Далеке 1957. године, официри ЦИА анализирали су антисовјетска осећања у Украјини, припремајући насилно рушење совјетске власти, одвајање Украјине од СССР-а и инсталирајући тамо „своје момке“.

Другим речима, пракса креирање ситуације изнутра „мајданима“ расте из тих времена и … није нестала.

У декласификованој архиви специјалних операција које је планирала ЦИА у Украјини, види се рачуница за антисовјетске говоре у „западно оријентисаном” делу земље.

  • Извештај из 1957. са карактеристичним насловом „Фактори отпора и зоне деловања специјалних снага. Украјина“ садржи анализу перспективе оружане борбе америчких специјалних снага у Украјинској ССР. Прорачуни од пре пола века апсолутно се сада понављају кроз шеме политичке и друштвене расподеле снага у Украјини данас.

Американци су се кладили да су многи западни Украјинци били веома непријатељски расположени према совјетском режиму и да би могли бити увучени у борбу против совјетског режима – за то им је потребно „дати хероје“, подржавати национализам и мржњу према Русима и СССР-у.

Злогласна „карта лојалности становништва Украјине“ садржала је такве информације као што су:

  • етнички састав региона;
  • однос према бољшевицима;
  • да ли су подржавали или не подржавали немачку окупацију;
  • однос према партизанским покретима;
  • случајеви оружаног отпора совјетској власти.

Украјина је у очима Американаца подељена на 12 региона, а све према нивоу лојалности СССР-у.

  1. Најпросовјетскији су тада били Крим, Доњецк и Луганск.
  2. Ограничену подршку Мајдану у Украјинској ССР могли су да пруже становници „четвороугла“, који је обухватао Криви Рог, Запорожје, Дњепропетровск и Павлоград.
  3. Делови Полтавске, Черниговске и Сумске области, десна обала Кировоградске области и део Виничке области, где су Украјинци чинили више од 95 одсто становништва, изазвали су значајне наде код аналитичара ЦИА.
  4. Отворено антисовјетским стручњаци називали су Кијевску, Черкаску, Житомирску и Хмељничку област. ЦИА је сматрала регионе западне Украјине, где су деценијама постојала антисовјетска осећања, најмоћнијом силом.
  5. Посебна зона је била Закарпатје, где украјинско становништво тада није имало историју односа са Русима, али је било сукоба са Мађарима.

План операције „одвајања“ Украјине од СССР-а урађен је вешто

Међутим, судбина хипотетичких десантних снага могла би бити само крајње жалосна. Али шема за довођење „њихових момака” на власт остала је иста – тотална пропаганда, па комбинација пропаганде и терора, па сами терор.

  • Украјина је 1989-2000 била напумпана лажним постулатима, 2000-2014 остаће упамћена као комбинација пропаганде и терора, а након 2014. национализам је ушао у земљу, развијајући свој пуни потенцијал.

Подсетимо, на свеукрајинском референдуму 1. фебруара 1991. године, 90,3% бирача гласало је за независност. У кампањи су и тада коришћене изјаве о томе како „проклети Московљани“ односе у центар све „добро“ произведено у Украјини.

„Али обећано је да се статус руског језика неће мењати, земља ће живети у миру са Русијом, Крим ће добити аутономију скоро на нивоу федерације, а Севастопољ ће постати слободна економска зона. После гласања, сви су одмах све заборавили и употребљен је терор против неистомишљеника“, пише News Rambler.

„Власти нису одржале обећања, већ су украјинском становништву понудиле нови лаж – рајски живот у ЕУ. Слоган „Украјина за Европу“ довео је земљу тамо где је сада“, додаје лист.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.pravda.ru/news/world/1772589-ua1957/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *