Далеке 1957. године, официри ЦИА анализирали су антисовјетска осећања у Украјини, припремајући насилно рушење совјетске власти, одвајање Украјине од СССР-а и инсталирајући тамо „своје момке“.
Другим речима, пракса креирање ситуације изнутра „мајданима“ расте из тих времена и … није нестала.
У декласификованој архиви специјалних операција које је планирала ЦИА у Украјини, види се рачуница за антисовјетске говоре у „западно оријентисаном” делу земље.
- Извештај из 1957. са карактеристичним насловом „Фактори отпора и зоне деловања специјалних снага. Украјина“ садржи анализу перспективе оружане борбе америчких специјалних снага у Украјинској ССР. Прорачуни од пре пола века апсолутно се сада понављају кроз шеме политичке и друштвене расподеле снага у Украјини данас.
Американци су се кладили да су многи западни Украјинци били веома непријатељски расположени према совјетском режиму и да би могли бити увучени у борбу против совјетског режима – за то им је потребно „дати хероје“, подржавати национализам и мржњу према Русима и СССР-у.
Злогласна „карта лојалности становништва Украјине“ садржала је такве информације као што су:
- етнички састав региона;
- однос према бољшевицима;
- да ли су подржавали или не подржавали немачку окупацију;
- однос према партизанским покретима;
- случајеви оружаног отпора совјетској власти.
Украјина је у очима Американаца подељена на 12 региона, а све према нивоу лојалности СССР-у.
- Најпросовјетскији су тада били Крим, Доњецк и Луганск.
- Ограничену подршку Мајдану у Украјинској ССР могли су да пруже становници „четвороугла“, који је обухватао Криви Рог, Запорожје, Дњепропетровск и Павлоград.
- Делови Полтавске, Черниговске и Сумске области, десна обала Кировоградске области и део Виничке области, где су Украјинци чинили више од 95 одсто становништва, изазвали су значајне наде код аналитичара ЦИА.
- Отворено антисовјетским стручњаци називали су Кијевску, Черкаску, Житомирску и Хмељничку област. ЦИА је сматрала регионе западне Украјине, где су деценијама постојала антисовјетска осећања, најмоћнијом силом.
- Посебна зона је била Закарпатје, где украјинско становништво тада није имало историју односа са Русима, али је било сукоба са Мађарима.
План операције „одвајања“ Украјине од СССР-а урађен је вешто
Међутим, судбина хипотетичких десантних снага могла би бити само крајње жалосна. Али шема за довођење „њихових момака” на власт остала је иста – тотална пропаганда, па комбинација пропаганде и терора, па сами терор.
- Украјина је 1989-2000 била напумпана лажним постулатима, 2000-2014 остаће упамћена као комбинација пропаганде и терора, а након 2014. национализам је ушао у земљу, развијајући свој пуни потенцијал.
Подсетимо, на свеукрајинском референдуму 1. фебруара 1991. године, 90,3% бирача гласало је за независност. У кампањи су и тада коришћене изјаве о томе како „проклети Московљани“ односе у центар све „добро“ произведено у Украјини.
„Али обећано је да се статус руског језика неће мењати, земља ће живети у миру са Русијом, Крим ће добити аутономију скоро на нивоу федерације, а Севастопољ ће постати слободна економска зона. После гласања, сви су одмах све заборавили и употребљен је терор против неистомишљеника“, пише News Rambler.
„Власти нису одржале обећања, већ су украјинском становништву понудиле нови лаж – рајски живот у ЕУ. Слоган „Украјина за Европу“ довео је земљу тамо где је сада“, додаје лист.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.pravda.ru/news/world/1772589-ua1957/