Абдулах Сидран (Фото: Стефан Јокић, Немања Панчић)

ЊЕМУ СМЕТА ШТО СЕ ЗЕМЉА ЗОВЕ БОСНА «И ХЕРЦЕГОВИНА» – ОН БИ ОВО ДРУГО УКИНУО

* Сенад Хаџифејзовић је објавио интервју (Зумом) са Зораном Остојићем који је објаснио ствари на начин на који Бошњаци највише воле:  он – Зоран Остојић је већи Србин од Додика; нови дриблинг – Додик уопште није Србин; па ексклузива – да је амерички специјални изсланик Габријел Ескобар рекао Милету – ја сам те довео на власт, ја ћу те и скинути; те супересклузива – да он, Зоран Остојић, на неки – сам Бог зна који – начин схвата да ће Москва продати Додика…

* Интелектуалац Сидран, рекло би се први међу Бошњацима, није се дао упецати на ту јефтину варалицу. Ма шта о себи мислили они који приповедају те чудесне „приче босанчице“, Авдо зна која је то фела. Додуше, неће то рећи, али је било какаве похвале том достигнућу прескочио и устремио се на аутентичног политичког представника Србије и Срба Владислава Јовановића, Милошевићевог „ратног министра иностраних послова“…

* Авдо је песник, али песме су почели да пишу и научници, јер оно што се хоће рећи не стаје у чињенице и тврде реченице. Тако политиколог Нерзук Ћурак, редовни професор Факултета политичких наука у Сарајеву, опушта руку и пише: “Смрт је нови мајстор из Србије, Мађарске, Француске…“ После четврт века лудог летења на европском ћилиму у бриселским облацима, професор види да је Европска унија Четврти рајх…

* Као искрени песник Абдулах Сидран ће рећи да је волео епске народне песме, али да се у међувремену опаметио. Јер, то што ради Краљевић Марко – „Море Марко, не ори друмова!”„Море Турци, не газ’те орања!” – сасвим личи на оно што данас ради Додик…

_________________________________________________________

          Пише: Слободан РЕЉИЋ  

          АВДО Сидран спрема скуп интелектуалаца на коме би се спасавала Босна. Нешто као последња одбрана, јер је човек преболео тешку болест и представио се као мудрац који има увиде у ограничености људског живота.

          Он не воли што се земља Босна зове „и Херцеговина“, јер то збуњује. Сваког, такорећи. А Босна је бошњачка несумњиво, неупитно и нормалан човек као Авдо увек ће се чудити како неком, некад и негде може пасти на ум и зрно сумње и питања.

          Додуше, Авдо је мало љут на своје сународнике што су допустили да Бошњак данас – први пут у историји – значи мислимана/Муслиман који живи око реке Босне а од Дрине до Уне, јер много би им значило да се у ту мрежу ухватило десетине стотина хиљада Срба и пар десетина хиљада Хрвата.

          Али, пошто се ту погрешило – Авдо им може понудити да буду овакви Бошњаци.

          Оно друго је „четнитет“, каже – и колико год да знате о Босни и Херцеговини јасно вам је да то значи да сте непожељни и да вас се толерише, до прве прилике.

          Али, Авдо Сидран – знан сарајевски песник и писац сценарија „Сјећаш ли се Доли Бел“ – не одустаје, тако да ће на тај скуп интелектуалаца позвати, и нада се, дозвати нешто Срба и Хрвата те ће приредба бити мултикултурална и мултинационална.

Зоран Остојић код Сенада Хаџифејзовића

Све то упркос читавом свету – јер Бошњаке/Муслимане су издали сви. Од Бајдена до Ердогана, од Немаца до Скандинаваца, а о Мађарима, Србима, Русима, Кинезима и сл. да се и не прича.

          На шта би могао да личи тај скуп – Сидран није прецизирао, али се из његовог разговора са Сенадом Хаџифејзовићем, Фејс ТВ, могло понешто наслутити.

          Авдо је нехајно прешао и преко Хаџифејзовићевог „достигнућа“ да објави интервју (Зумом) са Зораном Остојићем који је објаснио ствари на начин на који Бошњаци највише воле: Дакле, он – Зоран Остојић је већи Србин од Додика. Нови дриблинг: Додик уопште није Србин. Па, ексклузива, да је амерички специјални изсланик Габријел Ескобар рекао Милету: Ја сам те довео на власт, ја ћу те и скинути! Те супересклузива, да он, Зоран Остојић, на неки – сам Бог зна који – начин схвата да ће Москва продати Додика.

          Интелектуалац Сидран, рекло би се први међу Бошњацима, није се дао упецати на ту јефтину варалицу. Ма шта о себи мислили они који приповедају те чудесне „приче босанчице“, Авдо зна која је то фела. Додуше, неће то рећи, али ће било какаве похвале том достигнућу прескочити и усмериће се на аутентичног политичког представника Србије и Срба Владислава Јовановића, Милошевићевог „ратног министра иностраних послова“.

          Прво је на твитеру оценио размере скандала: „Ево, на ТВ Варшава, довели Хитлеровог министра вањских послова да пољском народу протумачи бивше и будуће догађаја.“ Оригинално! Бернар Анри Леви и друштво су се хитлеризације Срба сетили пре две деценије. Али то више није „хит“.

          А било је и тада толико натегнуто да се и Тимоти Гартон Еш ограђивао од таквих достигнућа.

          Дакле, на конгресу бошњачких интелектуалаца мислиоцима као Остојић није место из једног разлога, а предстванику Срба као што је Владисалав Јовановић из свих разлога.

          Сви су они исти, понављаће Авдо са лаким смешком, као кад су се оно некад у сарајевским биртијама препричавали стари вицеви које су актуелизовала дневна политичка исклизнућа.

          Авдо је објаснио Хаџифејзовићу да кад пусти човека који је педесет година у самом врху светске дипломатије – образованог, способног, наученог како се на најбољи начин продају своји погледи на свет – онда добијеш да је Милошевић готово сасвим оправдан за све што је чинио… Све што Бошњаци верују ту се заљуља, зашкрипи, поклекне…

 И, наравно, интелектуалац Бошањак/Муслиман мисли да то никако не треба дозволити.

          Ни по коју цену!

          На те новинарске блесавости „да се чује и друга страна“ не треба обраћати пажњу. Као што оне и нису биле никад за Бошњаке, само што се доскора „друга страна“ сводила на Србе и понеког руског дипломату.

          Остали су наступали хорски.

          Укорио је Сенада – јер њега Бошњаци гледају свуда, и у Америци, и шта ће они кад им Владислав Јовановић објасни шта се дешавало.

          Мора се признати да Авдо није ни улазио у меритум – да ли је то уопште истина и колико год – него одлучно: не! Бошњаци знају шта је истина!

          И истина је само оно што они хоће да знају!

          Не знам како ће тај конгрес интелектуалаца утицати на јавно мњење, али намера сигурно није да се стање приведе реалности – да се разговара са Србима таквим какви су, а не са Србима на које српска већина гледа као на – „другосрбијанце“, „издајнике“ и сл. а које Бошњаци воле да слушају као јунаке „бошњачког политикантског ријалитија“.

          Авдо је песник, али песме су почели да пишу и научници, јер оно што се хоће рећи не стаје у чињенице и тврде реченице. Тако политиколог Нерзук Ћурак, редовни професор Факултета политичких наука у Сарајеву, опушта руку и пише “Смрт је нови мајстор из Србије, Мађарске, Француске…“

          После четврт века лудог летења на европском ћилиму у бриселским облацима, професор види да је Европска унија Четврти рајх. Што је све мање далеко од истине – и што корона мере огољавају до краја. Али не!

          Кад је човек политиколог из Сарајева и чије име кад се преведе на српски значи „онај који је надарен, који има све што му је потребно“ одједном зна да /Европски муслимани/Нови су Јевреји Европе/.

          Па, и то су светом просипале ПР агенције кад је извођена операција „Босански рат“.

          Сетићете се како је Рудер и Фин, тако су се звали ти чудотворци (Џејмс Харф се звао командант операције) – преко Њујорк тајмса и светске јеврејске заједнице у Њујорку организовали слање те поруке – Срби су зле убице, Муслимани су Јевреји нашег доба.

          Харф се после хвалио да је то што је успео да увуче Јевреје велика ствар за тај посао. Највећа. На то ће се после лакше калемити и – геноцид.

          Али не мисли разочарани бошњачки интелектуалац (Ћурак) на то, он гледа „последње вијести“ и својим очима види шта се спрема Бошњацима:) /Прво ћемо их политички десубјективизирати/ (откуда хисторијској наплавини право да имају државу, ево Босну напримјер)/ Дио побити, дио раселити, дио интегрирати/ као егзотику наше неофашистичке цивилизације/Блискост непријатеља – то храни Рајх./

          Чекајте, ово као да професор прича о Србима деведесетих! Овога Авдо неће звати на скуп. Па, ово скоро к`о Владимир Јовановић. Или се то само нама тако чини!

           Јесте, чини нам се, јер без обзира како су се према нама у времену оном односили Мађари, поред правих великих непријатеља ми не би имали времена да их (као Ћурак) ставимо у стихове: /Набићемо на панонске притке власнике њихових лијепих имена/са претенциозним значењем./Урличе хортијевски гласноговорник на двору краља Орбана/ “Своја псета хушка на нас у зраку нам дарива гроб”./

Како су Муслимани задобили такав третман? Па, до јуче су их даривали тим општинским геноцидом, на обострано задовољство. Чак је и несрећна скупштина, промењене Црне Горе, морала огласити посипање пепелом. Али није то.

          Европа, рајховска Европа се бави босанским муслиманима – иако нема ни један случај њихове недисциплине ни у Првом ни у Другом светском рату. Нису, дакле, недисциплиновани. Не, ово је „расистичка“ или како се већ то може назвати – завист: /Рајх долази пред врата мог имена:/Мени не могу судити судије муслимани/ /Скините са себе тај одвратни мирис Сарајева/Прво сапун па парфем/Срби који су издали своју веру/Како интегрисати два милиона босанских муслимана/ Та нижа бића, подљуде, орангутане/Набијају нам комплекс аналне чистоће/Нама, аријевцима Новог Доба./

          Дакле, о томе се ради – аријевци.

          То је онај сој изузетних „белих људи“ који спадају „у најразвијенију расу људи“ и као такви су се показали још у време одвајања од мајмуноликих предака пре 4 милиона година.

          Они су оснивали читаве цивилизације од Вавилона, Сумера, Египта, Грчке, Рима, Индије, Кине, Јапана… То је почело још пре пет хиљада година у Вавилону.

          А данас је, наравно, реч о „босанској цивилизацији“ против које су се удружиле страшне силе – Хајдегер с Пантовчака и Миломир Марић из студија смештеног у земунску фабрику обуће.

          То је страшна „инквизицију која пресуђује Босни и босанским муслиманима“ и „која зазива нову истрагу потурица“.

Има ли, забога, некога ко би тим инквизиторима стао на пут? Па, није Европа мачији кашаљ. Бар није била, до јуче. Али, не знамо ми, то што Бошњак (Ћурак) зна: /Добронамјерни бранитељи европског космополитизма/Сви ти дивни губитници/Сви ти кантовци и урлихбековци/Кажу ми претјерујеш /Није све тако црно/.

          Не добацују „дивни губитници“ до бошњачких сазнања и што је најгоре, ни ако Авдо Сидран успе и одржи тај конгрес истине о бошњачкој улози и обавези – ти уснули кантовци ништа неће разумети. А и ко би их слушао.      Можда Срби.

          Као искрени песник Абдулах Сидран ће рећи да је волео епске народне песме, али да се у међувремену опаметио. Јер, то што ради Краљевић Марко – „Море Марко, не ори друмова!”„Море Турци, не газ’те орања!” – сасвим личи на оно што данас ради Додик.

          О Иви Андрићу није рекао ни речи, а да је гори од Краљевића Марка већ су муслимански/Бошњачки интелектуалци утврдили и написали.

          И већ сад је јасно да ће порука од интелектуалаца Бошњака за Београд и ине непријатељске и издајничке престонице бити – „на прекодринском Западу ништа ново“.

           А живот тече даље. Тако јављају агенције како су се састали Сергеј Лавров и Мевлут Чавушоглу и разговарали „о билатералним односима, о предстојећум сусрету НАТО и Русије, и о најновијем развоју догађаја у Казахстану, на Кавказу и Босни и Херцеговини“.

          О садржају разговара ништа не можете сазнати, само да је јасно да се мисли и о – „босанској цивилизацији“. Шта год.

   ИЗВОР:  https://sveosrpskoj.com/komentari/reljicstaspremajubosnjackiintelektualcikojeokupljasidrandaspasavajubosnu/

 

 

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.