећање да Русија има много нових оружаних система последње генерације, што је и сам Путин потврдио, рекавши да „орешник“ – као само један из низа таквог оружја – одмах иде у серијску производњу.
А демонстративна примена новог ракетног система, чије дејство може визуелно да се најближе опише као масовни удари ватрених муња са неба, ни у ком случају није претња. За разлику од свих НАТО лидера који су се утркивали у претњама Москви, најављујући стотинама пута њен брзи војни и економски крах, Путин никад такве крупне и неодговорне речи није користио. Није ни сада. Није претио, већ позивао на здрав разум и договор пре него што се крене путем без повратка. Његова логика је јасна – да се нико не меша на страни Украјине, а камоли да, под изговором помоћи Кијеву, директно убија руске војнике и цивиле. Ко ове речи тумачи као претњу, сигурно и даље сања да ће војно да порази Русију, што нас приближава катастрофи. Јер, када за Путина – који је на једном изолованом делу фронта, и уз претходно упозорење, демонстрирао најсупериорнији ракетни систем у свету – кажете да „прети“, онда тиме сугеришете да заправо он прети празном пушком.
Са таквим приступом Запада, биће још много посла за „орешник“. И могуће не са конвенционалном, већ нуклеарном „опремом“. Британски „Ројтерс“ је већ јавио да је Бајденова одлазећа администрација „близу одлуке о испоруци ракета ЈАССМ Украјини“. Ове ракете могу бити домета 360, или чак 900 километара. Ако би био изведен напад на Москву или неки други велики град у Русији, то би био почетак светског сукоба, јер би узвратни удар Русије био огроман. И Доналд Трамп, изабрани председник САД не би стигао ни да уђе у Белу кућу и постигне неки споразум са Путином пре него што се то деси. А сама Бела кућа умањује значај лансирања „орешника“, рекавши да је ових ракета мало и да Русија не може да их произведе у довољним количинама, преноси „Вашингтон пост“. Суштина поруке је у томе да могу слободно Украјини да се испоручују било какви пројектили, јер „Путин само прети“.
То је „потврдио“ и шеф украјинске војне обавештајне службе Кирил Буданов, рекавши да Русија има само два примерка „орешника“, преноси париски „Монд“. „Понављам. Експериментална ракета. Поуздано знамо да су у октобру произвели два прототипа, можда још неколико. Али, верујте ми, ово је прототип, а не масовна производња. Хвала Богу“, рекао је он. И баш га брига што зна да то није истина. И што „орешник“ стиже до сваке тачке у Европи, укључујући и Велику Британију, за неколико минута. Ако се лансира из Калињинграда, а не из Капустиног Јара, као пре неколико дана, онда је време долета застрашујуће мало. Ако носи атомски терет од 1,5 тоне, што је равно снази 200 бомби бачених на Хирошиму, „орешник“ из Калињинграда долеће до Варшаве за минут и 21 секунду, у Берлину је за 2 минута и 35 секунди, у Паризу за 6 минута и 52 секунде, у Лондону за 6 минута и 56 секунди. Након што брзо избије на висину од преко 10 километара, брзина „орешника“ достиже и до 10 маха – приближно 12.000 километара на час. То је чак и више од три километра у секунди.
Ракета има високу прецизност, са максималним одступањем од циља само 50 метара, што је суштински небитно. Чак и без нуклеарног пуњења, ново оружје је изузетно опасно: на крају лета, пројектил се раздваја на шест маневришућих бојевих глава које због огромне кинетичке енергије пролазе кроз бетон као кроз сир, а због такве брзине ни најсавременији ПВО системи не могу да их открију и оборе. Бојеве главе су независно вођене, па их је могуће програмирати појединачно за различите задатке. „Орешник“ лети хиперсоничном брзином, готово га је немогуће оборити при полетању, а после тога потпуно нереално, и није могуће сакрити се од снаге његовог удара. Зато је Путин и саопштио Американцима када ће ударити својом „шибом“, јер су они то могли само немоћно да посматрају. Како наводе руски експерти, у случају рата великих размера, за противнике источно од Берлина биће коришћени системи „искандер“, док је огромна снага „орешника“ резервисана за Париз, Лондон, Брисел и остале.

РУСИЈА ЈЕ НА ПРЕКРЕТНИЦИ Разумевајући добро с чиме се суочава и да је новом руском систему потребно свега 2,5 минута да долети до Берлина, немачки канцелар Олаф Шолц, који жели да остане у трци за нови мандат, позвао је савезнике да спрече директан сукоб са Русијом. Ужаснут лансирањем „орешника“, назвао је то „застрашујућом ескалацијом“ и обећао да ће радити са савезницима на спречавању директног сукоба између Русије и НАТО-а. Поновио је да не намерава да пребаци немачке ракете „таурус“ у Украјину. Са таквом политиком, Шолцове изборне шансе могу да порасту, јер може да се представи као човек мира, али који није издао ни Украјину. За разлику од њега, популарни лидер ЦДУ-а Фридрих Мерц, већ се представио као човек који тежи ширењу сукоба са Русијом. То може да му поквари рејтинг, јер Немци нису опредељени за још један катастрофални рат са Москвом. Утолико удари „орешника“ помажу Шолцу и штете Мерцу. Тако можда постаје и јасније зашто је немачки канцелар недавно позвао Путина, први пут од почетка сукоба у Украјини.
Тиме је Шолц из прве руке од Путина сазнао да су тестови „орешника“ били успешни и да ће бити настављени, али и да Русија има залихе ових производа војне индустрије. Сазнао је и да „орешник“ није модернизација старих система, већ најсавременије оружје какво нико у свету још увек нема, као и да нема начина да се оно пресретне. Сигурно му је речено и да овај систем иде у серијску производњу. Путин му је засигурно објаснио да је „орешник“ још један гарант територијалног интегритета и суверенитета Русије, да се већ ради и на усавршеним верзијама овог система, али и да руски војни стручњаци тестирају још неколико сличних хиперсоничних система средњег и краћег домета.
Зато је Шолц, после „застрашујуће ескалације“, затражио да се спречи избијање директног сукоба Русије и НАТО-а. И ту је потпуно у праву. Штета је што у западним елитама, упркос страху од руске одмазде, нема много оних који деле његове ставове. Очито, Путинова шиба мораће да ради поново. И то врло скоро. Јер, он неће поновити грешку Совјетског Савеза, који је изградио највећу војну силу на свету, али је тиме уништио животни стандард грађана – и на крају ту силу није употребио, већ се распао без борбе. Ако га Запад буде приморао да изгради такву силу, Путин ће је онда и употребити. Русија је тренутно на раскрсници, којим путем да крене. Буде ли кренула путем масовне војне изградње, што је у овом тренутку реално, Запад ће брзо увидети да то није била претња.