- Соколи су били изложени нападима ХСС и франковаца. Упркос прогонима соколска организација није клонула него је окупила оне који су били спремни да се боре за Југославију.
- После стварања НДХ усташе су кренуле у хапшења својих противника. То је спречила италијанска војска.
- Присталице Југославије су се поделиле и једни су пришли партизанима а други ЈВуО.
Соколи су били изложени нападима ХСС и франковаца у Савској и Приморској бановини. У Осијеку је одржан састанак соколских радника на селу у просторијама жупе Осијек. Према извештајима соколских радника на селу истакнуто је да рад у већини јединица на селу скоро застао, а узрок су биле нездраве прилике на терену. О тим нездравим приликама писали су у листу „Соколски гласник“ : „У неким местима соколски радници изложени су и тешким претњама, а соколски домови су нападани и оштећивани. У другим пак јединицама осујећен је рад премештајем соколских раденика.” (1) У листу „Соколски гласник“ објављена је вест о смрти Николе Љубановића, члана соколске чете Крај : „Одгојен је у часним соколским идеалима истине и поштења, … кад је требао да сведочи о једном догађају, којему је случајно присуствовао, није хтео од тих начела одступити и зато је данас мртав. Пред самим судом у Биограду…, убоден је издајничким ножем, тако да и поред највећег заузимања старешине др. Баришића, није могао да се спасе. Био је пун полета и својим радом је уздржавао целу чету у Крају. Његовом смрћу ми губимо једног од најбољих сарадника, “. (2) Да би показала да соколе напади нису заплашили Соколска Жупа Сушак-Ријека приредила је IX слет на Сушаку 15. и 16. јула 1939. Гласник Соколске жупе Београд „Око соколово” истакао је извештавајући о слету : „служи на част приређивачима који се нису плашили претња, силе, паљевина … Тешка искушења кроз која пролазе наша браћа и сестре на Јадрану нису обесхрабрила жупу Сушак, ни поколебала је у одлуци да жупски слет на Јадрану приреди у великом обиму, са манифестационим карактером какав су соколски слетови имали у она сретнија времена. … те се ничим не дају застрашити, па ма како се ситуација развијала неповољно по … соколство. … а још борбенији што је противник насртљивији, долазили су соколи из свих крајева унутрашњости и острва”. (3) После завршеног слета дошло је до појединачних инцидената и до напада на соколе при повратку кућама. Лист „Око соколово“ донео је у чланку о слету слику повређеног старешине Јазбеца. Соколска жупа Београд упутила је помоћ од 1.000 динара за пострадале соколе на слету. (4) После Споразума 1939. и стварања Бановине Хрватске напади су појачани јер је ХСС користила власт да прогони соколе, а Заштита да их напада на улицама. У Хвару су 7 априла 1940. били нападнути начелник соколског друштва Д. Штамбук, његов заменик Н. Вучетић и тајник друштва З. Ковачевић од велике групе чланова Хрватске заштите. Напад је био изведен усред дана, са шакама и револверима. Штамбук је био теже повређен. Кад се појавио жандармеријски поручник чланови Заштите су и њега инсултирали. Све је пријављено среском начелнику, али против нападача није ништа предузето. Они су претили и даље, а њихов старешина је викао да ће „од сада почети бацати бомбе и клати све што им је на путу.” (5) Соколи су избацивани из државних и општинских служби, радње чији су власници били чланови сокола бојкотоване су, …
Старешина Јазбец после напада
Бановина Хрватска распустила је Соколску жупу Шибеник. Низ соколских жупа и јединица упутио је Савезу Сокола резолуцију и писма, због распуштања жупе Шибеник и конфискације имања свих њених јединица. Тражили су да Савез Сокола предузме мере, да се неправда исправи. (6) Жупе Савеза Сокола у Далмацији су постала средиште за окупљање свих који су били за Југославију. У марту 1941. Соколско друштво у Сплиту бројало је преко 4.000 чланова. (7) У чланку Марка Саблића „Соколство међу Србима у бановини Хрватској”, у календару „Србобрану” истакнуто је о соколству да „У данашњим надасве тешким приликама, општој духовној пометености, оно је она светла сунчева зрака која се пробија кроз тмасте облаке и навештава велике и лепше дане.” (8)
После проглашења НДХ усташе су хапсиле присталице Југославије од Сушака до Дубровника. Планове усташа онемогућила је италијанска војска. Део присталица Југославије пришао је партизанима. У Сплиту је основан Демократски блок свих демократских група и странака чији је покретач био Нико Бартуловић. Представници ХСС паралисали су сваку одлучнију акцију блока. Зато је у новембру 1942. створена организација Југословенски револуционарни покрет. Уз ове групе старијих формирала се група младих, највећих делом студената и радника, који су пришли ЈВуО на Книнском сектору. Млади борци из Шибеника и околних места формирали су Одред Војводе Бирчанина, а онда Сплитско-Шибеничку бригаду, која је имала 200 бораца и учествовалау свим борбама. Командовао је мајор Марин Студе. Дали су и три команданта бригада : Иву Јанкова, команданта Врличке бригаде, Иву Мараса команданта Скрадинске бригаде и Иву Геричића, команданта Мосећке бригаде. На Сушаку су створени организација ЈУ-РЕ-ПО и оружане јединице покрета, које су биле под командом Личко-кордунашког одсека ЈвуО.Преко листо Хрватски револуционар и Славенски југ, које су ширили и по Истри, покрет је проповедао мисао повезаности Срба и Хрвата, жигосао усташке злочине и позивао народ да буде спреман за борбу. На острву Крку је била снажна организација. У Александровцу приступило је 120 лица, трговаца, занатлија, рибара и сељака. У Врбнику 60, у граду Крку 25, у Малинскох 10, … . Од тих учествовалоје у борби ЈВуО 115 бораца, од којих је велики број погинуо у борбама са партизанима. Страдали су у партизанском препаду на Лошињ. У исто време ухвачени су и после мучења стрељани Николата Јурина, трговац и старешина Соколског друштва са братом студентом. Они који су преживели у Аргентини су ушли у Соколско друштво у Буенос Ајресу. (9)
Соколи су били изложени нападима ХСС и франковаца. Упркос прогонима соколска организација није клонула него је окупила оне који су били спремни да се боре за Југославију. После стварања НДХ усташе су кренуле у хапшења својих противника. То је спречила италијанска војска. Присталице Југославије су се поделиле и једни су пришли партизанима а други ЈВуО.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Састанак соколских раденика на селу”, „Соколски гласник“, Београд, 22 јануар 1937, бр. 1, стр. 7;
- „Трагична смрт узорног сокола”, „Соколски гласник“, Београд, 16 јуна 1939, бр. 24, стр. 5;
- Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
- Д. Ж. „Соколски слет“, „Око соколово“, Београд, 9. октобар 1939, бр.7 и 8, стр.98-99;
- „Насиља „Хрв. Заштите” над соколством”, „Соколски Гласник”, Београд, 19 април 1940, бр. 16, стр. 2;
- „Соколство за браћу у Шибенику”, „Соколски Гласник”, Београд, 27 септембар 1940, бр. 39, стр. 1;
- „Допринос приморских Хрвата”, Приредили Вељко Ђ. Ђурић и Миличко Мијовић, „Илустрована историја четничког покрета”, Земун Београд 1993, стр. 259;
- Марко Саблић, „Соколство међу Србима у бановини Хрватској”, „Србобран српски народни календар и читанка за годину 1941”, Издало „Српско огњиште “ у Загребу 1941, стр. 101;
- „Допринос приморских Хрвата”, Приредили Вељко Ђ. Ђурић и Миличко Мијовић, „Илустрована историја четничког покрета”, Земун Београд 1993, стр. 259;