Ове године навршава се осам деценија од смрти песникиње, која је 1947. године победила у избору песме за службену песму Аустрије.

Државну химну Републике Аустрије “Земља планина, земља река” (Ланд дер Берге, Ланд ам Строме) написала је Паула фон Прерадовић песникиња српског порекла. Ова званична песма у употреби је од завршетка Другог светског рата. Паула фон Прерадовић рођена је у Бечу 12.10.1887, а умрла је 25.05.1951. године.

Ове године навршава се осам деценија од смрти песникиње, која је 1947. године победила у избору песме за службену песму Аустрије. На такмичењу је учествовало 1.800 људи. Речи њене песме и музика Вофганга Амадеуса Моцарта из 1791. године, потврђене су као аустријска химна. У појединим књигама може се наћи текст према којем је њен син Фриц Молден написао сатиричну верзију песме, након што је сазнао да је победила, како би забавио породицу.

Паула, иако рођена у Бечу, детињство и део младости, у периоду између 1889. до 1913. године провела у Пули. У то време тај хрватски град припадао је Аустроугарској. Паулин отац, Душан Прерадовић, био је потомак православих Срба Прерадовића, који су се у 14. веку преселили у Бачку (Војводина). Ово пресељење било пре велике Сеобе Срба, а настанили су се у селу Леђен, данас познат као Риђица, између Баје и Сомбора.

Према подацима, наводно је, старешина лозе Прерадовића био свештеник Српске православне цркве. Списи кажу и да је један део породице добио је угарско племство. Песникиња је имала два брата и две сестре. Пре него што се удала живела је и у Kопенхагену, одакле се вратила у родни Беч.

Удала се 1916. године за новинара Ернеста Молден, који је током рата постао главни уредник једних новина, а пошто су пружали отпор против нацизма био је и у затвору. Паула и Ернест су имали двоје деце, Фрица и Ота Молдена. Фрица је био новинар и издавач, а Ото банкар. Након што се удала песникиња је користила девојачко име и презиме Паула фон Прерадовић. Република Аустрија је објавила поштанску марку 1996. године са њеним ликом.

Паула фон Прерадовић је објавила три збирке песама на немачком:

Dalmatinische Sonette, 1933.

Lob Gottes im Gebirge, 1936.

Ritter, Tod und Teufel, 1946.

И четири романа на немачком:

Pave und Pero, 1940. (Glavne ličnosti Pero – Petar Preradović i njegova žena Paula – Pave)

Die Versuchung des Columba, 1951.

Königslegende, 1950.

Wiener Chronik 1945, dnevnik objavljen 1995.

ИЗВОР: https://nacionalist.rs/srpkinja-koja-je-napisala-drzavnu-himnu-austrije-postojale-su-postanske-markice-sa-njenim-likom/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.