Милан Поповић рођен је у Ади 13. августа 1863. од оца Кочине (рођеног у Албанији) и мајке Марије Стефановић из Старог Бечеја. Гимназију је довршио у Новом Саду и тамо почео да се бави гимнастиком. Његова гимнастика била је природна као на пример бацање снопова, ношење пуних врећа жита и кошење, радио као ђак све послове на пољу. Са 16 година могао је да подигне два човека. Медицину је учио у Будимпешти где је промовисан 1889. У Будимпешти је био заједно са др. Богданом Гавриловићем, Тихомиром Остојићем и Богданом Давидовићем, адвокатом из Турског Бечеја у мађарском гимнастичком друштву. Др. Гавриловић и Остојић стекли су у Пешти диплому професора гимнастике. Др. Поповић се спремао, са тим радницима у народу, да идеју телесног васпитања, која се развила код Мађара, пренесе код Срба у Војводину. Кад је по дипломирању отишао у Стари Бечеј, посветио се народном раду.
Срби су тада говорили мађарски и прво што је почео било је да се говори српски. Стао је на чело установа : Српског певачког друштва, Народне Обране, био је повереник „Српске Матице”, „Привредника”, уредник листа „Ново Време” које је стално доносило соколску рубрику, председник одбора за народно позориште, … . Покушавао је основати Српски Соко, али су власти увек нашле изговоре, све до 1904. када је у друштву Омладине основао Српски Соко. Друштво је марљивим радом довео у ред најбољих соколских друштава у Бачкој. (1) У друштву су била два најистакнутија прегаоца у вароши : председник др. Милан Поповић и секретар друштва Димитрије Хаднађев. Држава је укинула Српски соко, а припаднике друштва хапсила и интернирала. У српској војсци борило се 105 добровољаца из вароши и још 200 других добровољаца. Соколско друштво је обновило рад 1919. а по резултатима био је иза новосадског друштва. Предузели су велики број слетова и културних приредби. (2)
Бачка соколска жупа одржала је 7 октобра 1923. седницу, на којој је закључено, да се слет жупе (свега чланства и нараштаја ) одржи у Старом Бечеју пре Видовдана. (3)
Трећи слет бачке соколске жупе приређен је у Старом Бечеју 15 и 16 јуна 1924. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакли су да такмичења, јавна вежба, свечана поворка и манифестације на главном тргу улили соколима нове снаге, одушевили пријатеље соколства, а непријатеље упозорили на соколску снагу. (4) На дан 15 јуна била је утакмица нижих оделења чланова, чланица и нарочита утакмица појединаца. Чланови 5 оделења такмичили су се : у простим вежбама (друга Сарајевска), на вратилу, на разбоју, коњу на ш., у пузању (уже) у бацању кугле, у скоку у даљину и трчању на 100 у. Прво је било оделење из Новог Сада, друго II оделење из Новог Сада, треће оделење из Старог Бечеја, четврто из Сомбора, а пето III оделење из Новог Сада. За справе је била одређена друга вежба (нижих оделења) Сарајевска. За просте вежбе је било и наступање. На утакмицама оделења била су заступана само три друштва, а Бачла жупа је имала 25 друштава. Сам Нови Сад је имао три оделења. Од појединаца најбољи је био брат Новак Рушкуц из Новог Сада. Чланице су се такмичиле су се (три оделења) : у простим вежбама, на греди, у скоку у даљину, у бацању лопте и и трчању на 75 метара. За просте вежбе било је одређено наступање. Прво је било оделење из Новог Сада, друго Стари Бечеј а треће Србобран. На утакмицама чланица учествовала су само три друштва и то баш иста као на утакмицама чланова.Појединачно најбоља је била сестра Тезка Малинка из Новог Сада. У нарочитој утакмици појединаца (чланова) учешће било је : бацање кугле 8 чланова, дискос 3, копље 3, лопта 4, терет (50 кг) 5, мотком 4, скок у даљину 4, скок у висину 4, троскок 3, трчање (100 у) 4, пливање 9 (100 м). Најбољи резултат постигао је : код бацања кугле брат Лазар Мудрински из Србобрана, дискос бр. Л. Мудрински, копље брат Војислав Плавшић из Сомбора, лопта бр. Л. Мудрински, терет бр. Слободан Петровић из Куле, скок мотком брат Војислав Плавшић, скок у даљину бр. Ђорђе Илић из Новог Сада, скок у висину бр. Милан Стољковић, троскок бр. Ђорђе Илић, трчање бр. Ђорђе Илић, пливање бр. Л. Мудрински. У 9 часова почела је проба за заједничке вежбе уз музику. У 20 часова морнари речне флотиле приредили су осветлење на Тиси. Одржана је соколска академија под ведрим небом. Осим вежбања било је и певање које је извело Црквено Певачко Друштво, Занатлијско Певачко Друштво из Старог Бечеја и мушки збор Старобечејског соколског друштва. Распоред вежбања био је : 1. женска деца из Србобрана : просте вежбе; 2. женски подмладак из Новог Сада : кончићи; 3. женска деца из Мола : просте вежбе; 4. чланице из Суботице : „деветку” просте вежбе; 5. чланови из Новог Сада : вежбе на разбоју; 6. чланице из Суботице : вежбе са шаловима; 7. чланице из Суботице : ритмичке просте вежбе; 8. чланице из Београда (матице) : вежбе са ситама; 9. чланови из Београда : (матице) : „Пад Тирана”. Вежбало се уз пратњу клавира. Посета је била огромна. Чист приход био је 10.000 динара. На дан 16 јуна уз ситну кишу довршена је била нарочита утакмица. Била је и утакмица војника : 3 оделења VII пешадијског пука и 1 оделења морнара, сви из Новог Сада. Такмичили су се у вежби са пушкама (четврта вежба брата Војиновића), у бацању кугле, у скоку у даљину, у скоку у висину и трчању на 100 у. У 11 часова била је свечана поворка са вежбалишта кроз град. У поворци са старешинством Бачке соколске жупе били су заступници војске, заступник министарства просвете и чланови Београдског Соколског друштва (матице) са својом новом заставом на челу и као заступник ЈСС. Било је : 232 члана у свечаном оделу, 146 чланица у вежбачем оделу, 317 мушког подмладка, 268 женског подмладка, 97 мушке деце, 85 женске деце (деца само из Старог Бечеја), 17 соколске коњице у свечаном оделу, 167 пешака и морнара (војске), 35 скаута са државном заставом. Пред члановима била је застава друштва из Ирига. Поворка је са војном музиком ишла главним улицама и стала пред градском већницом. Са балкона као изасланик министра војске говорио је соколима и народу пуковник Швабић, старешина Бачке соколске жупе др. Павлас, председник града Старобечејског, као изасланик министра просвете и ЈСС бр. Мирослав Војиновић, као и изасланик загребачке соколске жупе бр. др. Бранко Мрвош. Говори су били поздрављени са великим одушевљењем. После је био дефиловање соколства и војске. После подне почело је јавно вежбање на слетишту код железничке станице. Биле су трибине са једне стране.
Распоред вежбања био је : 1. чланови (338) : просте вежбе Сарајевске (сељачки редови); 2. мушка и женска деца 162 (само из Старог Бечеја) : просте вежбе бр. Богуновића; 3. женски подмладак (288): просте вежбе женског подмладка са Прашког слета 1920. 4. мушки подмладак (346) : вежбе кратком палицом бр. Врана; 5. чланови вежбе на справама : 2 вратила, 2 разбоја, пузање на ужету и скокови преко високог коња на ширину и уздуж (Београд); 6. чланице 147 : просте вежбе Сарајевске; 7. војска : VII пешадијски пук 120 и морнари 35, сви из Новог Сада : вежбе са пушкама брата Војиновића. Вежбано уз војну музику.Најбоља тачка биле су вежбе са пушкама. Бачка жупа је бројевима вежбача надмашила све остале. Од посетилаца на јавном вежбању највише је било присутно сељачког света из Старог Бечеја и околине. Извођењем слета управљао је начелник жупе брат Милан Теодоровић и сестра начелница Лидушка Михалова уз помоћ чланова и чланица техничког одбора жупе. Стари Бечеј је имао 20.000 становника, од којих 8.000 Срба, а остали су били Мађари или помађарени становници. Заједнички рад Соколства и војске – слетиште – утакмице, поворка, изасланици министарства и Соколства, соколско-народни говор, јавно вежбање, академија – то је нешто, чиме се Стари Бечеј никад пре није могао поносити. Све то изазвало је поштовање и дивљење. Са народно-васпитног гледишта слет је био од замашна значаја. Мноштво сељака из околине дошло је да види соколе и њихов рад. А највише је соколски рад проговорио срцу и души баш тог народа. Многима, нарочито старијима, појавиле су се сузе радоснице. Жупа је радила веома успешно на освештењу свог народа, који се био отуђио и који беше залутао за господства Мађара. Жупа се убрајала у најаче и најуредније жупе у савезу. И налазила се у најбогатијем крају целе државе. За исхрану за време слета добијено је као дар 600 килограма брашна, много масти, меса и којечега. Тога није било још код ни једне друге жупе. За исхрану бринила су се са пожртвовањем вредна женска друштва у Старом Бечеју, на челу са сестром Поповићевом, женом старешине Бечејског соколског друштва, брата др. Милана Поповића. Сви су се хранили одлично и јефтино. Кад је слет био завршен Стари Бечеј је био соколски као никад. (5)
