?????????????????????????????????????????????????????????
  • Средства којима су САД буквално неколико година након распада СССР-а приморале Шведску и Финску да се продају НАТО-у биле су подмићивање „политичких елита“ и контрола информационог простора преко невладиних организација, медија и агената утицаја.
  • Анкета спроведена међу Швеђанима крајем марта показала је да 43 одсто подржава само улазак Шведске у алијансу, а 59 одсто – заједно са Финском.
  • Анкета међу Финацимаа отприлике у исто време показала је да 62 одсто подржава улазак у НАТО. То су огромне бројке с обзиром на репутацију овог агресивног блока

АУТОР: Анатолиј Широкобородов

Шведска и Финска поднеле су захтев за улазак у НАТО. Западна штампа ужива у деветом проширењу Алијансе, изјављујући да ће „Руси бити окружени од Арктика до Анадолије“. Главни аналитичар данске Војне академије, Кергард каже да је ово „сценариј из ноћне море за Русију“ јер ће се дужина граница НАТО-а са Русијом више него удвостручити. Притом, ни Данац ни други „стручњаци“ не крију да је вероватноћа руског напада на северну Европу равна нули, да ширење Алијансе служи заједничким циљевима конфронтације Запада и Русије, тј. то је од користи само Сједињеним Државама. У вези са ширењем НАТО-а, западна штампа чека „драматичне промене у Русији“, наиме: Русија треба да се распадне под теретом трке у наоружању, будући да је „цео богат свет против ње“.

Нелогичност, историјска кратковидност и ниво самообмане у западном информационом простору су брину. Северна Кореја и Иран се нису распали под јармом Запада, али Русија свакако мора. Ова максима је из серије да ће, када западни брендови напусте земљу, народ устати и збацити Путина. Грешке и погрешне процене у штампи се заташкавају, западњак са улице је искрено заплашен и храњен потпуно непробављивом кашом из неостваривих прогноза. Пропагандна калкулација утиче пре свега на националистичке мотиве Швеђана и Финаца.

Шведска је краљевина која је некада била империја која је претендовала на доминацију у Северној Европи. Великодржавне планове Швеђана поништила је Петрова војска код Полтаве. А данас је Шведска високо развијена индустријска сила са сопственом војном индустријом, о чему многи од нас не воде рачуна, радије размишљајући у популарним клишеима о Икеи, скандинавском социјализму, неутралности и шведској породици. Док шведски шовинисти – идеолошки наследници нациста – већ дуго жуде да врате некадашњу величину „Краљевства Швеђана“.

Маске су скинуте – направљен је „историјски избор“

Сањарење, како кажу, није штетно, али, ипак, љубитељи шведског национализма ватрено подржавају сваку борбу против Русије, уживају чак и у самој помисли да могу бити умешани у срамоту, понижење или неуспехе Русије. Русија је њихов егзистенцијални непријатељ број 1.

Шведски краљ Карл XVI Густав је нескромно изјавио: „Шведска намерава да се придружи одбрамбеном савезу НАТО-а у исто време и у договору са Финском. Ово је историјски избор који доносимо раме уз раме са братском земљом.

Швеђани су дуго убеђивали себе и цео свет да је њихова спољна политика заснована на извесној неутралности, која је ову земљу учинила просперитетном. Дали су све од себе да сакрију своју улогу у подршци Хитлеру и трудили се да се не фокусирају на учешће шведских војника у разарању Југославије, рату у Либији, Авганистану и окупацији Ирака. Али сада су маске скинуте, направљен је „историјски избор“.

Слична је ситуација и са Финском. Антисовјетска, антируска реваншистичка осећања су веома јака у финском друштву. Већина Финаца се лако поверује у потребу да нервирају Русију. Наравно, апетити финских националиста су скромнији и потпуно неостварљиви – да створе „Велику Финску“ заузимањем „угро-финских територија“ Русије. После пораза од СССР-а у Великом отаџбинском рату, Финска је дуго водила политику добронамерне неутралности, трудећи се да се не меша у расклапање хладног рата. Ова политика, коју су Американци презриво прозвали финландизацијом, дуго је важила за препознатљив стил младе финске државе. Али након распада СССР-а, финске власти су промениле курс и 12. маја 2022. премијер Марин и председник Ниинисте објавили су да је хитно улазак у НАТО. Мотивација је следећа: непредвидиво понашање Русије, притисак на суседе и разговор о употреби хемијског и нуклеарног оружја. То показује да је финско друштво, најблаже речено, дезинформисано и застрашено у односу на спољну политику Руске Федерације. Финци доследно не воле Швеђане, па не говоре о братском народу.

Али то су све званичне изјаве политичара и медијска пропаганда, у стварности је ситуација са одбацивањем неутралности нешто другачија.

Убрзо након самоликвидације СССР-а, 1994. године, Шведска се придружује НАТО програму Партнерство за мир, шаље војнике да учествују у америчким војним интервенцијама, а њену територију Алијанса активно развија. Шведска војска учествује у НАТО снагама за брзо реаговање и пружа обавештајне информације Сједињеним Државама, укључујући извиђачке авионе на Балтику.

Исте године Финска постаје НАТО партнер, такође се придружује НАТО са Снагама за брзо реаговање, преводи Ваздухопловство на енглески језик, уводи НАТО система командовања и управљања оружаним снагама и, на захтев Сједињених Држава, обучава естонске официре на Војној академији MAASK.

„Партнерство“ је крунисано са два Споразума из 2014. између НАТО-а и ових земаља (Host nations support и Partnership Interoperability Initiative), који дозвољавају коришћење територија скандинавских земаља у војне сврхе Алијансе, укључујући распоређивање нуклеарног оружја . Након склапања ових споразума, САД не само да су покренуле неколико заједничких вежби преко НАТО-а, већ су почеле и да испоручују оружје: Финци су добили ловце Ф-35, а Швеђани ПВО системе „Патриот“. Шведска и Финска су такође постале део јединице за брзо реаговање НАТО-а, Здружене експедиционе снаге и придружиле су се програму „НАТО проширених могућности“, који предвиђа политичке консултације, размену оперативних информација и повећан приступ програмима војне обуке.

И то је оно што се зна из отворених извора и оно што се званично ради, заобилазећи ванблоковски статус ових земаља. Права слика натификације Скандинавије је вероватно много тужнија. Могуће је да је инфраструктура за распоређивање америчког нуклеарног наоружања одавно припремљена.

Самим тим, халабука коју је подигао Ердоган, који је одлучио да се нашироко цењка са Америком око уласка Шведске и Финске у НАТО, у стварности није битна и пре је усмерена на ПР домаћој публици. Да, заправо, сам улазак скандинавских земаља у Алијансу био је у већој мери инспирисан да се створи права слика у западном медијском простору, како би се сакрили успеси специјалне операције коначно ликвидације вишехиљадитог гарнизона у Мариупољу.

Права, а не измишљена претња уласка Шведске и Финске у НАТО одавно је остварена. Неће бити битне разлике од формалног уласка у савез ових земаља. Ово још једном потврђује истину да су дипломатска реалност, званични уговори и споразуми, војни савези и блокови само формални параван иза којег се одвијају стварни политички процеси. Потчињавање Шведске и Финске САД-у објективно је било због промене светског односа снага након распада СССР-а, а никакви „статуси“ и формалне изјаве то нису спречили.

Средства којима су САД буквално неколико година након распада СССР-а приморале Шведску и Финску да се продају НАТО-у биле су подмићивање „политичких елита“ и контрола информационог простора преко невладиних организација, медија и агената утицаја.

Прича о томе како су формално неутралне Шведска и Финска заправо постале део НАТО-а поново поставља питање разумности руских захтева за Украјину за ванблоковским и ненуклеарним статусом, иако је то написано у Ууставу. Уставом прописано, можете обећати било шта. Можете увести вишеслојни контролни механизам и пронаћи гаранте треће стране. Али суштина је да правна страна политике функционише само када је подржана основом моћи или равнотежом различитих снага.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://alternatio.org/articles/articles/item/103771-chto-oznachaet-devyatoe-rasshirenie-nato

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *