• МСП je суштински закључио да је декларација независности из Приштине ништа друго него документ групе грађана, па стога није ни предмет регулисања међународног права

АУТОР: Слободан Ј. Доклестић

Сведоци смо да се ових дана поново интензивирају преговори о Косову. У том контексту, свако мало се у нашој јавности покрене питање „одлуке” Међународног суда правде (МСП) о Косову уз готово неизбежни коментар како је њоме овај суд потврдио независност Косова. Међутим, чини се да из стручног угла овом питању код нас није посвећена довољна пажња, па отуда у нашој јавности постоји знатно неразумевање ове теме. И то на штету наших интереса. Шта је заправо МСП рекао о Косову?

На пoчетку, потребно је подсетити да МСП није донео никакву пресуду нити другу одлуку о Косову. Уместо тога, МСП је 22. јула 2010. године дао саветодавно мишљење на питање које је поставила Генерална скупштина УН у својој резолуцији 63/3: Да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову у складу с међународним правом? Дакле, МСП није донео никакву правнообавезујућу одлуку у вези с овим питањем. Притом, у погледу овог мишљења МСП потребно је указати на неколико битних ствари.

Прво, МСП је вештом игром речи отворено избегао да одговори на постављено питање, тако што је свој одговор ограничио само на правну оцену документа под називом „декларација о независности”, који је усвојен на Косову 2008. године, уместо да пружи правну оцену да ли је чин једностраног проглашења независности Косова био у складу с међународним правом. Ову правну акробацију МСП је засновао на чињеници да на енглеском и француском језику иста синтагма (declaration of independence, déclaration d’indépendance) означава како чин проглашења независности, тако и документ усвојен на Косову 2008. године под тим именом. Дакле, у предметном мишљењу МСП је отворено избегао да одговори на постављено питање и то је суд изричито и признао у параграфу 83. предметног мишљења.

Друго, МСП је самоиницијативно одлучио да измени питање на које треба да пружи одговор. Па је тако, уместо питања да ли је једнострано проглашење независности од стране привремених институција самоуправе на Косову „у складу са међународним правом”, МСП одлучио да одговори на другачије питање, а то је – да ли документ декларација о независности „крши међународно право”. Очигледно, реч је о битној замени теза која суштински одудара од онога што је ГС УН питала. Питање да ли је нешто „у складу с међународним правом” тражи одговор да ли постоји правило међународног права које пружа основа датом поступању (овде једностраној сецесији од државе чланице УН). С друге стране, питање да ли нешто „крши међународно право” тражи одговор да ли постоји изричита забрана у међународном праву за дато поступање која је прекршена. Па тако, чак и ако међународно право не даје правног основа за документе попут косовске декларације о независности, одговор на овако срочено питање је да она не крши међународно право – јер није ни предмет његовог регулисања. Изменом питања на овај начин, МСП је управо припремио терен за овакав одговор.

реће, МСП је у предметном мишљењу потпуно деградирао косовску декларацију о независности – сводећи је суштински на приватни документ групе грађана, уз изричиту констатацију да није реч о акту тзв. скупштине Косова нити привремених институција на Косову (параграф 109). На ово је суд био приморан јер је то био једини начин да избегне закључак да чак и овај документ крши међународно право садржано у резолуцији СБ УН 1244 и актима донетим по основу те резолуције. Зато је МСП суштински закључио да је ово приватни документ групе грађана, па стога није ни предмет регулисања међународног права. А пошто није предмет регулисања међународног права, онда такав приватни документ, наравно, не може ни кршити међународно право.

Коначно, МСП је у предметном мишљењу (параграф 80) изричито навео да обавеза поштовања територијалног интегритета важи међу државама чланицама УН, па зато овај принцип није важио за ауторе косовске декларације о независности јер они нису били представници било које међународно признате државе. Међутим, овим је суд отворио интересантно питање да ли државе чланице УН које су признале једнострано проглашену независност Косова крше међународно право јер тиме повређују територијални интегритет Србије.

Из свих напред датих разлога, јасно је да МСП овим мишљењем није на било који начин потврдио једнострано проглашење независности Косова. Уместо тога, суд је вештом правном гимнастиком избегао да одговори на постављено питање.

Извор Политика

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *