• Ево два симбола нашег времена: с једне стране, подвиг вере, с друге, чисто зло. Остаје да се изабере

 АУТОР: Генадиј Симаков

СВО – Специјална војна операција је богата невероватном симболиком коју живот даје. Сви се сећају старице која није препознала војнике укрорајха и изашла им је у сусрет са совјетским знамењем. Њу је могуће разумети: не може свако да живи толико година у туђини и дочека свако своје.

А недавно смо, на позадини догађаја у Кијево-печерској лаври, видели још један чин, такође достојан уџбеника историје – са директним освртом на Јеванђеље, на епизодu ​​са свињама.

Овај видео је лако пронаћи на мрежи. Ваља видети како млада девојка, храбри врабац, стоји против црвеноликих рагула, који би је раскомадали, али се из неког разлога тога плаше.

Она свакако није Христос. Она не може да истера демоне из оних који су изгубили прошлост и брзо губе будућност. То је почетак њихових невоља! Видимо да се демони грче, видимо гримасе, али не могу ништа. На крају ће потрчати и бацити се са литице.

Хришћанство је још једном показало своју снагу у усамљеној молитви девојке међу бесима, и у групи верника – малобројних, али несаломљивих у својој унутрашњој снази.

Бог све види, али не жури да интервенише. Он дозвољава свакоме да направи свој избор. И свако прави свој избор. Сваком по избору и биће дато.

Демократије „цивилизованог Запада“ такође чине избор, замењујући их избором народа. Можете бити педераст – и бити постављени изнад нормалних људи, примајући бенефиције о којима други нису ни сањали.

Данас је у Европи корисно бити мањина. У овом свету где су људске норме и вредности изокренуте наопачке, мањина је јача од већине, она имау користи од тога.

Како кажу, лети припремите санке, а клијенте од вртића. Да будем искрен, желим да вриштим на сав глас и да тучем штаповима оне који стоје на сцени у популарној скандинавској емисији. Јер тамо не стоје људи, па чак ни нешто што мења пол. У овој емисији су нам представљена тела која су унаказили хирурзи или хормони, подла тела која су некада припадала људима. А у соби су деца! Деца од осам или десет година. И са радозналошћу гледају изроде са ожиљцима тамо где су била прса, са широким дебелим боковима, са танком брадом и назалним гласом. Гледају мутанте широких рамена са силиконским куглицама и напудраним лицима… Престајем, одвратно је…

А водитеља (црн, наравно) интервјуише наказе, претварајући све у зезанцију и игру.

Он нтервјуише госте на такав начин да сазнајемо: ова спљоштена створења су свесно, у одраслом добу, отишла под нож. А они којима је од детињства испран мозак већ су спремни, убеђујући их да треба да буду као бивши људи који су сами себе унаказили. Десетине лекара, уместо да пацијента са његовим натегнутим проблемима пошаљу код психолога, шаљу дете под нож – и мењају му пол. Операција је скупа, са хормонском подршком током целог живота, са десетинама лекова који помажу телу да се не распадне; уосталом, жена није мушкарац, а мушкарац није жена, и нико не може да издржи шок дозе туђих хормона.

Дубоко болестан андрогин постаје одрасла особа. Он у немоћном бесу схвата шта му је учињено, али ништа се не може променити. А на сцени (и не само у популарној скандинавској емисији) су и други андрогини који певају хвале медицинском и фармацеутском лобију, говоре о „радостима живота у обновљеном телу“ и о демократским слободама…

Ево два симбола нашег времена: с једне стране, подвиг вере, с друге, чисто зло. Остаје да се изабере.

 

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/04/07/simvoly-nashego-vremeni-58956.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *