ФОТО: Слет у Вршцу

  • Омладина се трудила да организује гимнастичка друштва. У томе нису били успешни.
  • Тек са појавом Српског сокола  у Сремским Карловцима почео је озбиљан рад.
  • Угарске власти настојале су да забране српске соколе. Са почетком Првог светског рата обустављен је рад соколских друштава.
  • После ослобођења друштва су обновила рад и  основала Банатску жупу у Великом Бечкереку.
  • Назив државе је био промењен у Краљевина Југославија, а града Вел. Бечкерека у Петровград, па је и име жупе промењено.
  • Уместо ЈСС коме је припадала жупа, основан је Савез Сокола Краљевине Југославије.

Залагањем Уједињене омладине српске основано је 1879. Српско гимнастичко друштво „Венац” у Вршцу . Рад друштва убрзо је замро. (1) Пре Првог светског рата прегаоци су били прогоњени од угарских власти, па се зато морало радити потајно. Када је др. Лаза Поповић развио Српско соколство у околини Фрушке Горе и основао српска соколска друштва, тада су у Банату организовало соколство, већином као огранак фрушкогорске жупе. Када је дошло до промене режима у Србији 1903. и поведена четничка акција у Старој Србији, у Банату је био повечан притисак власти. Омладина је радила и дању и ноћу. Чим је избила анексиона криза 1908., једна група сокола из Кикинде, Бечкерека, Вршца и Панчева, прешла је у Београд „да се стави на расположење”. Пошто није било рата, они су се тајно један по један вратили, да у својим местима јаче развију соколска друштва. Чим је организација избила у јавност, угледни соколи били  су  хапшени, одвођени у затвор, често да никад више не буду одатле пуштени. Кад је био завршен балкански рат, оснивање соколских друштава пренесено је из градова и у села. Учитељи и свештеници свесрдно су помагали покрет. (2) Маџарске власти пре Првог светског рата дозвољавале су оснивање друштава у строго гимнастичком смислу. Чим би друштво хтело да пружа отпор, власти су забрањивале даљи рад друштва. У Банату су основани 1908. девојачки Соко у Кикинди, 1908. Врањево, 1910. оснивање срп. гимнастичког друштва у Вршцу, 1907. „Снага” у Мокрину, 1911. Српски Соко у Панчеву, Српски Соко у Великој Кикинди, 1914. Бечкереку. (3)

На Другом слету српског соколства у Раваници 1906. била jе присутна депутациjа Српског гимнастичког клуба из Вршца од 3 лица са подпредседником Бранком Циjаком. (4) У Великој Кикинди учитељ Славко Лаковић окупио је око тридесет младих људи са жељом да оснује соколско друштво. Кикинда је била соколска матица за Банат. Помогла је оснивање соколских гнезда, па је и у Будимпешти  била њена филијала. (5) У пролеће 1910. учитељ Славко Лаковић сазвао је тридесеторицу младих људи. Пре тога се састао у Сремским Карловцима са др. Лазом Поповићем. Приликом слања на одобрење, правила су морала бити преведена на мађарски језик. Име „Српски Сокол” није било преведено, па су правила враћена натраг да се и име преведе. Правила су потврђена  30 јуна 1912, па је друштво почело да ради. Доведен је Бранко Ролер из Новог Сада за вођу. Од црквене општине друштво је добило земљиште, на коме су чланови за летњи рад направили дрвену кућу и довукли 500 кола песка. Соколске филијале тражили су Мокрин, Карлово, Турски Бечеј, Врањево, Меленци, Бечкерек, Башаид и Сент-Мартон, док је у Ади постојало друштво, већином са ђацима вежбачима. И у Будимпешти се радило на оснивању Соколског друштва, али власти су правиле сметње. Нека места у околини Пеште пријавила су се за филијале. Друштво је 1913. приредило прву јавну вежбу, за коју је публика показала велики интерес, па је полиција почела јаче мотрити на Соко. Посебна пажња је 1914. посвећена филијалама, које су обилазили начелник и старешина. У селима су соколи наилазили на свесрдан пријем. Припремали су се за одлазак на свесоколски слет у Љубљани, а у Кикинди је заказан соколски слет  из свих филијала, који је одржан, са великим успехом. У подне су сазнали за Сарајевски атентат, али је ипак одржана јавна вежба. На иницијативу Новог Сада покренута је акција за оснивање жупе. Око тога су настојали Лаза Поповић и Стеван Жакула. Жупа је била основана у Новом Саду, за старешину је изабран Бајазетов, а за заменика Лаковић. Рад у друштву водили су Лаковић, Ролер и остале старешине бесплатно. Друштво се издржавало од чланарине.

Посебан део споменице био је посвећен филијалама друштва. Филијале су живеле својим посебним животом, иако су биле под надзором друштва. Филијали у Великом Бечкереку старешина је био М. Стефановић. Филијали у Меленцима старешина је био С. Попов. Филијали у Турском и Новом Бечеју старешина је био др. Б. Јовановић. Основана је филијала у Карлову са старешином С. Црквењаковим. У Споменици је опширно приказан  рад друштвене филијале у Будимпешти, којој је први старешина био др. К. Десимировић. Омладина је учествовала у раду будимпештанског Српског Сокола, приређујући излете у околна српска села и подржавала народни дух код српског елемента у Мађарској. Нарочити успех имали су у селу Ловри, које је дало петорицу добровољаца за српску војску. Постојала је друштвена филијала у Ади. Све филијале радиле су до почетка Првог светског рата, када су морале да престану са радом. (6) На интервенцију полиције у министарству унутрашњих дела у Будимпешти било је забрањено оснивање српског сокола у Великом Бечкереку. Зато  је друштво  организовано као подружница Српског сокола из Велике Кикинде. Организацију је спровео Бранко Ролер. Ролер је отишао у удружење српске трговачке омладине и ту почео свој рад. Говорио је о сврхи соколства и утицај на неорганизовану и несложну омладину. У свом делу „Алкохол и соколство” Ролер је истакао : „Идеја соколска је идеја народног здравља, народне снаге и јакости, да народ испуни своје задаће и одупре се свима препрекама. Да народ задобије сретну и јаку будућност.” и још „Соколски рад је самопожртвовањем, самопрегоревањем и љубављу прожет рад, посвећен своме роду. Задаћа соколства је да одржава прави српски дух, а то је : дух слободе, дух братства и једнакости и дух културног развоја и напретка. Под именом Соко замишљамо ми једну слику правог свесног Србина, који је врсни преставник, живи израз снаге, тежњи и способности васколиког српског народа. Соко треба да је персонификација несломљивог отпора нашег жилавог народа и онај стуб на коме почива сигурна залога остварењу идеала српског народа. Соколу стално пред душом лебди свети задатак свију нас, свети аманет наших предака : да разбијемо онај тамни облак, који нам још заклања наше сунце слободе”. Ролер је у свом делу „Алкохол и соколство” на страни 11 упозорио српске соколе да се клоне алкохола, јер ће алкохол више нашкодити него обесна Турска сила, лукава бечка политика и шовинизам мађарске владе. Такође у Ролеровом чланку „Потреба и задатак Српског сокола” који је штампан у „Бечкеречким Новинама” бр. 24-28. од 1913. истакнуто је „школе су нам изложене самовољним нападима државне власти, хоће не само од својих, већ и од наших завода да створе такове, који ће нам бити непријатељи” и „Српски се народ само тако може спасти ако што више нас ступимо у Соколе”. (7)

Месне власти слале су извештаје министарству унутрашњих послова у Будимпешти, да је соколство опасно. У извештајима се „Соко” сматрао као извршујући орган „Народне одбране”. Градоначелник Великог Бечкерека 1914. предложио је да се рад српског друштва „Соко” обустави, истичући да је љубав тамошњих Срба према Краљевини Србији “претерана” и да су они “најопаснији елеменат за мир у двојној монархији”. Соколске вежбе биле су опасне, јер су “занеле грађанство које се листом уписује у соколско друштво”. (8)

Српски соко одржао је у Великој Кикинди слет Банатских сокола на Видовдан 1914. Након тога дана била су соколска друштва укинута, а виђенији представници интернирани. Вође Српског сокола у Великој Кикинди Бранко Ролер, Славко Лаковић, Милутин Јакшић и други били су затворени и осуђени од суда у Сегедину. (9) Старешина Славко Лаковић и заменик старешине Коста Шевић, били су осуђени на две године и 6 месеци робије; а начелник друштва  Бранко Ролер, на три године робије. (10)

После ослобођења и уједињења 1918. стара соколска друштва су обновљена. После Видовданског соколског сабора у Новом Саду 1919. разматрало се стварање соколске жупе у Банату. Затражене су инструкције од Савеза и као одговор био је послан делегат који је требао да помогне у организовању жупе. Упућен је брат Душан Богуновић из Загреба.  После обнављања старих друштава прешло се из градова у села. За кратко време било је реорганизовано око двадесет и пет друштава. Са тим бројем могла се створити жупа. Први састанци били су држани у апотеци брата Миливоја Мојца. У првим данима организовања жупе поред Богуновића и Мојца учествовала су браћа М. Станојевић, А. Јовановић, Т. Рајић, Ал. Павловић, М. Перичевић. Касније је брат Чика-Димитрије Матејић био премештен из сарајевске гимназије ради соколског рада у Банату. За седиште жупе изабран је Вел. Бечкерек. На ванредној скупштини изабрано је прво статрешинство жупе и то старешина Миливој Мојац, начелник Т. Рајић, просветар М. Станојевић и тајник  М. Перичевић.(11) Банатска жупа 25. маја 1920. имала је 19 друштава. Градска друштва била су : Велика Кикинда, Бечкерек, Панчево, Вршац, Бела Црква. Сеоска друштва била су : Долово, Црепаја, Чента, Перлез, Орловат, Томашевци, Ботош, Меленци, Турски Бечеј, Врањево, Драгутиново, Башахид, Турска Кањижа, Мокрин и Ковин. Друштва су током недеља и празника полазила у околину у села да држе вежбе и предавања. (12) Први жупски слет Банатске жупе у Бечкереку одржан је на Видовдан 1920. У Бечкерек је дошло 7.000 људи из разних делова Баната. (13) После слета у Љубљани дошао је Словенац брат Алојзиј Погачник. Пошто Т. Рајић није могао бити активан, начелништво је предато Алојзију Погачнику. Одржавани су сваке године предњачки течајеви за жупу и друштва. Рађено је и на просветном пољу. Соколско друштво Кикинда имало је одличну соколску фанфару, соколско друштво Бечкерек соколско позориште, соколски хор, оркестар и тамбурашки збор. (14) Готово сва друштва имала су певачке, тамбурашке, … одсеке. Соколска фанфара у Великој Кикинди основана је 4. априла 1924. У жупи се истицао Соколски дом у Вел. Бечкереку, дужине 32 метра, ширине 14 метара са свим споредним просторијама. (15)

У Соколском календару 1924. истакнуто је да је старешина Миливој Мојац, начелник Алојзиј Погачник, тајник Алекса Јовановић. Било је 19 друштава, 1411 чланова, 345 чланица,  1856 скупа,  357 вежбача, 132 вежбачица, 240 мушког нараштаја, 142 женског нараштаја, 559 мушке деце, 420 женске деце, 110 чланова у соколској одори. (16)  Главна годишња скупштина жупе Велики Бечкерек одржана је 7. марта 1926. у  Великом Бечкереку. Било је присутно 10 друштава са 24 делегата. У извештају просветитеља наводи се  да су одржана 64 предавања, 58 села, 18 академија, 52 представе, 36 забава, 2050 књига, 17 јавних часова, 9 излета, 1 жупски и 1 окружни слет. Одлучено је да се на Видовдан приреди жупски слет, јер ће тог дана бити откривен споменик краљу Петру.  Одлучено је да на слет у Праг иде и фанфара из Кикинде као жупска фанфара. У нову управу ушли су старешина Ђока Павловић, заменици  старешине Стојан Јакшић и Емил Николић, секретар Александар Јовановић, благајник Сава Петров, просветар Милош Станојевић, начелник Алојз Погачник, заменици начелника Вацлав Мартинек и Мита Николић, начелница Драгица Матејић, заменице начелнице Невена Богдановић и Мила Веселиновић. У Надзорном одбору били су : Анте Тадић, Јосип Теодоровић и Сава Николић. Делегати за савезну скупштину били су :  Алојз Погачник, Стојан Јакшић и  Милош Станојевић.  (17) У Соколском календару за 1928. истакнуто је да је старешина Никола Бешлић, начелник Алојзиј Погачник, начелница Невена Богдановић,  тајник Аца Јовановић, предавач Милош Стојановић. Било је 22 друштва, 1564 чланова, 257 чланица, 125 члана у одори, 2 чланице у одори, 408 вежбача, 103 вежбачице, 364 мушког нараштаја, 129 женског нараштаја, 499 мушке деце, 433 женске деце. Вежбаонице биле су 1 соколски дом, 9 школа и 3 приватно. Предњачки испит имало је 16 мушких и 3 женских предњака и предњачица.  Одржано је 6 јавних вежби и 46 предавања. Било је у жупи 1 музика, 7 књижница и 5 застава. Друштво Ђала основано 1924., Бока, Ковачица основане 1926.(18)

На челу жупе били су 1929.  старешина Никола Бешлић, Подстарешине браћа Емил Николић, Стојан Јакшић и Владимир Глишић. Начелник је био  Алојзиј Погачник, начелница Невена Богдановић, тајник Аца Јовановић, просветар  М. Ст. Станојевић и други угледни соколски радници. (19)

Омладина се трудила да организује гимнастичка друштва. У томе нису били успешни. Тек са појавом Српског сокола  у Сремским Карловцима почео је озбиљан рад. Угарске власти настојале су да забране српске соколе. Са почетком Првог светског рата обустављен је рад соколских друштава. После ослобођења друштва су обновила рад и  основала Банатску жупу у Великом Бечкереку. Назив државе је био промењен у Краљевина Југославија, а града Вел. Бечкерека у Петровград, па је и име жупе промењено. Уместо ЈСС коме је припадала жупа, основан је Савез Сокола Краљевине Југославије.

АУТОР: Саша Недељковић, члан  Научног  друштва за  историју  здравствене  културе Србије

Напомене :

 

  1. „Др. Лаза Костић“, „Српски соко“, Сремски Карловци, 18 (31) јануар 1911,бр.2;
  2. М. Ст. Ст, „Жупа Велики Бечкерек”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јула 1929, бр. 13, Год. XI, стр. 16;
  3. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  4. Ј. Хануш, „II. слет српског соколства у Раваници”, „Сокол”, Загреб,
    коловоза 1906, бр. 8, стр. 121, 122, 123;
  5. Фердо Вигеле, „Споменица Соколског друштва Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 8;
  6. „Тридесетгодишњица Соколског друштва у Великој Кикинди”, „Соколски гласник”, Београд, 10 мај 1940, бр. 19, стр. 3;
  7. „Споменица петнаестогодишњице Соколског друштва у Вел. Бечкереку 1912-1927, Вел. Бечкерек 1927, стр. 14, 15;
  8. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 199;
  9. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  10. Фердо Вигеле, „Споменица Соколског друштва Велика Кикинда”, „Соколски Гласник”, Београд, 28 јуни 1940, бр. 26, стр. 8;
  11. М. Ст. Ст, „Жупа Велики Бечкерек”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јула 1929, бр. 13, Год. XI, стр. 16;
  12. Душан М. Богуновић, „Соколска банатска Жупа у Бечкереку”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 6, стр. 295-301;
  13. „Соколски слет Банатске Жупе”, „Соколски Гласник”, Загреб, 1920, бр. 8/9, стр. 373;
  14. М. Ст. Ст, „Жупа Велики Бечкерек”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јула 1929, бр. 13, Год. XI, стр. 16;
  15. М. Станојевић, „Соколство у Банату жупа Вел. Бечкерек”, „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 200;
  16. „Југословенски соколски календар 1924”, у Љубљани 1923, стр. 158;
  17. аб., „Жупа Велики Бечкерек”,„Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, мај 1926, бр. 5, стр. 93, 94;
  18. „Југословенски соколски календар 1928”, у Љубљани 1927, стр. 138, 139;
  19. М. Ст. Ст, „Жупа Велики Бечкерек”, „Соколски Гласник”, Љубљана, 1 јула 1929, бр. 13, Год. XI, стр. 16;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *