Пре двадесет пет година, 24. марта 1999. године, НАТО је почео бомбардовање Савезне Републике Југославије, тачније Србије и Црне Горе. Операција је названа „Савезничка сила“ и трајала је 78 дана и ноћи.
АУТОР: Драган Р. Млађеновић
Истраживање ове „операције“ др МИШЕЛ ЧОСУДОВСКИ, професор Универзитета у Отави–Канада, и директор Центра за истраживање глобализације, започео је већ следећег дана, 25. марта 1999. године. Резултате свога истраживања професор Чосудовски је објавио у књизи „Агресија САД и НАТО на Југославију”.
На београдском представљању књиге професор Чосудовски је између осталог рекао:
„Немилосрдно бомбардовање Београда и Приштине од стране НАТО-савеза у медијима широм света је тада једногласно називано хуманитарном интервенцијом, под лицемерним именом `Одговорност за заштиту` (`Responsibility to Protect`, R2P). Бомбардовање СРЈ је заправо било „генерална проба за многе оружане сукобе и ратове који су се касније дешавали“.
Професор Мишел Чосудовски на представљању своје књиге (фото Анђелко Васиљевић)
„Рат против СРЈ (Србије и Црне Горе) био је обележен обавештајним и војним операцијама, дестабилизацијом српске привреде, уситњавањем суверене државе на мање земље углавном под управом марионетских режима…
Свет је тренутно на раскршћу најозбиљније кризе у савременој историји. САД су се упустиле у војну авантуру `дуги рат`, који прети будућности човечанства. Тај дуги рат започет је још деведесетих година, завршетком хладноратовског доба. Морамо чувати помен и овом приликом одлучно делати против војног наступа САД и НАТО, потпомогнутог моћним финансијским интересима“, поручио је проф. Чосудовски.
У књизи су описане фазе које су карактерисале рат против Југославије, а део су ширег процеса који се данас одвија широм света:
- привредни рат, јаки економски лекови, санкције;
- уситњавање и растакање читавих држава;
- наметање режима, постављање марионетских политичара на власт;
- бомбардовање цивила широких размера;
- бомбардовање дечјих болница и убијање новинара;
- коришћењемуниције с „осиромашеним“ уранијумом, која изазива рак;
- војна окупација;
- успостављање војних база, присуство туђе војске под лажним „хуманитарним“ изговором;
- медијско дезинформисање и ратна пропаганда.
Професор Чосудовски детаљно објашњава план глобалиста: „Како се наводи у поверљивом документу Светске банке (који ми је обезбедио један југословенски дипломата), такозвани механизам „окидача“ довео је до отпуштања 614.000 радника (од укупно 2,7 милиона запослених). Уследила је „шок терапија“ ММФ-а, покренута јануара 1990. године. Резови у буџету усмерени на опслуживање дугова довели су до прекида плаћања Београда према властима република и аутономних покрајина. Једним потезом реформатори су довели до коначног слома фискалног система Југославије и нанели смртни ударац савезним политичким институцијама“.
ГЕНЕРАЛ–ТЕРОРИСТА
Британија је у Србију послала генерала Мајкла Џексона. Ко је он?
Џексон је јануара 1972. године био командант британског Првог падобранског батаљона и други официр у командном ланцу приликом масакра на Крваву недељу у Дерију у Северној Ирској. Штавише, Џексон је тада наредио својим војницима да отворе ватру на ирске цивиле током мирног протеста. Капетан Џексон, повезан с обавештајним службама британске војске, према неким наводима имао је битну улогу и у заташкавању тих убистава.
Против њега никад није вођена истрага због злочина у Дерију почињених 1972. Напротив: године 2003. награђен је и унапређен у највиши чин британских оружаних снага: постао је – ШЕФ ГЕНЕРАЛШТАБА.
У Хрватској, Босни и на Косову генерал сер Мајкл Џексон активно је сарађивао с командантом Агимом Чекуом, вођом усташких фаланги укључених у масакр у Српској Крајини током „Операције Олуја“ (август 1995). Чеку је од 1998. био и командант тзв. „ОВК“.
Џексон је, према наводима, био одговоран за повратак крајишких Срба на своју земљу под окриљем УН-а. Потом је именован за вођу мисије КФОР.
С друге стране, плаћеничка испостава Military Professional Resources Inc (MPRI), која је имала уговор с Пентагоном, била је одговорна за саветовање тзв. „ХВО“ приликом планирања злочиначке „Операције Олуја“.
Иста плаћеничка фирма касније је одређена за војну обуку „Косовског заштитног корпуса“, углавном састављеног од некадашњих оперативаца тзв. „ОВК“.
На Космету (то јест у Старој Србији) су после рата вршени масакри над цивилима од стране тзв. „ОВК“, а потом „Косовског заштитног корпуса“. И НАТО и УН су на све то затварали очи.
Запад је одувек подржавао нацисте
Позивајући се на драгоцена истраживања Ентонија Сатона (Antony Sutton, 1925–2002) о тајним везама западних инвеститора са немачким нацистима, професор Чосудовски је подсетио да су Волстрит и Банка Енглеске заједно са Федералним резервама подржали кандидатуру Адолфа Хитлера за канцелара после Вајмарске републике. Они су га створили и финансирали искључиво због својих економских интереса. Рецимо, опште је познато да се у рат не иде ако немаш нафту, а Хитлер је 22. јуна 1941. кренуо у напад на СССР назван „операција Барбароса“, за који му је била потребна огромна количина горива. Такође је добро познато да је Рокфелеров `Стандард оил` из Њу Џерзија (данашњи „Ексон“) све до 1945. снабдевао горивом Хитлерове трупе.
Злочиначки план глобалиста
Професор Чосудовски у овој својој изврсној књизи–опомени коју је двојезично (на српском и енглеском) објавио `Београдски форум за свет равноправних`, закључује да је „стратешки циљ изазивање политичког и социјалног хаоса, слом привреде, присвајање државних богатстава и ресурса, свођење читаве планете на просјачки штап, укључујући ЕУ и властиту државу САД. У питању је мешавина оружја за масовно уништење, тајних операција обавештајних служби, пропаганде и `јаких економских лекова`. Злочиначки карактер плана и програма америчке и НАТО хегемоније је неописив.
Сведоци смо директне „криминализације државног апарата“ током које је постало уобичајено да се политичарима, члановима скупштине и вишим државним званичницима даје мито, да се врбују или им се прети да би се приклонили ђаволском пројекту који дословно уништава људске животе широм света“.