• Да је високопроцесуирана храна најодговорнија за оне поменуте епидемијске болести, као што су дијабетес, гојазност,  кардиоваскуларне болести и поремећаје лучења ендокриних жлезда, може се понекад чути и на оним медијима главног тока и угледним медицинским журналима, али да кључну и такорећи виталну улогу у процесуирању игра управо високофруктозни кукурузни сируп, о томе се не говори, поготову не гласно.
  • Наш савет: не купујте прехрамбене производе на чијој полеђини паковања се помиње фруктоза, кукуруз и сируп.

АУТОР: Милован Шавија

Још од оних пионирских дана капитализма када се број начина како се може лако, такорећи преко ноћи, обогатити, могао избројати са прстима не више од две руке, па до данас, тај број се толико увећао да би било потребно ко зна колико хиљада руку, то јест прстију, да би се те силне могућности могле набројати. Можда се у томе крије и суштина тог тренутно најраспрострањенијег, али сигурно не и најомиљенијег, друштвено-економског система. Јер, да није тако он би се вероватно одавно распао и био замењен неким бољим и ефикаснијим. Док год се измишљају нови начини да се лако и без труда може обогатити на било чији рачун тај генијални систем ће живети. Када пресахну идеје он ће се сигурно урушити, или ће пропасти када му се једног дана једна од ти сулудих идеја не разбије о главу.

Једна од таквих, можда не најновијих, али сигурно најплодоноснијих, идеја могла би се представити формулом: ХФЦС –  High fructose corn syrup (HFCS), што би се могло превести као високофруктозни кукурузни сируп. Из тог назива се не може на први поглед наслутити нека велика опасност, а поготову злосутност, чак шта више, делује и помало егзотично, поготово онај средишњи фруктозни део, који може код наивног посматрача изазвати утисак нечега природног и, наравно, здравог, а када се још дода она реч на крају, сируп, која асоцира чак и на медицину, онда се камуфлажа чини готово савршеном.

О том здрављу, природности и потенцијалној храњивости те супстанце у оним такозваним медијима главног тока, па чак и угледним медицинским журналима, може се наћи много хвалоспева и ода у којима се промовише његова хранљивост, те препоручује употреба, уз уверавања да не представља никакав ризик за здравље. Док се у оним медијима споредног тока, који нажалост немају тако много читалаца, могу наћи и информације да је та више хемијска, него природна супстанца, итекако штетна за људске организме, те се стога онима који држе до свог здравља препоручује да је се добро чувају, то јест, да пажљиво читају оне спискове са саставним деловима прехрамбених производа на полеђинама паковања, те да, уколико на том списку примете да се помиње фруктоза, кукуруз и сируп, обавезно, и то што брже, то паковање врате на полицу.

Ту чињеницу да такви медији, који се баве тим аспектима људске исхране, имају врло мало читалаца искористио је легендарни капиталистички  предузимач Ворен Бафет (Warren Buffett) да се не само обогати, него да створи можда и највећу прехрамбену империју свих времена, и да тако постане, према најновијем рангирању, пети најбогатији човек на планети, одмах за петама таквим великанима као што су Маск и Гејтс, који је и сам као највећи земљопоседник на планети итекако уплетен у ту врсту бизниса. Та империја се зове Беркшајр Хатавеј – Berkshire Hathaway, највећи прехрамбени мултинационални конгломерат, чији је он извршни директор, такозвани CEO, још од давних седамдесетих.

Његова инвестициона стратегија је на први поглед веома једноставна. Прво се уочи потенцијална вредност неке компаније, која би могла играти значајну улогу у жељеном производном ланцу. Затим се стекне контрола, то јест већинско власништво те компаније. Та стратегија се стручно назива вертикална интеграција, што значи да је потребно остварити контролу у свакој фази производње и примене оне магичне супстанце (HFCS), и то од фарми, где се GMO кукуруз узгаја, па све до фабрика у којима се та магична супстанца у фази процесуирања уграђује у финалне прехрамбене производе и пакује у оне „фенси” кесе, на чијој полеђини ће се састав тешко моћи прочитати јер је исписан веома ситним словима.

Бафет и његова породица, подразумева се да је то породични бизнис, у власништву имају огромна пространства пољопривредног земљишта на којем се узгаја GMO кукуруз. Беркшајр Хатавеј поседује знатан удео у власништву петрохемијских гиганата, као што су Оксидентал петролеум и Шеврон, из којих долази гориво за покретање мамутске пољопривредне механизације, али и остале потребне хемикалије за раст кукуруза и додавање у облику „храњивих” адитива у финалне производе. Под Хатавејевом контролом су и компаније које газдују складиштима и силосима за кукурузна зрна, а такођер и највећа железничка компанија у Сједињеним државама, која транспортује и кукуруз и финалне производу широм те простране земље. Осим железнице она контролише и компаније које се баве друмским превозом, тако да би се са камионима заокружиила технолошка целина за производњу, процесирање и дистрибуцију оне магичне супстанце (HFCS).

Подразумева се да су Бафетови новци уложени и у онај озлоглашени Монсанто, који се бави производњом GE семена и пестицида, затим  Archer Daniels Midland, који хемијски процесуира кукуруз у HFCS. А да се не помињу Coca-Cola and Kraft Heinz, највећи потрошачи HFCS-а, задужени за његово депоновање у људска тела.

И на крају да би се онај поменути круг у потпуности затворио, морају се контролисати и оне компаније и институције које се баве контролом квалитета прехрамбених производа и њихове здравствене подобности и безбедности, то јест, да се осигура да  „наука” увек са својим ауторитетом стоји иза тих капиталистичких подузетничких подухвата. Тако да се не чини уопште неподобним да поменута Coca-Cola  има веома блиске везе, испуњене међусобним пуним уважавањем и поверењем, са таковим институцијама као што су:  American Academy of Pediatrics (AAP), – Америчка академија за педијатрију,  the Academy of Nutrition and Dietetics (AND), – Академија за исхрану и дијететику, The Obesity Society (TOS), – Друштво за гојазност, и the American Academy of Family Physicians (AAFP) – Америчка академија породичних лекара.

Наравно, да сви ти капиталистички „ентерпрајзи” имају и својих успутних негативних и по правилу штетних и опасних ефеката на здравље људи. Сасвим је нормално да они који стоје иза тих „ентерпрајза” не маре баш много за њих. Али је ненормално да они чије здравље је у питању такођер не маре за њих, тако да су болести изазване поменутим високофруктозним кукурузним сирупом достигле епидемијске пропорције.

То је нарочито изражено код најмлађе популације, то јест код деце. Према најновијем извештају Светске федерације за гојазност, дечија гојазност ће се до 2035 удвостручити  код дечака, а повећати за чак 125% код девојчица. Према истом извештају дечија гојазност се за последње три деценије у Америци утростричила.

Да је високопроцесуирана храна најодговорнија за оне поменуте епидемијске болести, као што су дијабетес, гојазност,  кардиоваскуларне болести и поремећаје лучења ендокриних жлезда, може се понекад чути и на оним медијима главног тока и угледним медицинским журналима, али да кључну и такорећи виталну улогу у процесуирању игра управо високофруктозни кукурузни сируп, о томе се не говори, поготову не гласно.

А поготову се не говори да је пети најбогатији човек на планети своје огромно богатство стекао, и још увек га стиче, управо на оној магичној хемикалији  HFCS.

Остаје да се види да ли има краја капиталистичкој малигној експанзији и да ли ће се њиховим неуморним иноваторима коначно нешто разбити о главу. Дај боже да то буде високофруктозни кукурузни сируп.

ИЗВОР: https://sedmasila.rs/

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *