- Александер Дорин (Борис Крљић), Србин из Швајцарске, аутор књиге “Сребреница, шта се стварно збило” доживео је пакао, гурнут је у затвор и остао без игде ичега зато што се одважио да чињеницама посведочи како се у тој босанској касаби није догодио геноцид
- Према његовим истраживањима, тамо није убијено 8.000 цивила, како су заједнички исконструисали Алија Изетбеговић и његов наредбодавац Бил Клинтон, већ је у борбама погинуло око 2.000 муслиманских бораца
АУТОР: Слободан Јанковић
Та истинита верзија није смела да се пробије и докаже свету да је глобално изманипулисан ради нечијих интереса који су потом утабали стазу којом су у Хаг спровођени српски политичари и официри. Дорин је свесно својим делом дирнуо у осињак мада је могао да претпостави како Швајцарска у том случају неће бити неутрална ни толерантна према књизи и њеном аутору који је убрзо доживео жестоку одмазду тамошњег правосуђа које је било спремно на све осим на поштовање сопствених закона и људских права. Хајка на овог Србина траје годинама.
Има ли излаза из ове ситуације?
– Ево ушли смо у шесту годину тог целог случаја. Исто толико ми је кућа тамо блокирана као и рачун у банци на којем ми је сав новац који сам добио продајом наслеђене куће у Србији. Кад се мој адвокат Оливер Лике њима обраћао нису нашли за сходно ни да одговоре. Он је покушао да им пише и преко Амбасаде Швајцарске у Београду и указао им на све тачке почевши од кршења људских права, али ни они нису ништа одговорили мада су по закону обавезни да пишу адвокату. Ту се укључио и један српски адвокат, пошто имам и српско држављанство, али ни њему нису одговорили. Доделили су ми адвоката по службеној дужности који је добио неку радну верзију оптужнице. Прочитао сам је пре извесног времена и само се насмејао због онога што је тамо писало и што ми се ставља на терет. Они могу да раде шта хоће, да измисле и напишу, али то нема везе са истином.
Ко заправо стоји иза свега овог? Швајцарска са Сребреницом нема никакве везе, за разлику од других.
– Имате ту два фактора. Први, да је Швајцарска под утицајем Америке. Најбољи пример за то је случај др Данијела Ганзера који је радио на Универзитету у Базелу. Када је написао књигу против НАТО одмах је интервенисала Амбасада САД и он је избачен са посла, па је прешао на Универзитет у Сент Галену, одакле је такође брзо одстрањен. Онда се одселио у Шведску, али је и на тамошњем универзитету добио отказ. Тако да, ако Америка интервенише у Швајцарској, онда се дешавају чуда. У мом случају је све наместила шефица Исламске заједнице Мирсада Алибашић која је у браку са шефом криминалистичке полиције у Базелу. Он је у време мог хапшења био на том важном положају и одмах је дао саопштење медијима да су ухапсили човека који негира геноцид. Она је признала познаницима да ми је наместила и људи су дошли да ме упозоре. Мени је Југослав Петрушић јавио да је пронашао ко ми је наместио и такође потврдио да је то Мирсада Алибашић. Очигледно да је она дала мужу налог да ме “мало измасирају”.
Све то да одустанете од онога што је написано у књизи?
– Наравно, циљ им је био да ми униште углед као аутору па су ми подметнули да дилујем дрогу, тако да више нисам био писац него дилер. Књиге попут ове моје се у Швајцарској слабо читају, више је то у читано у Немачкој и Аустрији. Имао сам доста реакција и у Србији. Зато ме баш брига шта Швајцарци мисле о свему. Али су успели да ми блокирају имовину толико година.
Да ли се у ваш случај можда умешала Карла дел Понте?
– Ма не, она не сме да се меша. Она бежи од истине као ђаво од крста. Она је одрадила оно за шта је била плаћена и повукла се.
Шта вам кажу овде у Србији?
– Разговарао сам са више адвоката овде и рекли су ми да би се у Србији тешко десио овакав случај. Немам никаквих илузија што се тиче Швајцарске. Пошто сам добио тај нацрт њихове оптужнице, биће одржано и суђење на које ћу отићи. Наравно да ћу да изгубим најпре тај процес, а онда и на Апелационом суду кад поднесем жалбу, то је јасно. Они се не би усудили да подигну оптужницу јер на основу чињеница то не би смели. Али ако су се ипак усудили, то значи да је све унапред договорено. Вероватно то неће добро да се заврши по мене, али тако је како је. Није ме нико терао. Ја носим свој крст. Можда ће на крају да ми одузму кућу, можда ћу морати поново да идем у затвор, ко зна…
Ви сте вероватно у очима тамошњег правосуђа послужили као згодан пример и опомена другима да се не баве истином.
– То исто раде у Џулијену Асанжу. Добро, њему је много горе. Дакле, незванично сам добио оптужницу, а званично је очекујем наредних недеља или месеци, а онда ће се коначно десити и судски процес.
И шта ће на крају бити?
– Ја у Швајцарској нећу више да живим. Што се мене тиче, са њима сам завршио. Ако ме осуде онда су они “на коњу”. Заправо, једина оптужба против мене је званично она да сам био дилер неке нарко-банде, па чак и њен шеф. У истрази је званично помињана само та измишљена оптужба да сам криминалац, а незванично су се бавили највише мојим публицистичким радом. Питао сам их док сам био у затвору зашто стално причају о југословенским ратовима, о чему се заправо ради. Љутито су одговарали да они постављају питања, а не ја. Вршили су психички притисак да ме сломе. Међутим, мој стан је био чист као суза, то није имало никакве везе са дрогом и криминалом, али не вреди јер они увек нешто измисле. Кад дођу да изврше претрес стана не морају да покажу налог за то или да се придржавају закона и протокола, него упадају, крше устав своје земље и раде шта желе. Ја сам се смејао када сам прочитао то о диловању дроге, али њих то не интересује, они терају своје.
А медији у Швајцарској?
– Ево вам примера. Ја сам одрастао као Југословен али сам у швајцарским медијима проглашен за српског четника, мада нико из моје фамилије није био у рату био на тој страни, а поготово нисам ја био нити сам то физички могао, јер сам провео цео живот у Швајцарској. То што сам објавио, то остаје за историју. То они не могу да избришу, те трагове.
Отели компјутер и документа
Да ли је неко из правосуђа уопште прочитао или бар прелистао вашу књигу?
– Ма не, они ме званично нису ни напали због књиге. Они су ми само постављали питања у вези са ратовима на просторима бивше Југославије и посебно се интересовали за реконструкцију злочина коју је радио Југослав Петрушић, али их је занимало и то одакле мени документа из Хашког трибунала. Отели су ми компјутер и сва документа. То није званично наведено, већ само онако успут.
Сукоб интереса
Реч је о великом понижењу јер су вас ухапсили и држали у затвору месецима само због слободе говора. Мање би вас прогонили да сте напали швајцарску владу или некога од домаћих политичара?
– Имао сам ту несрећу што та шефица босанске Исламске заједнице мрзи Србе. Њој је то сметало пошто сам био једини у Швајцарској који је причао неку другу причу и онда је нашла могућност да ме нападну, измисле нешто и тако ме казне. Иначе, та Исламска заједница где је она шефица, имала је неколико упада полиције због говора мржње и подржавања џихада у Сирији, а ето она може да буде у браку са шефом криминалистичке полиције. То је сукоб интереса који не може нико да ми објасни. Не ради се само о мом случају него о томе како он уопште може да буде у браку са таквом женом.
ИЗВОР: ВЕСТИ