Управни одбор бачке жупе разматрао је обрачун III жупског слета у Старом Бечеју. Приход је био 181,781.50, а расход 132,879.62. Чист приход био је 48,908.88 динара. Поводом слета донесен је закључак, да у будуће приликом приређивања жупских слетова, приређивачки одбор слета има 30 дана пре слета да поднесе предрачун слета односно расхода, старешинству жупе. Након слета у року од 30 дана, ликвидациони одбор, који се састојао из 3 члана старешинства жупе и 2 члана друштва у чијем је месту слет одржан, има да провери и одобри исплату поднетих рачуна, и поднесе и обрачун Управном одбору жупе. (6) На јавној вежби у Новом Саду 24.5.1925. Соко из Бечеја извео је деветку. (7) Старобечејско окружје жупе Нови Сад било је са друштвима Ада, Мол, Петрово село, Бечеј, Градиште, Чуруг и Србобран. Окружни начелник био је Душан Госпођиначки а заменик Весе Рушкуц.(8)
Соколско друштво у Старом Бечеју прославило је 22 септембра 1925. освећење своје заставе. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „ … ово лепо и иначе мирно бачко место оживело је а дивно јесење јутро уливало је, оправдане наде, да велике свечаности неће бити поремећене временским непогодама,”. Представници свих соколских друштава бачке соколске жупе као и друштва из Новог Сада, Суботице, Сенте и Сомбора са својим заставама увеличали су свечаност. После проба у поворци на челу са коњичким оделењем соколског друштва из Старог Бечеја, сврстали су се сви соколи, званице, многобројан народ, на главном тргу испред споменика краља Петра Ослободиоца, где је заставу посветио прота Јован Степанов, који је после тога у једном говору поздравио соколе и изнео циљеве соколске идеје. После говора старешине друштва и кума заставе дра Милана Поповића, кренула је поново поворка, да се после поздрава старешинама опет сврста пред варошком кућом. Са балкона варошке куће поздравио је најпре старешина Поповић са песничким говором, у коме се поред осталог сетио и творца Горског вијенца Његоша, чије су се мошти баш у то време преносиле са Цетиња на врх Ловћена. Др. Игњат Павлас као изасланик Ј.С.С. и др. Никола Мрвош као заступник Бачке Соколске жупе поздравили су сакупљене соколе и одушевљени народ заносним говорима. После подне је у једном ретко лепом и добро уређиваном парку одржана јавна вежба са 8 разних тачака. Било је око 3.000 душа. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је да су најбоље изведене вежбе соколског друштва из Сенте, вежбе дванаесторице са штапичима под вођством Милана Вукова и вежбе бечејског друштва деветка и Напреј заставе славе под вођством вредног и неуморног брата Душана Госпођиначког. Бурно одобравање иза сваке тачке награђивало је вредне соколе. У вече је била свечана академија. Разне ритмичке и симболичке вежбе чланица, чланова и нараштаја соколских друштава из Сомбора и Бечеја уз певање соколског кора и бечејског певачког друштва, одушевљавале су посетиоце. У чланку су се истицале тешке вежбе са сталцима, које су извели чланови бечејског сокола. Бечејско друштво је под вођством свог неуморног начелника брата Господиначког по оцени у чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” спадало међу најбоља друштва бачке жупе, а као искрене његове сараднике било је вредно споменути његов предњачки збор и нарочито брата Миливоја Врачарића. У чланку се истицало : „Велика будућност овог напредног друштва потпуно је осигурана, јер је соколска идеја потпуно схваћена а као њене пионире вредно је истаћи поред старешине брата Дра Поповића још и браћу Димитрија Хаднађева, Триву Будишина, Владимира и Берту Радосављевић, Васу Хаднађева и остале чланове управног и надзорног одбора.” По оцени у чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” застава је била једна од најлепших не само у бачкој жупи него у целом Соколству. Застава је коштала 18.000 динара, а новац је дало само друштво. Соколско друштво у Бечеју спремало се за слет у Прагу, па је основало путни фонд за своје сиромашне чланове, а и за остале чланове започела је облигатна месечна штедња, јер је у Праг морало ићи и старо и младо, једном речју све што соколски осећа и живи. Чланак у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” завршавао се : „Вредном и ваљаном соколском друштву у Старом Бечеју и овим путем срдачно честитамо са топлом жељом, да се и сва друга соколска друштва наше велике отаџбине угледају на овај светао пример соколског рада, братства и љубави. Здраво Бечејци”. (9) У Старом Бечеју одржане су 30 маја 1926. пробне утакмице оделења такмичара жупе „Светозар Милетић”. Оделења су била из друштава Суботица, Сомбор и Стари Бечеј. Пробне утакмице су изведене под вођством заменика начелника жупе Драгутина Јегера. Истог дана одржало је Соколско друштво у Старом Бечеју јавну вежбу, на којој су учествовала друштва из окружја. На вежби 80 чланова вежбало је жупске просте вежбе, 35 је вежбало Прашке вежбе, 18 чланица је вежбало, 52 женског нараштаја, 52 мушког нараштаја. Изведена је шеснајстица од чланова и чланица Соколског друштва у Старом Бечеју. Вежбе су извођене уз пратњу музике. Пљусак је изазвао прекид вежбе, али је трајао до 15 минута, па је програм настављен. (10)
Друштво је учествовало на приредбама околних соколских друштава. Соколско друштво у Ади приредило је 16 јуна 1926. јавну вежбу. Суделовала су друштва из Старог Бечеја, Сенте и Мола. Програм вежбе био је обиман јер је учествовао и одбор Црвеног Крста, који је са децом извео неколико тачака вежбе и певања. Соколско друштво у Молу предило је 20 јуна 1926. јавну вежбу. Суделовала су друштва Сента, Ада, П. Село и Стари Бечеј. Програм је био врло обилан. У чланку у часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакли су да су деца, под вођством сестре Спаске Драти са необичном прецизношћу извели своје вежбе. Најлепши утисак је учинила „Шестнајстица”, изведена од друштва Стари Бечеј, као и оделење Стари Бечеј на пречи. (11) Окружни слет бачке жупе приређен је 24 јула 1927. у Новом Бечеју. Ујутро у 7 сати био је дочек сокола из Старог Бечеја, Мола, Аде и Петрова Села. Соколска поворка са војском и соколском фанфаром кренула је преко Врањева на железничку станицу да дочека соколе и војску из Великог Бечкерека, и после повратак кроз Нови Бечеј. Био је парастос оснивачу Новобечејског-врањевачког соколског друштва Звонимиру Толмачеву. У пола 12 пре подне било је освећење соколске заставе пред спомеником краља Петра. Говорио је брат Младен Васић. После освећења дефиловали су соколи и војска пред заставом. Одржана је фудбалска утакмица између „Сокола” и „Јединства”. Вежбачи из Старог Бечеја извели су : Шеснајторка, Соколска коњица. У вече била је соколска академија у којој су из друштва у Старом Бечеју вежбали Деветка, Седморка, Вежбе на справама. Између тачака свирала је војна музика велико-бечкеречког гарнизона и соколска фанфара из Велике Кикинде. (12)
У „Соколском календару 1930” истакнуто је за друштво у Старом Бечеју: Старешина др. Милан Поповић, начелник Душан Госпођиначки, секретар Јанко Дабић и предавач Бранко Госпођиначки. Било је 285 чланова, 65 чланица, 40 вежбача, 49 мушког нараштаја, 34 женског нараштаја, 30 мушке деце, 18 женске деце, 70 чланова у одори, 1 чланица у одори. Вежбали су у школи, сарадника је било 5, предњака 34, имали су књижницу са 50 примерака, музику и заставу. (13) Успели су да доведу у варош Прашку групу Московског Художественог театра 1930. За своје чланство су организовали и летовања, најчешће у Црној Гори. (14)
У Управи друштва 1934. били су старешина др. Милан Поповић, заменик др. Богдан Богдановић, II заменик Жарко Грујић, секретар Боривоје Н. Мидић, председник просветног одбора Митар Пејаковић, начелник Душан Госпођиначки, заменик Сима Живков, начелница Софија Госпођиначки, заменица Софија Спајић и благајник Бошко Петровић. Чланови Управе били су : Јанко Дабић, Бранко Госпођиначки, Ђока Бошковић, Димитрије Хаднађев, Јосип Жупановић, Никола Зорић, Ђока Миковић, Александар Обровачки, Иван Петљански и Јован Латин. Заменици били су : Војин Белић, Јосип Блажек, др. Ђорђе Дебељачки, Трифун Будишин, Петар М. Кекић, Сава Живковић Бајин, Стеван Петков, Сава Јелкић, Гордана Аскета и Божидар Мирић. Ревизори били су : Боривој Петљански, Славко Јаблановић и Блажо Вујисић. Заменици су били : Душан Галетин, Драгомир Драгин и Тима Џигурски. У Суду Части били су : Јосип Жупановић, Борислав Симић, Милан Вулановић, Бранко Госпођиначки и Видо Ђурашевић. Заменици су били : Гојко Миковић и Слободан Секулић. (15) Соколско друштво Србобран одржало је 30 маја 1937. свој јавни час уз суделовање чете Милешево, друштва Турија, Стари Бечеј, Врбас и коњичког одсека Пашићево. Пре подне су биле одржане пробе у перивоју Краља Петра II, а у 11 часова била је свечана поворка. После поворке говорио је старешина брат Пивнички. Позвао је присутне на истрајан и несебичан рад за краља и отаџбину. Јаван час је почео у 4 часа после подне. Наступила су млађа мушка и женска деца у три тачке. После њих наступила су старија мушка деца са пушкама, а за њима старија мушка и женска деца са слетским вежбама за слет у Скопљу. Прецизно су одвежбане вежбе са пушкама деце Србобран и Турије. У седмој тачци наступили су ученици и ученице грађанске школе са посебном вежбом, затим мушки и женски нараштај, чланови и чланице, соколска чета Милешево, чланство на справама и коњички одсек друштва Пашићево. Јавни час био је под вођством начелника брата Ивана Ћурчића. Наступило је више стотина мушке и женске деце, већи број нараштајаца и чланство. (16)
Опште утакмице жупе Нови Сад одржане су у Старом Бечеју 3 јуна 1939.
Српски Соко Стари Бечеј водили су национални прегаоци председник др. Милан Поповић и секретар друштва Димитрије Хаднађев. После Првог светског рата старешина друштва био је др. Милан Поповић. Морали су да се боре против мађарског утицаја на становништво.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Душан М. Богуновић, „Заслужни соколски радници”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Десембар 1924, бр. 12, стр. 324, 325;
- Мр Велимир Д. Шешум, „Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945. године”, (докторска дисертација), Нови Сад, 2014, стр. 192, 193;
- „Слет бачке Соколске жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Децембар 1923, бр. 3, стр. 51;
- „Слет Соколске жупе у Старом Бечеју”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст 1924, бр. 8, стр. 231;
- М. Вјћ, „III слет соколске жупе Бачке”, „Соколски Гласник”, у Љубљани 15 јула 1924, бр. 12-13, стр. 200-203;
- „Закључци управног одбора бачке жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1925, бр. 3, стр. 54;
- С. Врдољак, „Прослава 20-годишњице Сокола у Новомсаду”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јуни 1925, бр. 6, стр. 120;
- „Преглед бачке жупе”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, јули 1925, бр. 7, стр. 145;
- Б.Н.М., „Соколско друштво у Старом Бечеју”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Октобар 1925, бр. 10, стр. 212;
- „Соколско друштво Ст. Бечеј”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 180, 181;
- „Соколско Друштво у Ади”, „Соколско Друштво у Молу”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, аугуст-септембер 1926, бр. 8 и 9, стр. 181;
- Б.Ј, „Окружни слет бачке жупе, који је приређен 24. јула ове год. у недељу у Новом Бечеју”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Аугуст 1927, бр. 8, стр. 109,110;
- Уредио Стане Видмар, „Југословенски Соколски календар” 1930, Љубљана 1929, стр. 123;
- Мр Велимир Д. Шешум, „Соколски покрет у Војводини од 1869. до 1945. године”, (докторска дисертација), Нови Сад, 2014, стр. 192, 193;
- Уредио Анте Брозовић, „Соколски зборник I”, Београд 1934, стр. LXXXVIII;
- „Соколско друштво Србобран”, „Соколски Гласник”, Београд, 3 јули 1937, бр. 21, стр. 10;