Пазите да вас ко не превари; Јер ће многи доћи у име моје говорећи:

Ја сам Христос, и многе ће завести” (Матеј 24: 4-5).

  • Алберт Пајк (Albert Pike, 1809–91), велики командир Јужне америчке масонске јурисдкције, масонски „црни папа“ и највиши слободнозидарски ауторитет, у својој дебелој књизи „Поуке и учења“ (Morals and Dogma, 1871), коју је као уџбеник наменио свим великим масонским мајсторима широм света, открива велику тајну – ко је за слободне зидаре истински носилац светлости. На 321. страници књиге Пајк узвикује: „Луцифер, Лучоноша, Луцифер, Син Јутра! Је ли он тај који носи светло? Не сумњајте у то!“
  • Због свих оваквих мистификација и слаткоречивих обмана следбеника Оца лажи, Господ наш Исус Христос, носилац истинске Божанске светлости, упозорава своје ученике и све богољубиве хришћане: „Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Мт. 7:15)  И још је рекао: „Пазите да вас ко не превари; Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос, и многе ће завести” (Матеј 24: 4-5).

АУТОР: Драган Р. Млађеновић

У Првој књизи Мојсијевој, која се зове и Књига постања и којом почиње Свето Писмо или Библија  (гр. Βιβλία, „књиге“, једнина βιβλίον), читамо да је Бог, стварајући свет, најпре оделио светлост од таме: „И рече Бог нека буде свјетлост. И би свјетлост. И видје Бог свјетлост да је добра. И растави Бог свјетлост од таме“.(1 Мој 1:3-4)

Штавише, Бог је обучен у светлост, и на тај начин показује своје присуство онима који Га желе и призивају: „Свјетлошћу као хаљином одјеваш се“. (Псалам 103:2)

Пророк Исаија у 8. столећу пре Христа позива свој народ: „Доме Јаковљев, ходи да идемо по свјетлости Господњој!“( Ис 2:5) „Слуга Божји биће видјело народима!“ (Ис 42:6)

Свети Матеј, писац првог Јеванђеља, препознаје „видјело народима“ и „Свјетлост Господњу“ доласком Исуса Христа на земљу: „Народ који сједи у тами видје свјетлост велику, и онима који сједе у области и сјени смрти, свјетлост засија“. (Матеј 4:16)

Писац четвртог Јеванђеља, Свети Јован Богослов, од свих јеванђелиста највише помиње светлост као доказ Богојављења и Богопознања: „У Њему бијаше живот, и живот бјеше свјетлост људима. И свјетлост свјетли у тами, и тама је не обузе“. (Јн 1:4-5); „Бјеше свјетлост истинита која обасјава свакога човјека који долази на свијет.“ (Јн 1:9); „А ово је суд што је свјетлост дошла на свијет, а људи више завољеше таму него ли свјетлост; јер њихова дјела бијаху зла“. (Јн 3:19); „Исус им опет рече, говорећи: Ја сам свјетлост свјету; ко иде за мном неће ходити у тами, него ће имати свјетлост живота“. (Јн 8:12); „Док сам у свијету, свјетлост сам свијету.“ (Јн 9:5); „Ја у свијет дођох као свјетлост, да свако ко вјерује у мене не остане у тами“. (Јн 12:46);

Узвишена је песма–захвалница: „Ныне отпущаеши“. Химну је испевао св. Јеванђелист Лука, и она се чита или поје свакодневно на православном вечерњу. Песму уздиже старац Симеон Богопримац у тренутку када дочекује Спаситеља света:

„Ныне отпущаеши раба Твоего, Владыко, по глаголу Твоему, с миром; яко видеста очи мои спасение Твое, еже еси уготовал пред лицем всех людей, свет во откровение языков, и славу людей Твоих Израиля“. („Сада отпушташ у миру слугу Својега, Господе, по ријечи Својој. Јер видјеше очи моје спасење Твоје, које си уготовио пред лицем свију народа. Свјетлост, да просвећује незнабошце и славу народа Твојега Израиља“. (Лука 2:28–32).

А највећи просветитељ међу Христовим следбеницима беше Свети апостол Павле, који каже: „Јер нам тако заповједи Господ: Поставих те за свјетлост незнабошцима, да будеш на спасење до краја земље!“ (Дела апостолска 13:47);

Свети апостол Петар се обраћа Хришћанима као Богом изабраном народу: „А ви сте род избрани (…) да објавите врлине Онога који вас дозва из таме на чудесну свјетлост Своју“. (1 Петрова 2:9)

Преображење Господње, икона Теофана Грка (1408)

Ту чудесну светлост Преображења Исусовог у светлост описује и св. апостол Матеј у свом Јеванђељу: „И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу. И преобрази се пред њима, и засија се лице Његово као сунце, а хаљине Његове постадоше бијеле као свјетлост“. (Мт 17:1-2) Светлост је, дакле, у природи Божјој, и „тада ће се праведници засјати као сунце у Царству Оца свога“. (Мт 13:43) У небесном Јерусалиму праведници ће вечно уживати у „свјетлости Јагњета“, како то богонадахнуто предсказује последња књига Светог Писма – Откривење (гр. Αποκαλύψεις) светог Јована Богослова: „И град не потребује сунца ни мјесеца да му свјетле, јер га слава Божја освјетли, и свјетлост је његова Јагње“. (Откр 21:23)

У „синове светлости“ убрајају себе и поклоници Божјег противника – Оца лажи и обмане, који све окреће наопачке и глуми побожност. У „Енциклопедији слободног зидарства“ Алберта Макија (Albert Gallatin Mackey, 1807–81), америчког масона највише иницијације, под одредницом „Синови светлости“ (стр. 446) пише следеће: „Слободни зидари се наглашено називају Синовима светлости, јер су они, или би бар требало да буду, у поседу истинског значења симбола. Светлост је важна реч у масонском систему. (…) У себи садржи добро скривену алузију на саму суштину спекулативне масонерије“. (Albert Mackey, Encyclopedia of Freemasonry, New York, 1873, p. 446)

Слично објашњење даје и канадски масон највише иницијације Менли Хол (Manly Palmer Hall, 1901–90) у својој књизи „Изгубљени кључеви Слободног зидарства“ (The Lost Keys of Freemasonry, 1976). На 55. страни читамо да је „мајстор масон као Сунце, велики рефлектор светлости. Он стоји пред светлом распламсале ватре и пред светом. Кроз њега пролази Хидра, велика змија, а из њених уста куља светлост Божија“.

Алберт Пајк (Albert Pike, 1809–91), велики командир Јужне америчке масонске јурисдкције, масонски „црни папа“ и највиши слободнозидарски ауторитет, у својој дебелој књизи „Поуке и учења“ (Morals and Dogma, 1871), коју је као уџбеник наменио свим великим масонским мајсторима широм света, открива велику тајну – ко је за слободне зидаре истински носилац светлости. На 321. страници књиге Пајк узвикује: „Луцифер, Лучоноша, Луцифер, Син Јутра! Је ли он тај који носи светло? Не сумњајте у то!“ А мајстор Менли допуњује опис и каже: „Узавреле моћи Луцифера су у рукама Мајстора масона, и пре него што можда ступи напред, он мора доказати способност да правилно употреби моћ“. (Менли Хол, Наведено дело, стр. 55)

Да се у све то не би сумњало, Алберт Пајк убеђује своје масоне: „Видиш, брате мој, шта је значење масонског `Светла`; видиш због чега је Исток Ложе, где су почетна слова имена Божанства, вечно Добро, за којим су трагали масони свих нараштаја. Још масонство чврсто гази напред, према Светлу које пламти у даљини. Светлу тога дана, када ће Зло бити побеђено, када ће избледети и нестати заувек, а Живот и Светло бити једини закон Универзума и његове вечне хармоније“. (Albert Pike, Morals and Dogma, 1871, p. 287)

Због свих оваквих мистификација и слаткоречивих обмана следбеника Оца лажи, Господ наш Исус Христос, носилац истинске Божанске светлости, упозорава своје ученике и све богољубиве хришћане: „Чувајте се од лажних пророка, који вам долазе у одијелу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“ (Мт. 7:15)  И још је рекао: „Пазите да вас ко не превари; Јер ће многи доћи у име моје говорећи: Ја сам Христос, и многе ће завести” (Матеј 24: 4-5).

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *