Соколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за јачање националне свести. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. Соколи су присуствовали откривању Карађорђевог споменика на Калемегдану 11. августа 1913. После рата Соколство је настојало да у свом раду оживи и негује ослободилачке традиције српског народа. У томе је сарађивао са Учитељским удружењем и другим родољубивим организацијама.
Ратници који су учествовали као официри, потпоручници и поручници, у рату 1877/78 године присуствовали су прослави 50-годишњице ослобођења Ниша 11 јануара 1928. Пуковник Дамњан Влајић говорио је у нишкој Соколани пред многобројном публиком. Предавао је о војним операцијама, приликама и борбама око Ниша. Присуствовали су потпуковник Ђорђе Марковић, подпуковник Јован Цветковић, подпуковник Милутин Обрадовић и мајор Светозар Глишић. (1)
Соколска жупа Сарајево приредила је 1934. слет на Видовдан, поводом 25-годишњице постојања. У Извештају је истакнуто : „Почетком јуна као прве започеле су соколске приредбе покрајинског слета у Сарајеву, а са штафетом из Сарајева на Опленац, камо су донели Соколи бакљу захвалности, која је упалила вечну луч над гробом краља Петра I. Захвално Соколство тим актом исказало је вечно поштовање и дубоку захвалност краљу, који се борио пушком у руци за слободу народа. Са кресом и губом из чорковачке планине, гдје је четовао Петар Мркоњић, изазвали су искру која је упалила бакљу и која је пројурила пут у дужини од 355 километара за 17 часова и 35 минута до гроба краља. (2) Соколство је било организовани покрет који се стално кретао напред. Његов циљ био је васпитање корисних чланова за народ. Телесне вежбе биле су средство, а национално и морално васпитање циљ соколског рада.
Соколство је сматрало, да у свом дотадашњем раду није дало праву меру жртве и прегарања за општу ствар. Соколи су били спремни да у Југославији изврше свој задатак према народу исто онако као што су извршили свој део дужности у борбама за слободу. Зато је на Шестој главној скупштини Савеза Сокола Краљевине Југославије одржаној 7. јуна 1936. одлучено да се уведе Соколска Петрова петољетка, која је требало да траје пет година. Савез Сокола је покренуо акцију која је требала да се одвија до пунолетства краља Петра II 6 септембра 1941. Завете су давале соколске јединице и чланови. За соколске јединице завети су били изузетан напор којим је она доприносила Соколској Петровој петољетки и одужење великог повесног дуга неимарима и жртвама борбе за слободу. Сваки соко је после потписа личне заветнице постајао Соко-заветник. Понесени заветним одушевљењем Соколи су на све стране Југославије остваривали свој завет подижући цесте, мостове, подижући Петрове гајеве, засађујући на десетке хиљада воћних и шумских садница (Петрово дрво), подижући споменике националним борцима, одужујући се успоменама погинулих мученика у свом крају, набављајући ручне апотеке, и радећи живо без предаха и са одушевљењем на свим подручјима Југославије, нарочито на селу. Завети су обухватали соколски рад на обуци сељака за савременији рад у земљорадњи и у свим осталим гранама пословања на селу; увођење пољопривредних култура које више доприносе; проповедањем задругарства и подизањем задруга и тежњом да се подигне благостање код сваког припадника соколске чете, па и целог села. Описмењавање је било основа за даљи рад сокола. Соколи су сматрали да је за унапређење села, потребан писмен и просвећен сељак. Зато су сарађивали са Српским пољопривредним друштвом. Друштво је одржавало поучна предавања и течајеве, давало разне публикације бесплатно, и давало разно семење и алат.
Такође соколи су радили на чувању народних умотворина и рукотворина, оснивањем књижница, оснивањем гусларских отсека, стварањем културно-просветних отсека у оквиру соколства, оснивањем течајева за неписмене, школовањем сиромашних добрих ученика, организовањем „соколских седељки” у зимским данима, увођењем модерних пољопривредних алата и справа, сађењем гајева и воћњака, развијањем пчеларства, пошумљавањем пустих крајева, здравствено-хигијенским радом, оснивањем здравствених задруга, организовањем пољопривредних изложби, исушивањем бара, грађењем амбара и кошева, копањем бунара, грађењем цистерни, водовода, …. . (3) У редовима сокола били су многобројни учитељи и учитељице као просветари у соколским четама, друштвима и жупама.
Просветни одбор Савеза Сокола краљевине Југославије издавао је ,,Соколску њиву”, календар за соколско село са саветима за сељаке чланове соколских чета. Гласник жупе Београд „Око Соколово“ доносио је савете Косте Поповића, управника пољопривредне школе. У „Оку Соколовом“ Коста Поповић је давао савете како треба сејати луцерку и црвену детелину, о суперфосфату као заштитном средству против суше, … . (4)
Пред Соколским домом у Цавтату 5.9.1937. свечаним паљењем завјетне бакље отворен је улазак у другу годину Соколске Петрове Петољетке. Куће Б. Банца, Рачића као и свих осталих биле су украшене и осветљене. Мјесто искићено заставама и зеленилом пратило је поворку сокола, војске и грађанства предвођену са Цавтатском Дилетантском Музиком до цркве Св. Николе, гдје је одржано свечано благодарење. У соколани је затим одржана свечана седница соколског друштва уз присуство свих преставника власти и школа, друштава и установа. (5) Соколско друштво Воћин (жупа Осијек) приредило је априла 1939. у оквиру Петрове петолетке хигијенску изложбу у својој соколани. Изложбу су посетили сви припадници друштва и око 450 нечланова. Друштвени лекар одржао је предавање о анатомији, туберкулози, алкохолизму, а за мајке још предавање о нези и исхрани детета. Изложба је била намењена првенствено члановима сељацима, да се путем њих дође до виднијег хигијенског напретка села. (6)
Правила Соколске Петрове Петољетке одобрена су на састанку делегата Соколских жупа Цетиње, Мостар и Сарајево на ,,Соколовцу” код Траста-Пржна (Тиват) 8. августа 1937. године. У књижици „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, у издању Соколске жупе Цетиње, речено је да су на рад у оквиру петолетке позвани како чланови соколских друштава тако и сва друштва, удружења и пријатељи Југославије. Циљ С.П.П. Био је да оснажи, прикупи и ободри све синове и кћери народа за сложан родољубиви рад и стави их у службу соколског рада, … „сећајући их трагичне прошлости нашега народа за време нејаког Уроша, кад „великаши проклете им душе на комаде раздробише царство”. Свака соколска јединица морала је да има своју соколску читаоницу и књижницу. Циљ предавања био је да се и грађанство изван соколских редова задобије за рад на извршењу С.П.П. Од сокола се тражило : „Лични и непрекидни рад на познавању соколске књижевности и народних умотворина, обичаја и живота на селу, као животворних извора народног духа и жаришта за сва соколска стремљења;” Између осталог: „Да се чине међусобни излети соколских јединица у циљу упознавања и развијања соколског духа и живота; Да се изврше екскурзије општег народног значаја, као: посећивање прослава, јуначких и војничких славља, народних светковина, народних просветних великана, знаменитих места и т. сл. у циљу упознавања народне историје, народног живота и домовине.” Наводи се : „Стога сваки који се заветује мора свих пет година рада, да да максимум корисног дејства да задатак потпуно, тачно и на време изврши”. (7)
На позив Соколског друштва у Дубровнику упућеног 1937. дубровачким друштвима и установама да у Петровој Петољетки изврше хумана дјела заветовали су се : 1) Пододбор друштва Кнегиње Зорке помагаће старце и старице у дому на Посату и о Ускрсу ће сваке године обући 15 сиромашних ђака основних школа; 2) Х.П.Д. „Орјен” настојаће да уреди путеве и подигне планински дом; 3) Државна Поморска трговачка академија узгајаће ђаке у соколском духу …; 4) Љечничко удружење спрема се одржавати пучка предавања; 5) Женска занатска школа основаће фонд за сиромашну дјецу; 6) Ш.К. Грађански и Ш.К. Велебит одиграће утакмице и приход одредити за фонд Петрове Петољетке; 7) Ватрогасна чета набавиће неке ватрогасне справе, повећати број извршујућег чланства и ширити љубав и слогу по начелу „Брат је мио које вјере био”; 8) Јеврејска вјероисповиједна општина ће за време петолетке сваке године на 9 октобра одјенути 5 сиромашних ђака сокола. То је и урадила 1937.; 9) „Нова Југославија” засадиће 1.000 комада борових садница на Срђу. Основаће „фонд краља Петра II”. По околним селима соколске чете су се заветовале да ће подизати соколске домове, спомен чесме, споменике. Грађани су давали прилоге за подизање соколских домова. (8) За своје течајеве соколи су уз њихову сагласност користили просторије друштава и организација са којима су тесно сарађивали.
У оквиру Соколске Петрове петољетке, од 1936. до 1939, соколи су засадили 170.369 воћних садница и 245.961 шумских садница. Уређено 90 чесама, подигнуто 15 споменика. Соколи су уредили 19 стрелишта за вежбање свог чланства. (9) У Соколској Петровој петогодишњици подигнуто је у Југославији 18 соколских домова, 10 мостова, 13 амбара, 3 расадника, уређено 1.780 вртова, 27 вежбалишта, засађено 54 Петрових гајева, подељено 2.504 кошнице, 5.895 разног семења, 399 комада боље стоке. Основано је 7 задруга. У краљевини Југославији било је 1938. 267 соколских домова и 99 у градњи. У 1919. на територији краљевине СХС. било је само 20 домова. Савез Сокола изградио је 27 мостова и 40 путева. (10) У „Оку соколовом” истакнуто је 1941. : „Ми соколи решили смо да чувамо Југославију тиме што ћемо је јачати привредно, просветно, културно и социјално.” На предлог Соколске жупе Мостар, а преко Савеза сокола, скоро све соколске јединице заветовале су се да ће провести у раду на опште добро … један период времена од пет година. Овај завет назван је соколском петровом петољетком. … почев од 6 септембра 1936. потписивањем личне заветнице, чланова, нараштајаца, па чак и деце. Друштва су се заветовала да изграде споменике, школе, чесме, паркове, летовалишта, оснивају задруге, раде на просвећивању сеоских жена, оснивају здравствене задруге. (11)
Соколи су учествовали у организовању прославе 550-годишњице Косовске битке 1939. У незавршеном дугометражном филму „Косовски бој” Михајло А. Поповић снимио је долазак соколске штафете која је носила пламен упаљен за време јутарње литургије у манастиру Грачаници, да би се њиме запалиле свеће на Газиместану и дефиле сокола у паради витешких организација. Окупљени гледаоци срдачно су поздравили соколе. (12)
Петрова Петољетка требала је да буде завршена II свесоколским слетом 1941. у Београду. Слетска година је почињала 6 септембра 1940. Из Београда полазиле су штафете које су носиле позив на слет у сва седишта жупа. По свим соколским јединицама у земљи прослављао се Дан уједињења (1 децембар) на нарочито свечан начин. У јануару 1941. требало је да се одржи соколски музички фестивал. Фебруара 1941. трбало је да се одрже смучарске утакмице и утакмице у клизању. Јуна 1941. планиран је слет у Београду. Завршетак слетске године требао је да буде 6 септембра 1941. Из свих жупа требале су да стигну штафете у Београд. Тог дана требали су соколи који нису учествовали на свечаностима у Београду да поседну и чувају државне границе. У програму се истицало да ако због политичких прилика поседање границе не буде изводљиво, предвиђена је мобилизација целокупног чланства у свим жупама. Чланство је требало да изврши задатке из подручја одбранбености. (13) Уместо на слету соколи су учествовали на манифестацијама 27. марта 1941.
Соколско друштво Скопље-Матица приредило је 1939. прославу 30-годишњице оснивања соколства на Југу. У Споменици су истакли : „30 година су кратак период у животу једног народа, али у животу једног човека представљају довољно дуго време да се забораве многи догађаји и часови, нарочито ако су били тешки и болни. Старе генерације које су учествовале у стварању ове државе лагано изумиру. Вео заборава покрива њихова велика дела. Нове генерације не знају за тешке дане ропства и мучне борбе за ослобођење. Рођене у слободи и сувише заузете борбом за лични опстанак не могу довољно да цене значај народне слободе. Они је сматрају као нешто природно, дато само од себе. Међутим, и слобода, као и здравље и младост, има значај негативне вредности и ова се вредност у пуној мери осети тек онда кад се изгуби.“(14) Тим речима истакнуто је схватање сокола о значају националне свести и њихови напори усмерени на јачању националне свести.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Наша фаланга ветерана”, „Илустровани лист”, Београд, 26.2.1928, , бр. 8;
- „Извештаји за 5 редовну главну скупштину Савеза сокола Краљевине Југославије у Београду 12 маја 1935, стр. XLVII;
- Радмило Грђић, „Дело и жртва“, „Соколска просвета“, Београд, септембар 1937, бр. 7, стр.268-272; „Извештај Управе Савеза Сокола краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, Београд, стр. 95;
- К. Поповић, „Суперфосфат као заштитно сретство против суше”, „Око соколово“, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 70; „Око соколово“, Београд, 15 мај 1940, бр. 5 и 6, стр. 96;
- „Краљев рођендан у Цавтату”, „Дубровник”, Дубровник , 11 септембар 1937, бр.33, стр. 2;
- „Братство“, Осијек, 15 априла 1939, бр. 4, стр. 65;
- „Соколска Петрова Петољетка 1936-1941”, Издање Соколске жупе Цетиње, штампарија „Напредак”, стр. 1, 3, 4, 6;
- „Петрова Петољетка у друштвима и установама”, „Дубровник”, Дубровник, 23. Октобар 1937, бр. 39, стр. 4;
- „Збор просветних радника југословенског соколства”, „Политика”, 22. април 1939, Београд, стр. 8;
- „Извештај Управе Савеза Сокола краљевине Југославије о раду у години 1938 поднет IX редовној годишњој скупштини 23 априла 1939 године”, стр. 10, 27, 32, 53, 77, 83, 98, 117;
- „О соколској Петровој петољетци”, „Око соколово”, Београд, 1 март 1941, бр. 2 и 3, стр. 25;
- Др. Петар Волк, „Српски филм“, Београд, 1996, стр.307, 552, 553; Дејан Косановић, „Филмска снимања на Косову до 1945 године“, Нови Филмограф, бр.5/6, год.3/4, 2009, Београд, стр. 61;
- „Програм II свесоколског слета 1941 год. у Београду”, „Око соколово“, Београд, 1 април 1940, бр. 4, стр. 70;
- Соколско друштво Скопље-Матица, „Споменица о прослави 30годишњице и извештај о раду у 1939 год. ”, Скопље, 1940,стр. 5;