• Соколска друштва Западне Славоније деловала су до Априлског рата 1941.
  • У НДХ соколска друштва су забрањена а соколи и соколице убијани без милости од  усташа.

Соколи у Дарувару били су део жупе Бјеловар. Основани су 1905. У 1924. Старешина је био Милан Добровић, начелник Вјекослав Лавишка, начелница Зорка Тољан и тајник Лексо Кнут. Било је 130 чланова, 24 чланице, 30 вежбача, 16 вежбачица, 20 мушког нараштаја, 16 женског нараштаја, 26 мушке деце, 16 женске деце, чланова у кроју. (1) У 1928. Старешина је био Милан Добровић, начелник Драгутин Рехак, начелница Зора Бјелајацева, тајник Л. Кнутл, предавач Јован Теодоровић. Било је 105 чланова, 30 чланица, 35 вежбача, 12 вежбачица, 40 мушког нараштаја, 20 женског нараштаја, 12 мушке деце, 12 женске деце, било је 20 чланова у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, одржали су јавну вежбу,  било је 14 сарадника, 10 предњака, имали су књижницу, музику и нараштајску заставу. (2) У 1929. Старешина је био Милан Добровић, начелник Франта Неједлу,  начелница Зорка Тољан Бјелаћева,  тајник Л. Кнутл, предавач Милован Вучинић. Било је 123 члана, 26 чланица, 12 вежбача, 13 вежбачица, 12 мушког нараштаја, 6 женског нараштаја, 8 мушке деце, 7 женске деце, 20 чланова у одори. Вежбали су у приватној вежбаоници, одржали су јавну вежбу,  било је 5 сарадника, 3 предњака,  имали су књижницу и музику. (3) У 1930. Старешина је био Милош Мартиновић, начелник Ђуро Ковачевић, начелница Лида Книтлова, тајник Јосип Книтл, предавач Антоније Осмец. Било је 105 чланова, 16 чланица, 22 вежбача, 12 вежбачица, 22 мушког нараштаја, 12 женског нараштаја, 10 мушке деце, 10 женске деце.  Вежбали су у приватној вежбаоници, одржали су јавну вежбу,  било је 9 сарадника, 2 предњака, књижницу са 120 примерака, музику и нараштајску заставу. (4)

Соколско друштво Дарувар из жупе Бјеловар одржало је 10. аугуста 1930. другу јавну вежбу у оближњем месту Сирачу, ради оснивања сокола. Из Дарувара је кренуло око 50 чланова сокола вежбача и других под вођством старешине брата Милоша Мартиновића, заменика старешине Шћепана Милића, благајника Миоковића, професора Буријана, начелника Душана Момчиловића и начелнице Книтлове. Соколи су ишли возом са музиком друштва. Мало касније су стигли соколи из Пакраца са својом музиком. Пре вежбе старешина брат Мартиновић одржао је говор, а потом је свирана државна химна. Вежба је почела у 4 сата после подне. Вежба је имала 9 тачака које су водили начелник Момчиловић и сестра Книтлова. Заслугом вежбача соко у Дарувару је постао једно од најачих соколских друштава у жупи Бјеловар. Соко у Дарувару, као соколски округ, почео је да оснива соколска друштва у околини, срезу даруварском, одмах после оснивања новог друштва у Кочаници. Планирана су оснивања друштава у : Дежановцу (за 10 аугуст), Бастају, Бијелој и реорганизовање друштва у Дјуловецу и другим местима. Тако је Соко округа Дарувар поред постојећих 5 друштава, још 4 нова друштва до половине септембра. (5)  У 1930. Старешина је био Милош Мартиновић, начелник  Душан Момчиловић, начелница Лидушка Книтлова,  тајник Јосип Книтл, предавач Никола Жиц.  Било је 101 члан, 19 чланица, 2 мушка и 1 женски предњака, 38 вежбача, 16 вежбачица, 20 мушког нараштаја, 14 женског нараштаја, 20 мушке деце, 16 женске деце и 22 члана у соколском оделу.  Вежбали су у приватној вежбаоници, одржали су јавну вежбу,  имали су 7 сарадника, 18 предавача, књижницу, музику, и нараштајску заставу. (6)

Соколско друштво Дарувар одржало је 27 јануара 1935. редовну главну скупштину. На изборима за нову управу биле су истакнуте две кандидатске листе. Победила је листа са дотадашњим старешином. У Управи су били старешина Владимир Голд, први заменик Милан Цикота, други заменик Вјекослав Лавићка, начелник Душан Момчиловић, први  заменик  начелника Ђуро Барто, други  заменик  начелника Мирко Милашин, начелница Лидушка Книтл, заменица  начелнице Зденка Маха, тајник Бранко Капетановић, заменик Рикард Свобода, записничар Милан Павић, благајник Милан Малешевић и Леон Патрик, просветар Момчило  Момчиловић, господар Стјепан Миоковић, књижничар Сретен Ђаковић, статистичар Ђуро Прпић, лекари др. Младен Хофер и др. Васо Гвозденчевић, 6 одборника и њихових заменика, ревизиони одбор и суд части. (7)  Соколско друштво Дарувар одржало је 16 јануара 1936. редовну главну скупштину. Као делегати жупе Бјеловар били су старешина жупе др. Михајло Вукобратовић, начелник жупе Никола Таталовић, тајник Ротквић, просветар др. Васо Таталовић и референт за чете Нојфелд. После отварања скупштине од Владимира Голда, прочитана је посланица Савеза Сокола. Управа друштва сакупљала је средства за градњу соколског дома у Дарувару, који је требао да буде споменик краљу Александру. После скупштине делегати жупе одржали су конференцију са представницима соколских јединица даруварског окружја из места : Уљаника, Миоковићева, Кончанице, Бијеле, Дољана, Батињана, Тројеглаве, Имсовца и Вел. Бастаја. (8) Соколско друштво Дарувар одржало је 21 јуна 1936. јавну вежбу. На такмичењима учествовало је 165 вежбача, подељених у 20 одељења. После подне била је јавна вежба пред соколаном. Наступиле су све категорије изузев чланица. После вежби био је мимоход свих вежбача. Старешина друштва одржао је кратак говор. После говора настављена је народна веселица. (9)  Соколско друштво Грубишино Поље одржало је 4. јула 1937. јавну вежбу. Учествовала су и друштва Бјеловар, Дарувар, Миоковићево и соколска чета Вел. Барна. Мушка и женска деца извела су игре. Чланови су вежбали просте вежбе. (10)

Соколска друштва Западне Славоније деловала су до Априлског рата 1941. У НДХ. соколска друштва су забрањена а соколи и соколице убијани без милости од  усташа.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

 

  1. „Југословенски соколски календар 1924”, Љубљана, 1923, стр. 136;
  2. „Југословенски соколски календар 1928”, Љубљана, 1927, стр. 109;
  3. „Југословенски соколски календар 1929”, Љубљана, 1928, стр. 93;
  4. „Југословенски соколски календар 1930”, Љубљана, 1929, стр. 102;
  5. М, „Жупа Бјеловар”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1. септембра 1930,  бр. 21,  стр. 5;
  6. „Југословенски соколски календар 1931”, Љубљана, 1930, стр. 106;
  7. „Главна скупштина”,  „Соколски гласник“,  Љубљана, 15 фебруара 1935, бр. 8, стр. 3;
  8. „Годишња скупштина Соколског друштва Дарувар”,  „Соколски гласник“, Љубљана, 6 марта 1936, бр. 10, стр. 4;
  9. „Јавна вежба”,  „Соколски гласник“, Љубљана,  17 јула 1936, бр. 29, стр. 4;

„Соколско друштво  Грубишино Поље”,  „Соколски гласник“, Београд,  24 јули 1937, бр. 23,стр. 8;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *