Иницијативом официра 22. пешадијског пука почело је подизање споменика палим јунацима на Косову. Због недостатка новца, идеју је прихватио Одбор. Споменик је довршен и 1924. освећен на Видовдан. Прво је одржан помен палим борцима на Косову 1389. Затим је освећен споменик, чије је освећење пропраћено пуцањем топова. Освећењу је присуствовао жупан Аца Савић, у име владе, а у име министра војске командант Косовске дивизије ђенерал Обрадовић. Било је присутно мноштво народа из околине. Присуствовало је 30 ученица из Подгорача из Славоније. Једна ученица поздравила је генерала и истакла како наше јединство нико неће моћи да разједини и да ће са Косова понети поздрав лепој Славонији. (1) Споменик је подигнут прилозима из народа, посебно из Приштине. У њој је основан Одбор са тамошњим Колом Српских Сестара на челу са председником општине који је био први покретач и сарадник Одбора. (2) У гласнику Соколске жупе Београд „Око Соколово” истакнуто је да је споменик подигло соколство. (3) У „Вардар, календару за 1940“ који је издавало Коло Српских Сестара истакнуто је : „Овај скромни споменик намењен је свима палим косовским јунацима и жртвама, знаним и незнаним, свима који су више од пет векова свесно и храбро гинули и у мукама умирали за Отаџбину и Слободу, …”. (4)
Краљ Александар је са великим занимањем саслушао у аудијенцији соколску депутацију о припремама за VI покрајински слет ЈСС у Скопљу и одредио, да се све учини за што сјајнији успех слета. И те године је подупирао многа сиромашна соколска друштва по читавој земљи. (5) Од 5 до 9 септембра 1928. одржан је у Скопљу VI покрајински слет Југословенског Соколског Савеза. Слету је присуствовало мноштво чланова ЈСС, чехословачки соколи, делегати Лужичких Срба, пољског и руског соколства. (6) Предслетски дани били су 2 и 3 јуна 1928, утакмице нараштаја и школске омладине. Затим поворка и јавне вежбе. Главни слетски дани од 5 до 8 септембра 1928, велика поворка словенског Соколства, јавне вежбе, академија амстердамске врсте, отварање жупског Соколског дома у Скопљу, поход Соколства на Косово – соколска декларација – излети соколских жупа по тадашњој Јужној Србији. (7)
Слет је био прослава десетогодишњице ослобођења и уједињења. (8) Соколи су позвали на заједнички поход на старославне Косовске бојне пољане и заступнике свих осталих соколских организација, које су биле удружене у Словенском Соколству. Одзив са свих страна био је тако добар, да су сматрали Косовску прославу десетогодишњице ослобођења као велики празник читавог словенског Соколства. Присуствовало је 550 чехословачких сокола, Пољаци са старостом Замојским на челу, Руси са братом Вергуном а и Лужичани су послали своје делегате на Косово на челу са братом Шајбом. (9)
Приликом слета извршен је поход Соколства на Косово поље 7 септембра 1928, где је извршена заклетва Соколства и прочитана декларација Соколства у којој се истицало : „ На Косову Пољу, које је од страшне године 1389 натопљено крвљу наших јунака … никла прва клица наше слободе – на том истом Косову Пољу се данас згрнуо соколски табор, да се поклони сенама мртвих и да дигне чисте своје заставе на поход у нов, велик, словенски слободни живот. …. Видов-дана, који нас годину за годином опомиње, како умире праведник за светле идеале своје домовине, како јунак за њих живи и дише до последње капи крви, и како мора данас сваки Соко и свака Соколица живети и радити за оне исте идеале, за које су се наша браћа борила и умирала, … Свих тих дугих, тешких, бурних пет столећа тече у историји нашег народа јасна и моћна беспрекидна струја идеализма и пожртвовности Косовских хероја – оног идеализма и оне пожртвовности, који су нам дали Младу Босну, који су нам родили силне јунаке и доприносили огромне жртве, који су проживели трагедију Албанских Гора, који су пре десет година продрли и сломили солунски фронт и који су узроком, да стојимо данас поносних и у соколским идеалима прекаљених и полетних душа у зори свечаног дана десетогодишњице опстанка наше државне самосталности. Све муке, које су измозгавале наш народ кроз дуге векове и претиле му, да ће му са светским ратом ископати гроб, камо би га загрнуле за сва вечна времена, јер је била љубав до земље и тежња за слободом тако велика, да је постостручила његову одбранбену моћ, која је била јаћа од отпорности наших пећинастих гора и силнија од побешњелих валова нашега мора ! … са поштовањем, са дивљењем и са захвалношћу сећамо свију, који су се дуге векове борили и који су умирали, да ми живимо у слободној домовини. Њихове кости положене су у темеље наше слободе. Из тих темеља расте наша самосталност, у тим је темељима записано пророчанство, да ће доћи слобода и уједињење с нама и свој оној браћи и сестрама нашим, који још данас сносе судбину нашег народа пре петстотина година. И тек онда биће Косово поље потпуно освећено! Кад се наше заставе клањају до земље пред величином прошлости и пред јуначким делима мртве браће, кад осећамо бесконачну радост и управо тако бесконачну бол, кличу наша одана и љубави пуна срца : Слава Косовским херојима! Слава Краљу Петру Великом Ослободиоцу! Слава нашој војсци, нашим добровољцима и свим јунацима, који су жртвовали све за слободу и добро домовине! ….. И тако стојимо Соколи на стражи. Пажљиво, будно, увек у позору! Свуда доносимо братство и љубав до народа и државе – братство и љубав и верност, које нису на продају за ниједну цену, а ни за цену живота не! Те моћне везе нас спајају у целину, у народ; …. Тој будућности желимо посветити све своје снаге и у делу хоћемо здружити читав народ под једним барјаком соколским, где нека престану све страсти, где ћемо бити брат брату, сестра сестри и где ћемо се такмичити у делу за опште културно подизање народа и за моћ државе наше. Безусловно служећи истини и правди, поштењу и братству, непрестано ћемо дозидавати и утврђивати највећу и најјачу тврђаву сваког народа : државну независност и грађанску слободу. …. Здраво! Старешинство ЈСС.”.
Све те соколске свечаности и приредбе пратило је становништво у великом броју. (10) Поводом одржавања соколског слета у Скопљу 5 и 6. септембра 1928. редакциjа часописа „Српско Косово” из Скопља истакла jе да су соколи били лепо дочекани и срдачно поздрављени, како у Скопљу, тако и на Косову, и да су оданде понели наjлепше утиске. У часопису jе истакнуто : „Нама jе драго да све корпорациjе, коjе долазе до Скопља, одлазе на Косово, где одаjу поштовање нашим палим jунацима на пољу Косову, а међутим има неких изрода, коjи веле : „Море, како Косово, оно ми jе живот упропастило. Нећу више да га чуjем”. Док свест ових других иде тако далеко, да их вуче до Косова, на коме истина ништа нема, али jе ту Историjа, коjа не да ништа да се заборави.” (11) У Скопљу је одржан VI покрајински слет од 5 до 9 септембра 1928. као прослава десетогодишњице ослобођења и уједињења. Извршен је поход сокола на Косово поље 7 септембра 1928, где је положена заклетва Соколства и прочитана декларација Соколства. Соколи су позвали на заједнички поход и заступнике свих осталих соколских организација, које су биле удружене у Словенском Соколству. Одзив са свих страна био је тако добар, да су сматрали Косовску прославу десетогодишњице ослобођења као велики празник читавог словенског Соколства.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- „Споменик на Гази Местану”, „Српско Косово”, Скопље, 1 августа 1924, бр. 14 и 15, стр. 13;
- „Видовданске свечаности на Косову 1939 год.”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 57;
- „Прослава 550-годишњице Косовске битке”, „Око Соколово”, Београд, 9 октобар 1939, бр. 7 и 8, стр. 105;
- „Видовданске свечаности на Косову 1939 год.”, „Вардар, календар за 1940“, Београд, 1939, стр. 57;
- В. Швајгар, „Дело Соколства године 1928,” „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1928, стр. 80;
- „Југословенски соколски календар 1930”, у Љубљани 1929, стр. 80;
- „Приредбе у 1928. год.”, „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1928, стр.85;
- „Соколска кроника”, „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1928, стр. 72;
- В. Швајгар, „Дело Соколства године 1928,” „Југословенски соколски календар 1929”, у Љубљани 1928, стр. 78;
- „Декларација Југословенског Соколства на Косову Пољу 7 септембра 1928”,„Југословенски Соколски календар“ 1929, у Љубљани, 1928, стр. 41-48