СОКОЛСКО ДРУШТВО КОСОВСКА МИТРОВИЦА

• Под турском влашћу гимнастичко друштво Силни основано  је 1910. у Косовској Митровици.
• Упркос тешкоћама после Првог светског рата  рад соколских друштава на Косову и Метохији био је обновљен.  
• Са своје стране држава је помагала соколска друштва на Косову и Метохији.
• Соколска друштва су оснивала сеоске чете, које су радиле на унапређењу села. 
• Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње.  Соколски рад  настављен је до Априлског рата 1941.
• После прекида рада од 1941. Савез Соко Србије и Савез српских сокола настоје да се обнови рад соколских друштава на Косову и Метохији и то у Косовској Митровици, Звечану … .

У Косовској Митровици је основано друштво 1909. Акцију је водио соколски радник Рајко Караклајић, наставник гимнастике у Српској гимназији у Скопљу. Први старешина друштва био је учитељ Лазар Васић. Телесне вежбе су редовно извођене, тако да је на Видовдан 1909 године приређен први јавни час у селу Рударима-Горњем Пољу – под заштитом руског конзула Тухолка. Друштво је приредило и јавне часове у Вучитрну и Приштини. Неки чланови су учествовали на соколским приредбама у Београду 1910 године у Београду. На Петровдан 1911 године био је слет у манастиру Девину. За време ослободилачких ратова рестао је сваки рад.  (1) После Првог светског рата соколска друштва на Косову и Метохиjи обновила су своj рад. Соколски рад се одвиjао упркос качачким нападима. На почетку 1924 године, на збору виђенијих грађана, изабрана је привремена управа на челу са професором гимназије Миодрагом Драгутиновићем, а 4 маја 1924 године на главној скупштини изабрана је нова стална управа. За старешину је изабран пуковник Тихомир Стојановић. Рад у обновљеном друштву је одмах одпочео. Прибављене су најпотребније гимнастичке справе, које су већином радили сами вежбачи. Исте године приређен је јавни час, у недељу по Видовдану, а истог дана увече приређен је кермес у парку.  (2)  Са своје стране држава је помагала соколска друштва на Косову и Метохији. У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” од јануара 1924. истакнуто је да је на иницијативу министарства просвете обновљена соколска друштва у 18 места јужне Србије. Уз ова друштва основане су народне књижнице, које је министарство снадбело најпотребнијим књигама свесно великог културног позива Соколства у народу. (3) Одбор краљевог фонда ценећи рад Соколства у јужној Србији доделио је сваком друштву по 3.000 динара као признање од краља, а као подстицај за даљи користан рад. Соколи су планирали да награду употребе првенствено за набавку справа. (4)  У чланку у „Соколском вјеснику жупе загребачке” истицало се да су у тим местима непријатељи развили велику антинационалну и антидржавну пропаганду. Заслугом пуковника Стојановића и професора Стефана у Косовској Митровици основано је соколско друштво. Друштво је имало преко 100 чланова. Први  јавни наступ друштва био је 20 јула 1924. У чланку се истицало :  „И ако су у друштву браћа најразличитијих вјероисповијести, међу њима влада права слога, јер их све удружује велика Соколска идеја.” (5) У Соколском календару истакнуто је :  Старешина Мирослав Костић, начелник Радоје Краљић,  начелница Зора Госпићева,  пр. Мијо Станојевић. (6) Рад друштва наставио се у 1925 години, а у 1926 и 1927 години рад је био мниго слабији. Од 1928 године повећана је делатност у друштву. У 1934 години друштво је развило свестрану акцију. Предњачки збор, на челу са начелником артиљеријским поручником братом Павлом Вошнером, организовао је систематско извођење вежби свих категорија, тако да је друштво имало око 400 вежбача свих категорија. Просветни одбор је такође био активан. Управни одбор набавио је нове справе за извођење телесних вежби. Организовао је двомесечни предњачки течај. Тиме је друштво добило осам оспособљених предњака. Управни одбор је за неколико дана прикупио од имућнијих чланова новац за набавку заставе. Застава је била освећена 24 јуна 1934 године у присуству многобројног грађанства из Косовске Митровице и околних места. Свечаност је обављена на спортском игралишту.  Кум заставе био је старешина Савета Сокола престолонаследник Петар, кога је заступао пешадијски потпуковник брат Анастас Анастасијевић. Бан Зетске бановине послао је свог изасланика, као и Соколска жупа Цетиње. На слетишту су биле постројене све соколске категорије, одред војске, па је извршен верски обред освећења заставе. Изасланик старешине је, уз пригодан говор, предао освећену заставу старешини Соколског друштва Косовска Митровица брату др. Рафајловићу, који је захвалио куму уз обећање да ће Соколство Косовске Митровице  под светим знамењем окупљати омладину и напајати је родољубљем и витештвом за краља и отаџбину. Предао је заставу заставнику брату Пецу Драгутину, артиљеријском нареднику воднику, који је заставу примио уз заклетву да ће је чувати до последње капи крви. Брат др. Рафајловић је поздравио изаснике, грађанство и соколе. Умолио је изасланика престолонаследника Петра да дому Карађорђевића изјави дубоко осећање оданости које грађанство и соколи осећају према своме краљу и старешини Сокола Краљевине Југославије. Изасланик бана Зетске бановине, као и други, честитао је, а изасланик жупе Цетиње, брат Радивоје Зонић, адвокат из Пећи, поздравио је у подужем говору Соколско друштво Косовску Митровицу истичући важност развијања прве соколске заставе на Косову. После су дефиловали војска и соколи. Пред слетиштем се формирала поворка од одреда војске, свих  категорија Соколства и огромне масе народа. Поврка је прошла кроз главне улице града, па је освећена застава однета у соколану, где се поворка разишла. После подне почело је извођење соколских вежби. Вежбе су изведене пред многобројним грађанством и изасланим представницима власти. Увече је у хотелу „Јадрану“ приређена свечана академија  која је по извештају у „Соколском Гласнику“ оставила снажан утисак на присутне. Неке тачке морале су бити поновљене. (7)

Иницијативом учитеља потпомогнутог од Милисава Илинчића, учитеља и просветара Соколског друштва у Косовској Митровици основана је једна од првих соколских чета у срезу Косовско Митровачком у селу Жеровници 25 фебруара 1934 године. Била је део жупе Скопље. Чета је бројала 64 члана и велики број подмладка већином ученика и ученица основне школе. Агилни Вукомир Поповић, оснивач чете,  изабран је за старешину, начелника и просветара чете. (8).

У Управи друштва 1934. били су : Старешина др. Александар Рафајловић, заменик Љубомир Красојевић, просветар Милија Лашић, начелник Павле Вошнер, I заменик Добривоје Живковић,  II заменик Љубомир Каракушевић, начелница Јелена Самарџић, I заменица Агапија Самарџић,  II заменица Цицинија Какариђи, секретар Фрањо Црнковић, благајник Душан Стојановић. Чланови управе били су : Раде Брушлија, Лаза Жарковић, Милорад Веснић, Анђелко Грабрић, Бориша Рундић, Милисав Илинчић, Велиша Булатовић, Младен Радојевић, Драгутин Пец, Винко Лончаревић и Славољуб Милић. Заменици : Александра Фртунић, Миодраг Павловић и Јованка Фртуновић. Ревизори су били : Каменко Попадић, Василије Кандић и Петар Дерикратић. Заменик  је био Тодор Беловић. У Суду части су били : Стојан Гвоздић, Сава Клинић, Момчило Нешић, Обрад Каписазовић и Драгослав Милојевић. Заменици су били : Папа Чук и др. Светозар Стојановић. (9)

Соколско друштво Косовска Митровица   (Соколска Жупа Цетиње), приредило је 11 маја 1935. соколску академију на којој су наступиле све категорије друштва. Суплент Милорад Цветковић  предавао је поводом 700 годишњице смрти о св. Сави. Соколско друштво Косовска Митровица имало је 10 сеоских чета. (10)   Соколско друштво  „Трепча” основано је 14 маја 1935. у Старом Тргу (срез Вучитрн) код Косовске Митровице. Скупштини су присуствовали делегати из Косовске Митровице и Цетиња. Пуковник Јован Аћимовић изнео је у дужем говору циљеве соколства. За старешину друштва изабран је инжењер Марко Јурјевић, за начелника инжењер Бранко Глушчевић, … . Међу изабраним члановима управе било је много рудара и радника, који су и раније били чланови разних соколских друштава и истакнути соколски прегаоци. У друштво се одмах уписало 220 чланова и чланица. (11)

Соколско друштво Косовска Митровица  је 1936. приредило јавни час, 2 академије и 2 излета. Друштво је имало 11 чета. Чета у Жеровници је сваког месеца приредила скуп свога чланства. Чета је одржала 10-дневни пчеларски течај, обавила 2 логоровања и више приредби. Старешина чете био је Поповић. Соколско друштво Трепча приредило је 1936. 2 академије у Старом Тргу и 1 у  Косовској Митровици. Извело је са чланством излет и учествовало на јавном часу у Косовској Митровици. Друштво Косовска Митровица имала је све категорије сем старије браће. Вежбајућих категорија било је 444. Предњачки збор имао је 12 предњака. Три официра била су вође стрељачког, коњичког одсека и вођа одсека за соколске чете. На јавном часу било је 174 вежбача свих категорија. (12)

Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње, и та прослава остала би само соколска, да није, у последњи час, Удружење Косоваца у Београду створило план о прослави на широј основи, и тиме омогућили и ширим слојевима народа да учествују.  Стизали су представници и чланови четника, добровољаца, Народне одбране, Кола Српских Сестара, … . У највећем броју стизали су соколи, у соколским одорама из варошких друштава и у народним ношњама из сеоских чета. Соколи из жупе Скопље, у великој поворци са музикама, дошли су с воза у станици Косово Поље, док су из жупе Цетиње стигли пешке са југа. Из Црне Горе дошло је 2.000 чланова свих категорија, са десет друштвених застава а из скопске жупе око 3.000 чланова. Придружили су им се соколи из осталих жупа. Из жупе Београд било је око 60 сокола. Многобројна изасланства стигла су из жупа Сплит, Нови Сад, Петровград, Тузла, Крањ, Марибор, Крагујевац, Љубљана, Загреб, Ниш, Сарајево, итд. (13)

Свечаност је почела литургијом у Грачаници, на којој је чинодејствовао патријарх Гаврило. Видовданска прослава  одржана је пред спомеником који је 1928. подигло соколство. Поред споменика су биле делегације националних друштава. Учесник прославе Бранибор Дебељковић упамтио је наочиту групу Црногораца и Бокеља. Шпалир је држала војска, официри. После службе грунули су топови. Пошто су представници власти и удружења стигли на Гази Местан, дотрчале су соколске штафете, лучоноше, из скопске и цетињске жупе, који су донели пламен из Грачанице и Самодреже. Пламен су предали старешинама жупа Брановачком и Милошевићу, а ови су га предали изасланику Савеза Сокола Смиљанићу, да га уручи патријарху. Патријарх Гаврило је на том пламену упалио воштаницу, истичући значај косовске ватре за српски народ. На прослави су говорили представници цркве, владе и војске, Удружења Косоваца, среза вучитрнског и Савеза Сокола. У име цркве први се обратио епископ Емилијан као рођени Косовац. После њега говорио је представник Католичке цркве. Затим министар војске и морнарице Недић. У име Удружења Косоваца говорио је председник удружења Михајло Кијаметовић. Сви говорници истицали су значај Косовске битке за развијање националне свести у народу и одали пошту палим херојима. Министарство пошта и телеграфа издало је посебну дозволу да се извуче специјална телефонска линија на Косово поље, тако да је прослава преношена преко радија. Положено је 100 венаца из целе Југославије. После говора изведен је дефиле војске и сокола. Учествовали су соколи из свих жупа, са старешинством Савеза на челу, и са свим соколским заставама, и три  соколске музике. У дефилеу су учествовали и четници, Народна одбрана, ратници, итд. Кад су завршене главне свечаности, почело је народно весеље. Чланови соколских чета из жупе Скопље, под вођством Мирка Јовановића, приказали су народу јужно-србијанске народне игре, Русалије итд. У близини Муратовог турбета одржана је слава пешадијског пука „Милош Обилић”. Приређен је свечани банкет, трке, ватромет, бакљада … . Коњичко друштво „Кнез Михаило” из Београда приредило је коњске трке, војна музика је свирала, на Гази Местану биле су упаљене буктиње, у Приштини је увече организован ватромет.  Увече је Соколско друштво Приштина приредило свечану соколску академију. На Косову Пољу народ се задржао дубоко у ноћ око музика, народних кола, вашарских шатора и у разгледању историских места и споменика. Увече је у Косовској Митровици одржана бакљада са ватрометом и соколском академијом. (14)

После Априлског рата 1941. рад соколских друштава био је забрањен. После Другог светског рата  уместо сокола  власти су оснивале друштва СТВ Партизан Југославије.

Под турском влашћу гимнастичко друштво Силни основано  је 1910. у Косовској Митровици. Упркос тешкоћама после Првог светског рата  рад соколских друштава на Косову и Метохији био је обновљен.  Са своје стране држава је помагала соколска друштва на Косову и Метохији. Соколска друштва су оснивала сеоске чете, које су радиле на унапређењу села.  Предлог о организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. дали су соколи из жупа Скопље и Цетиње.  Соколски рад  настављен је до Априлског рата 1941. После прекида рада од 1941. Савез Соко Србије и Савез српских сокола настоје да се обнови рад соколских друштава на Косову и Метохији и то у Косовској Митровици, Звечану … .

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Косовска Митровица“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски гласник“,   Љубљана, 27 јула 1934, бр. 31, стр. 6;

1. „Косовска Митровица“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски гласник“,   Љубљана, 27 јула 1934, бр. 31, стр. 6;

3. „Обнова соколских друштава у јужној Србији”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јануар 1924, бр. 1, стр. 18, 19;

1. „Краљ Соколству”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1924, бр. 7, стр. 188;

5. „Косовски Соколи”,  „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр.8, стр. 236;
6. „Југословенски соколски календар”, за 1931, у Љубљани 1930, стр. 140;

1. „Косовска Митровица“, „Из наших жупа друштава и чета“, „Соколски гласник“,   Љубљана, 27 јула 1934, бр. 31, стр. 6;
2. „Из наших жупа, друштава и чета“, „Соколски Гласник“, Љубљана, 25 маја 1934, бр. 22, стр. 5;

9. Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник “, Год. I, Београд, 1934, стр. XXVIII;
10. „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 24 маја 1935, бр. 22, стр. 3;
11. „Из наших друштава и чета”, „Соколски гласник“, Љубљана, 31 маја 1935, бр. 23, стр. 3;
12. „Гласник Соколске жупе Цетиње”, Цетиње, 1 маја 1937, бр. 5, стр. 92,93,102, 107;
13. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2;
14. Д.М. „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105; „Свечаности на Косову”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939. бр. 26, стр. 1,2; Бранибор Дебељковић, „Са Двора, тако рекућ, нико није био”, „Видовдански гласник”, Грачаница, Видовдан 2014, бр. 22, стр. 77;