За три године службе у контраобавештајним службама није било ниједног случаја издаје
- СМЕРШ је разоткрио и ухватио више од 50 000 шпијуна, диверзаната и других криминалних елемената који се налазе на првој линији фронта и тиме је приближио дуго очекивану Победу у Великом отаџбинском рату
АУТОР: Сергеј Луценко
Увод: сврха стварања и допринос СМЕРШ-а победи у Великом отаџбинском рату
Амерички новинар Д. Марфи, позивајући се на своје изворе у америчким обавештајним службама, уверава да су пожари и експлозије у Русији дело ЦИА и шпијуна из других земаља НАТО-а. Три бивша америчка обавештајна службеника потврдила су да је Вашингтон, заправо, објавио диверзантски рат Русији.
Хајде да наведемо само неколико примера.
У августу 2022. године украјински диверзанти су дигли у ваздух шест стубова за пренос електричне енергије у Курској области, пореметивши рад нуклеарне електране. Узмимо још један упечатљив пример саботаже на Кримском мосту 8. октобра 2022. године.
Како примећује ветеран СВР Л. Решетников, саботажу на Кримском мосту није извела сама СБУ- Служба безбедности Украјине. Иза њега стоје британске обавештајне службе (МИ6), али уз учешће Американаца. Ово је врло јасан и добро испланиран терористички напад, разрађен до детаља и темпиран на одређени дан (1).
Поставља се питање супростављања саботажама колективног Запада и Украјине од стране Русије. Чини се да је занимљив предлог саветника вршиоца дужности шефа ДНР Ја Гагина у Русији да се у условима специјалне операције поново створи контраобавештајна служба „СМЕРШ“ која је деловала током Великог отаџбинског рата (2).
Указом Савета народних комесара СССР од 19. априла 1943. бр. 415-138сс Управа посебних одељења НКВД СССР трансформисана је у контраобавештајне органе „СМЕРШ“ Народног комесаријата одбране, унутрашњих послова и Ратне морнарице СССР-а. Истражна јединица за посебно важне случајеве прешла је из НКВД-а у структуру Народног комесаријата државне безбедности (Лубјанка: органи Чеке – КГБ. 1917-1991). Главна контраобавештајна управа СМЕРШ била је потчињена Народном комесаријату одбране. Према чл. 1 секција В Правилником о Главној контраобавештајној управи Народног комесаријата одбране (СМЕРШ) и њеним локалним органима, одобреним Решењем Државног комитета за одбрану од 21. априла 1943. године број 32222сс/ов, основано је истражно (шесто) одељење у оквиру структура Главне контраобавештајне управе Народног комесаријата одбране. У саставу Контраобавештајног одељења Фронта обезбеђено је истражно (четврто) одељење, а у саставу Контраобавештајног одељења Војске.
Управо је делатност совјетске војне контраобавештајне службе од 19. априла 1943. године почела да води Главна контраобавештајна управа „СМЕРШ“ Народног комесаријата одбране СССР-а под руководством В.С. Абакумова. Предмет посебне пажње ове новоформиране структуре била је борба против извиђачких и субверзивних активности Абвера и других немачких обавештајних служби у нашој позадини. Као одговор на велике непријатељске акције слања диверзантских и извиђачких група, совјетска влада је предузела низ доследних корака у борби против шпијуна и саботера.
Треба напоменути да је распиривање међунационалне мржње био један од главних задатака фашиста. У директивама за управљање привредом у новоокупираним регионима (такозвани Герингов „зелени фолдер”) је наведено: „На југу искористите у нашим интересима постојање противречности између Украјинаца и Великоруса. На Кавказу између староседелаца – Грузијаца, Јермена, Татара – и Руса. У балтичким земљама искористити противречности између Литванаца, Естонаца, Летонаца и Руса у интересу Немачке“ (3).
И.Г. Старинов, у вези са активностима украјинских националиста, примећује да је 19. априла 1944. године одржан информативни састанак начелника контраобавештајних одељења немачке групе армија Југ, на коме су сумирани прелиминарни резултати и утврђени изгледи за сарадњу са Бандером. Начелник Абверкоманде, потпуковник Зелингер, високо је ценио сарадњу са Бандеровцима. Без Бандериних чланова, нагласио је, успешно деловање његовог тима једноставно би било немогуће. Бандерови следбеници су убијали и Украјинце, за чију су се независност, како се сада често каже, борили. У последњој години рата, 30 000 људи постале су жртве таквих масакра. Међу њима су људи разних професија и уверења, одрасли и деца, мушкарци и жене (4).
У ствари, скоро све антисовјетске националистичке формације које су сарађивале са окупаторима успоставиле су широку мрежу својих организација, укључујући и прикупљање обавештајних података, и совјетске војне контраобавештајне агенције су морале да се активно боре против њих (5).
У Наредби Народног комесариајта одбане (НКО) СССР-а од 19.04.1943. бр. 0071 „О реорганизацији Војнообавештајне управе Генералштаба Црвене армије“ наводи да Обавештајна управа Генералштаба Црвене армије мора одмах све примљене податке о непријатељским агентима који се спремају за упућивање у Црвену армију пријавити органима „СМЕРШ“-а.
У саставу Обавештајне управе Генералштаба Црвене армије, распоређено је Пето одељење (радио-извиђање и ометање непријатељских радио станица). А у саставу Обавештајног одељења штаба фронта постоје: друго одељење (обавештајно), треће одељење (диверзантске акције), четврто одељење (информације) и седмо одељење (обавештајна опрема).
Посебно је вредан допринос створене структуре СМЕРШ. У само првих 10 месеци од стварања СМЕРШ-а, 75 агената је инфилтрирано у немачке обавештајне агенције и школе за обуку диверзаната. Од тога, 38, односно половина, вратило се у Центар, након што су успешно обавили задатке. Они су пружили информације о 359 немачких војних обавештајних службеника и 978 шпијуна и диверзаната који су били спремни да буду распоређени у совјетску позадину. Као резултат тога, 176 непријатељских обавештајних службеника је ухапшено, 85 се предало, а пет преобраћених агената Абвера наставило је да ради иза линије фронта на задацима СМЕРШ-а. Укупно, СМЕРШ је разоткрио и ухватио више од 50 000 шпијуна, диверзаната и других криминалних елемената који се налазе на првој линији фронта и тиме је приближио дуго очекивану Победу у Великом отаџбинском рату (6).
Године 1942, под вођством Шеленберга и Скорценија, покренута је операција „Цепелин“ и створен је истоимени орган. Његови задаци су укључивали извиђање, саботаже, организовање саботаже, терор у СССР-у, слабљење економије и распад јединства совјетског народа. У ту сврху нацисти су масовно регрутовали издајнике, успостављали контакте са националистима и сепаратистима свих врста, слали диверзантске и извиђачке групе у СССР, формирали агентску мрежу и водили аналитички рад.
СМЕРШ је победио „Цепелин“. Конкретно, наше специјалне службе су више пута приређивале радио игрице у којима су обмањивале Немце, наводиле њихове извиђачке групе тако да их наши заробе, достављо лажне податке итд. Ове игре нису одржане у тишини канцеларија у Лубјанки, већ на првој линији или чак иза линије фронта, иза непријатељских линија. Стога је живот Смершевоког војника у рату био кратак: у просеку само три месеца. Онда или рањавање или смрт. Током ратних година, само четири радника СМЕРШ-а су награђена највишом наградом – звањем Хероја Совјетског Савеза.
Историја СМЕРШ-а је завршена у мају 1946. године, када је резолуцијом Политбироа Централног комитета Свесавезне комунистичке партије бољшевика постао део Министарства државне безбедности СССР-а као независно главно одељење. Важно је напоменути да за три године постојања ове службе није било ниједног случаја издаје или преласка на страну непријатеља у редовима контраобавештајних официра. Ниједан непријатељски агент није успео да се инфилтрира у њихове редове.
Радио игре у служби војне контраобавештајног рада
Војна контраобавештајна служба је постигла успех у „рату у ваздуху“, на крају обезбедивши победу у великим војним операцијама. Радио игре које је водила совјетска контраобавештајна служба током ратних година у суштини су се претвориле у једну „Велику игру“. Немачке обавештајне службе бомбардоване су масом вешто припремљених дезинформација, паралишући делотворан рад Хитлерове обавештајне и контраобавештајне службе (7).
Радио игре које су спроводили органи државне безбедности СССР-а током Великог отаџбинског рата омогућиле су поништавање рада немачке обавештајне службе против Совјетског Савеза и дале су значајан допринос Победи, нагласио је Владимир Макаров, историчар домаћих специјалних служби, аутор бројни чланци и књиге о радио игрицама за РИА Новости.
Радио игра се односи на коришћење радио комуникација за дезинформисање непријатељских обавештајних агенција. Треба напоменути да је 5. маја 1945. године завршена радио-игра „Березино“ – једна од најпознатијих радио-игара коју су домаће обавештајне службе спроводиле против обавештајних служби Трећег рајха. У ствари, она је сумирала преко 180 радио игрица које су извели запослени у НКВД-НКГБ и војној контраобавештајној служби СМЕРШ у тешким ратним временима (8).
Радио игре су такође коришћене да се супротставе немачкој обавештајној служби дубоко у позадини Црвене армије – посебно да се осујети покушаји организовања националистичких протеста у различитим регионима СССР-а и да се заустави саботажа на железници. За аутентичност, да би ојачали морални дух супериорности немачке обавештајне службе о предности над совјетским обавештајним службама, службеници безбедности су користили посебну технику – водили су неке радио игре, намерно демонстрирајући своју непрофесионалност.
Од средине 1943. године, након Курске битке, иницијатива на совјетско-немачком фронту коначно је прешла на страну Црвене армије. С тим у вези, немачке обавештајне агенције добиле су задатак да максимално појачају извиђачки и саботажни рад на првој линији фронта и у совјетској позадини. Органи државне безбедности СССР-а откриле су непријатељске планове користећи радио игрицу „Березино“, која је почела у лето 1944.
Након што је Црвена армија ослободила Совјетски Савез 1944. и преселила се на запад, радио игре су коришћене за подршку совјетским офанзивним операцијама.
Конкретно, током Будимпештанске офанзивне операције у Мађарској почетком 1945. године. Да би поразио групу Вермахта, која се пробијала до Будимпеште да би помогла нацистичким снагама опкољеним у главном граду Мађарске, контраобавештајно одељење СМЕРШ 3. украјинског фронта извело је радио-игру, кодног назива „Сигналмени“, која је имала за циљ да дезинформише непријатеља по широком спектру питања која су стајала пред Црвеном армијом. Тако је непријатељ био успешно заведен не само око пребацивања појединих батаљона и пукова, већ читавих армија.
У ствари, радио игре су имале још једну особину – припремале су их и спроводиле совјетске обавештајне службе користећи креативан приступ.
Послератни опит војне контраобавештајне службе
Интересантно је представити искуство војне контраобавештајне службе у периоду деловања Ј.В. Андропов као шефа КГБ СССР-а у Авганистану.
Тако је један од задатака војних контраобавештајних органа, на примеру специјалних одељења 40. армије Министарства одбране СССР, био циљани рад на повећању борбене ефикасности јединица и подјединица Совјетске армије које су извршавале задатак штитећи јужне границе СССР-а на територији суседне државе у ратним условима.
Структура Посебног одељења 40. армије одговарала је ратним условима. Из мемоара М.Ј. Овсеенка: „Обичан моторизовани пук обично су опслуживала два официра војне безбедности. У саставу апарата Посебног одељења за 40. армију биле су јединице којих није било ни у окрузима. Дакле, 9. истражна јединица, ОТО, 4. одељење и на крају придружена радио-контраобавештајна јединица од 16 људи” (9).
Посебна пажња М.Ј. Овсеенка се фокусира на стварање 9. групе Посебног одељења Копнене војске као јединствене оперативне јединице са широким овлашћењима. Запослени у 9. групи користили су широк спектар оперативних могућности у својим активностима, а посебно: интервјуисање заробљених душмана и наших војних лица повучених из банди, обављање послова међу локалним становништвом подручја ослобођених од разбојника и на пунктовима за филтрирање, проучавање докумената заробљених Исламских комитета, разрада податка авганистанских обавештајних служби. У борбеним дејствима учествовали су и запослени у овој групи. До 1989. из банди је повучено 88 совјетских војних лица. Од 875 агената банди и контрареволуционарног подземља откривених током војног присуства совјетских оружаних снага у Авганистану, око 30% је идентификовано током активности филтрирања.
У екстремним условима конфронтације са обавештајним службама Запада и Истока, запослени у специјалним одељењима морали су да побољшају тајност рада са агентима како из редова војних лица грађана СССР-а, тако и из редова грађана Авганистана. У есеју „Основе контраобавештајне службе“ В.И. Жиров описује појединачне технике: „Са својим помоћницима сам се сретао углавном ноћу у шаторима или рововима. Тајни рад се морао строго поштовати, иначе би особа могла платити животом. Тајни рад се такође коришћени за комуникацију са изворима.“ Војним контраобавештајним службама су у ратним условима дата посебна овлашћења на територији суседне државе. Током борбених дејстава, запослени у специјалним одељењима понекад су преузимали команду над јединицама у случајевима губитка командира јединица. Оперативни састав посебних одељења утицао је на политичке процесе који су се одвијали међу највишим војним чиновима војске, партијским функционерима и државним функционерима у Авганистану. На основу совјетског искуства, можемо закључити да је у условима војног сукоба војна обавештајна служба („СМЕРШ“ или „Специјално одељење“) постала јединствено оруђе у супротстављању непријатељским обавештајним подацима ради јачања борбене способности совјетске армије, а такође је допринела да се реши војни сукоб на јужним границама СССР-а. Искуство војне контраобавештајне службе може постати непроцењиво искуство у решавању војног сукоба у Украјини.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОРИ
(1) Ветеран СВР: Диверсия на Крымском мосту была отработана по часам // URL дата обращения: 15.05.2024).
(2) Советник Пушилина предложил воссоздать «Смерш» // URL(дата обращения: 15.05.2024).
(3) «Внешняя политика Советского Союза в период Великой Отечественной войны. Документы и материалы: В 3 т.»: М.: ОГИЗ, Госполитиздат, 1946.
(4) Старинов И.Г. Мины замедленного действия: размышления партизана-диверсанта. Книга вторая // Альманах «Вымпел». М., 1999.
(5) Каптелов Б.И. ОУН на службе у фашизма // Военно-исторический журнал. 1991. № 5.
(6) Кондрашов А. «СМЕРШ» и «Смерч». В войну успешно ловили шпионов, а кто сейчас поймает чиновников-коррупционеров? // Аргументы недели. 2013. 7 мая. N 17 (359).
(7) Труды Общества изучения истории отечественных спецслужб. М.: Издательство «Кучково поле», 2006. Т. 2.
(8) Историк рассказал про радиоигры советских спецслужб во время войны // URL (дата обращения: 15.05.2024).
(9) Рац С.В. Военная контрразведка КГБ СССР в Афганистане. СПб.: Издательство ООО «Центр переводов Альфа Бета СПб», 2010.