• Данас сам први становник новог Голог отока. Ово је 1948.
  • Правни факултет у Новом Саду је мојом сменом изгласао Резолуцију Информбироа и изговорио Русији историјско не.
  • Други становник Голог отока је мој продекан Слободан Орловић. Делићемо ћелију, каже поводом смене са места декана Правног факултета у Новом Саду професор Бранислав Ристивојевић.
АУТОР: Наташа Јовановић
Садржај одлуке Савета Правног факултета Универзитета у Новом Саду о смени декана, открива, каже наш саговорник, не само политичке мотиве већ и чињеницу да је ово први српски универзитет на којем је, мимо званичног курса Владе Србије, установљена русофобија.
Подсетимо да је, како стоји у захтеву, један од разлога за сазивање састанка на којем је већином гласова смењен декан, тај што је „након почетка сукоба у Украјини организовао одлазак групе студената у посету амбасади Русије, која се може тумачити као политичка подршка Русији“.
Оно што није експлицирано је да су студенти ишли у руску амбасаду како би се распитали за могућност студентске размене, те да такав образац сарадње, када је реч о раду факултета, постоји и са образовним установама других земаља.

По европском моделу

Да ли је одлука о смени Ристивојевића политички мотивисана, те да ли се успостављање академске сарадње са правним факултетима из Русије, чак и на пољу размене студената, може жигосати као опасно и политичко?

„Ако се по Европи уводе образовне и научне санкције Русији тако што се прекида сарадња са руским универзитетима, тако што се руски студенти избацују са факултета и студијских програма, у Србији, по мом скромном мишљењу, нити то треба да се ради нити би такво понашање требало да нам буде узор“, коментарише Ристивојевић.

Враћајући се на разлоге смене, наш саговорник објашњава да је млађи асистент који је годинама користио предности академске размене са РФ отишао са заинтересованом групом студената до руске амбасаде, за шта је, будући крајње природно и нормално, добио и дозволу.

Осетљив тренутак за образовну сарадњу?

Проблем се појавио када је Ристивојевић предложио да се вест стави на сајт и друштвене мреже на којима се популаризује рад факултета.

„Прво ме је бојкотовао уредник сајта, а затим остале колеге и продекани који су ми приговорили да у тако осетљивом политичком моменту, у време рата у Украјини, шаљем студенте да се распитују за стипендије. Рекао сам да није ни природно ни нормално да се због рата у некој земљи обуставља образовна сарадња са било којом државом“, прича Ристивојевић.

Само две недеље пре овог догађаја, указује Ристивојевић, Правни факултет је, као отворена академска установа, био домаћин међународне конференције која је организована са Правним факултетом Универзитета у Потсдаму и Правног факултета у Сегедину.
„Замислите да ја нисам ту конференцију организовао јер имам неку резерву према сарадњи са факултетима из Немачке и Мађарске. То је бесмислено. Сарађујемо са свима једнако“.

Непроглашене санкције

О томе ко политизује а ко је жртва политизације факултета, Ристивојевић каже да одговор лежи у захтеву за његову смену где се каже да образовна сарадња са Русијом у оваквим политичким околностима неприхватљиво.

„Одувек сам имао сарадњу са колегама из Русије. У новембру је потпредседник Руско- српско хуманитарног центра, професор Качанов одржао предавање на тему безбедности и тада, рецимо, нико није рекао да је опасно сарађивати са колегама из Русије. Значи када нема рата онда су колеге из Русије добродошле, а када избије рат, онда им уводимо неке непроглашене санкциије“.

Ко води спољну политику- Влада или факултет?

На крају крајева, апострофира Ристивојевић, Србија није увела санкције РФ те ни он није урадио ништа друго у односу на оно што је образовна и спољна политика ове земље.

„Садашња власт покушава да направи неку врсту еквилибријума између догађаја у свету и интереса који су у њих уплетени. Због тога приступамо ЕУ али не уводимо Русији санкције. Е ту исту политику сам ја спроводио на факултету. Да ли људи који су ме сменили имају овлашћења да воде спољну политику?“

Уколико се, пак, санкције уводе на мала врата а њему је, каже, припала улога весника заокрета спољне политике Србије, онда би то требало, сматра, да саопшти министар спољне политике а не људи који су неважни.

Русофобија је закорачила на универзитет

Оно што је у овом тренутку евидентно је да је, каже, русофобија закорачила на универзитет.
„Ја на другим факултетима овакве русофобије нисам видео. Изненађен сам да је мој факултет био његово легло, а зато што четири године као декан и нисам видео ни назнаке тога, ни у траговима“.
Русофобија као појава превазилази Правни факултет, па је Републици Србији, категоричан је Орловић, веома важно да у јавној расправи донесе одлуку да ли било каква фобија према било којим народима има смисла, да ли ћемо да гајимо националне и расне предрасуде на нашим сопственим страховима или нећемо дозволити да тако нешто опхрва наше душе.

„Као што сам ја жртва русофобије неко би сутра могао да буде жртва неке друге фобије“.

Од пет представника спољног Савета факултета који чине чланови делегирани од стране Покрајинске скупштине, један се није појавио, четири је дошло а један је гласао за смену. Из поузданих извора „Спутњик“ сазнаје да је поменути гласач дугогодишњи члан СПС.
ИЗВОР: https://rs.sputniknews.com/20220708/smenjeni-dekan-pravnog-fakulteta-danas-je-goli-otok-dobio-prvog-stanovnika-1139654375.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.