После Првог светског рата између народа Чехословачке и Југославије настављени су предратни срдачни односи. Обе земље биле су чланице Мале антанте. Трудили су се да се братске везе што више учврсте. У томе су предњачили чланови соколске организације. На свечаности открића споменика стрељаним чехословацима крагујевачко соколско друштво учествовало је како у дочеку гостију из Чехословачке, тако и у приређивању свечаности. Гости су дочекани 27 септембра 1924. Сви домови у Крагујевцу били су окићени нашим и чехословачким заставама. Све школе, друштва, војска и сви грађани изашли су да покажу својој браћи, колико их радо очекују.
Са железничке станице је пошла поворка са музиком и соколима на челу, а затим су се ређале све родољубиве установе. Поворка је дошла до официрског дома, где је госте поздравио, председник просветно културног одбора соколске шумадијске жупе Милоје Павловић. У свом говору истакао је да смо ми и браћа Чехословаци били два распета на крсту народа и да смо својим властитим трудом васкрсли. Истакао је и да нас наша крвна веза упућује једне другима у загрљај. Његов говор био је праћен бурним клицањем. Свечано откриће споменика било је пре подне 28 септембра 1924. Била је присутна огромна маса народа, како из Крагујевца, тако и из целе Шумадије.
У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Шумадија је дошла да се поклони, као што је то увек чинила, само онима који су заиста били пуни љубави према својој отаџбини, али у том њеном поклону била је страховита опомена свима онима, који мисле да ради својих личних ћефова хоће да упропасте ову земљу.” Пуцањ топова огласио је да је опело отпочело. Одмах затим одјекнуле су све сирене на фабрикама и млиновима крагујевачким, забрујала су звона. После опела и говора било је дефиловање поред споменика. Соколи су са пуно респекта поздравили споменик. У част гостију била је после подне велика јавна вежба на летњем вежбалишту. Улаз је био бесплатан. Поред гостију вежби је присуствовао готово цео Крагујевац као и маса света са села. Прва тачка била је тачка чланица, које су вежбале вежбе одређене за сарајевски слет. Присутни су их френетички поздравили, а нарочито гости. Затим је била вежба игре мушке и женске деце. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да од осталих тачака требало поменути вежбе женског нараштаја. Оне су вежбале народне игре Шумадинку, Српкињицу и Девојачко коло. Ове игре су нарочито занимале госте. Војници 19 пука вежбали су вежбе пушкама са ратном опремом. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да се народу са села допала вежба „Сељачки радови” коју су вежбали војници неборачке чете и соколи. Једна од најуспелијих тачака била је вежба на справама чланова и мушког нараштаја. Чланови су вежбали једне вежбе на разбоју. Мушки нараштај је вежбао на јарцу и дао скокове. Завршна тачка била је велика скупина војске и сокола. На врху скупине била су два војника, један наш и један чешки легионар. Сваки је држао заставу свог народа и поздравили се рукујући са „На здар !” – Здраво ! Била је то симболична слика братства. У вече била је забава у официрском дому, на којој су поред осталих слика, соколи извели две. Група сокола и соколица држала је две слике краља Александра и Масарика. Друга слика била је одступање преко Албаније 1915. Ова симбилична слика показала је гостима кроз какве су муке и патње прешли наши борци на нашој голготи да би извојевали народу слободу. Гости су испраћени 29 септембра 1924. Отишли су у Тополу да се поклоне гробу краља Петра I. (1) И остала родољубива удружења неговала су братске везе са народом Чехословачке. Делегација Сполека Чехословачких царинских чиновника посетила је маја 1928. Југославију. Посета је била део заједничке акције за политичко, економско и културно зближавање становништва Југославије и Чехословачке. Били су срдачно дочекани од власти и од народа, у чему су предњачила родољубива друштва. Посетили су 9 и 10 маја 1928. Скопље. Одвезли су се фијакерима до касарне 21. Чехословачког пука. Пред касарном је био постројен цео пук, војници и официри. Музика је свирал корачницу, а војници су дочекали госте са „наздар и живели”. Пред улазом у касарну поздравио их је командант пука Костић са супругом. После дочека увели су их у трпезарију, која је била препуна цвећа и застава. У говору је истакнуто : „Онај свети споменик славнога подвига чехословачких хероја на Становљанском пољу код Крагујевца, који се исполински блиставо подиже к небу у сред срца историјске Шумадије, верни је сведок нашега нераздвојенога и највећега братства и пријатељства, нашега заједничког Васкрса, и наше заједничке одбране. “ (2)
Старешина словенског и чешкословенског соколства др. Станислав Буковски посетио је Београд 26. јануара 1937. Пошто су гости били почашћени доручком у хотелу на Опленцу, продужили су за Крагујевац. У сусрет гостима крагујевачки соколи на челу са старешином Миливојем Павловићем изашли су са четири аутомобила до села Десимировца, одакле су сви заједно продужили за Крагујевац и одвезли се на гробове 44 чехословачких војника стрељаних од аустријске војске у побуни јуна 1918. Положени су венци и затим су се сви заједно вратили у просторије Соколске жупе Крагујевац. Гости су почашћени „шумадијским чајем”, разгледали су просторије соколског дома и кад су се појавили на балкону дворане, били су поздрављени од крагујевачке омладине, која је одржавала своју светосавску приредбу. За време ручка у официрском дому свирала је соколска музика и крагујевачки соколи и соколице играли су са гостима народна кола. Старешина жупе Миливој Павловић, као спомен на тај дан, поклонио је гостима у минијатури израђени метални споменик палих чехословачких јунака 1918. у Крагујевцу. (3) Шумадијско Коло Српских Сестара у Крагујевцу је на католички празник Сви Свети одржавало помен изгинулим Чехословацима у присуству Чеха, који су живели у Крагујевцу, чланица, наставница и ученица. Свештеник је очитао заупокојену молитву, а чланице су са наставницама упалиле свеће и са Чесима окитиле гробове цвећем. Подпредседница КСС је говорила код споменика где су забележена имена изгинилих Чехословака. (4)
После Првог светског рата између становништва Чехословачке и Југославије настављени су предратни срдачни односи. Обе земље биле су са Румунијом у Малој Антанти. Соколи и остала родољубивива удружења старала су се да се одржи и продуби традиција братских односа. Да би одржало сећање на заједничке жртве пале у борби за слободу подизани су споменици као што је био споменик стрељаним побуњеним словачким војницима у Крагујевцу.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Р, „Јавна вежба у Крагујевцу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1924, бр. 12, стр. 332, 333;
- Драган Б. Прпић, уредник Царинског гласника, „Споменица на посету Сполека …”, Царински гласник, Београд, јули-август 1928, бр.7/8, стр. 230-238;
- „Брат др. Станислав Буковски”, „Соколски гласник“, Београд, 5 фебруар 1937, бр. 2, стр. 1,2, 3,4,5;
- Даница Петровић, секретар Дана Радојчић, „Шумадијско Коло Српских Сестара- Крагујевац”, „Извештаји о раду главног одбора кола српских сестара у Београду, његових одбора у земљи и сродних друштава за 1939/1940 пословну годину”, Београд 1941, „Вардар XXX календар Кола Српских Сестара за просту 1941”, Београд, 1940, стр. 45;