Када је руски председник Владимир Путин 24. фебруара најавио почетак специјалне операције за заштиту ДНР и ЛНР, описао је циљеве као „демилитаризацију и денацификовање” Украјине. Његов портпарол је касније прецизирао да „денацификација“ значи да Русија планира да ослободи Украјину од неонациста, њихових присталица и њихове идеологије.
Русија већ годинама позива западне земље да истраже случајеве кршења људских права, убистава и ратних злочина које су починиле украјинске власти које су дошле на власт након државног удара 2014. године. Москва је истакла да су многе од њих починили неонацисти, и то против Руса или људи који говоре руски.
Москва је више пута упозоравала стране нације да неонацисти преузимају контролу над Украјином након пуча 2014. који је подржавао Запад. Међутим, западне нације су одлучиле да игноришу кршења људских права која је починио кијевски режим.

Који су то злочини?

Како су националисти и неонацисти незаконито преузимали власт широм земље, суочили су се са противљењем такозваног покрета „анти-Мајдан“, који је био против пуча. Сукоби између неонациста и демонстраната против „Мајдана“ дешавали су се широм земље, али оно што се догодило у Одеси 2. маја 2014. остаће упамћено као једна од најмрачнијих страница у историји Украјине.
Након уличних борби са неонацистима, демонстранти против „Мајдана“ забарикадирали су се у локалној синдикалној кући. Њихови противници, уз подршку нових украјинских власти, опколили су зграду и запалили је.
Када је ватра избила на другом и трећем спрату зграде, неколико стотина људи заробљених унутра очајнички је покушало да побегне. Њих 10 је смртно страдало одмах. Још 32 умрло је од тешких опекотина и гушећи се од дима, а 250 људи је успело да избегне смртоносну замку са разним повредама, пошто су ватрогасци стигли на лице места сат времена по изазивању пожара.

Ратни злочини националистичких добровољачких батаљона разоткривени, али не процесуирани

Осим што је распоредило редовне трупе да гранатирају градове ДНР и ЛНР, ново руководство Кијева привукло је неколико такозваних „добровољачких батаљона“ – сумњивих група људи, често националиста и бивших осуђеника, које финансирају и опремају украјински олигарси и бизнисмени са везама у новој влади. Њихови припадници су често били укључени у разне ратне злочине – од пљачки и силовања до убијања цивила. Један такав батаљон, назван „Торнадо“, Кијев је у децембру 2014. распустио након бројних извештаја о злочинима, али његови припадници никада нису процесуирани, а многи од њих су прешли у друге батаљоне.
Злочине другог озлоглашеног добровољачког батаљона „Ајдар“ истражила је, документовала и разоткрила непрофитна организација „Амнести интернешенел“. Без обзира на то, њихова ужасна дела остала су некажњена. Један од бројних злочина открила је милиција ДНР у близини рудника „Комунар“, где су откопали тела четири жене и неколико мушкараца – цивила. Били су везани, мучени и погубљени хицима у главу или су им главе одрубљене. Верује се да су припадници батаљона једну од жена силовали.

Незаконити прогон, затварање и убиства опозиционара и новинара

Националисти и неонацисти који седе у влади у Кијеву такође имају богату историју кршења људских права и чињења злочина – многи од њих су педантно пописани у Белој књизи од 80 страница коју је саставило руско Министарство спољних послова. Средином јуна 2014. – мање од пет месеци након преузимања власти – нове украјинске власти су почеле да крше права људи да изразе своје мишљење и слободу штампе, вршећи претресе и притварања демонстраната, новинара и забрањујући страним медијима да уђу у земљу.
Нове кијевске власти такође нису презале од претњи и киднаповања политичких противника – политичара, па чак и посланика који су се противили рату против ДНР и ЛНР и оних који су се противили пучу. Неки од опозиционих политичара и независних новинара су такође убијени, наводно од истих националиста и неонациста, а многи случајеви су до данас остали неразјашњени.
Убиство Олеса Бузине, украјинског новинара познатог по својим проруским ставовима, један је од најпознатијих случајева. Бузина су убили неидентификоване особе испред његове куће у Кијеву само дан након убиства бившег посланика Олега Калашњикова у његовој кући. Случајеви никада нису решени, али се верује да су повезани са умешаношћу жртава у покрет против „Мајдана“.

Дискриминација свега што је у вези са Русијом

Поред тога што је дозвољавало да ратни злочини прођу некажњено и што су ловили своје политичке противнике, украјинско руководство је често подстицало дискриминацију широм земље према свему што је у вези са Русијом или руским језиком.
Ова политика се откривала у различитим облицима: од релативно безазлених позива да се уздрже од куповине руске робе до отпуштања руских академика који предају руску књижевност, притварања путника који говоре руски без правног основа, званичних забрана одређених руских производа, цртања кукастих крстова на спомен-обележјима страдалима у Другом светском рату и жртвама холокауста и омогућавању неонацистичких маршева са позивима да се „убију Руси“ који живе у Украјини.
Нове власти су такође забраниле многим групама Руса, од којих многи имају рођаке у Украјини, да уђу у земљу, чиме су нарушили њихову слободу кретања и раздвојили породице.
Ова листа се наставља уз још мноштво злочина које су починили кијевски националистички лидери у протеклих осам година, али нису пописани у Белој књизи, пише Спутњик интернешенел.
ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/20220226/1134807768.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.