Позади беше Нарвска капија,

А испред је било смрти само.

Ишла је совјетска пешадија

На жути „Бертин“ нишан право.

О вама ће се књиге писати:

„Свој живот за свога друга дати“,

Били су младићи једноставни –

Вањке, Васке, Аљошке, Гришке, –

Унуци, браћа и синови!

Ана Ахматова „Победницима“

            Бесмртни пук – симбол сећања на хероје Другог светског (Великог отаџбинског) рата, потомци и поштоваоци уједињени у мирној борби да их сачувају од заборава. Дан Победе, – има ли већег општенародног празника од слављења победе над нацизмом и фашизмом?

Широм Србије и овог 9. маја Бесмртни пукови су шетали по Аранђеловцу, Александровцу, Бајиној Башти, Београду, Чачку, Јагодини, Књажевцу, Крагујевцу, Краљеву, Крушевцу, Нишу, Новом Саду, Опову, Панчеву, Параћину, Пироту, Сомбору, Рашкој, Суботици, Трстенику. Посебно треба да се поноси Република Српска, у којој су, осим шетње Бесмртног пука, преносили и величанствену Параду Победе у Москви.

У Београду су се учесници Бесмртног пука састали у 10 ч. у Парку Ћирила и Методија. Поред неизоставних Георгијевских (Ђорђевих) ленти, симболичних боја које представљају ватру и барут, учесници су носили заставе Србије, Русије, Доњецка, али и СССР-а, црвене каранфиле и, наравно, фотографије својих предака.

Око 2.000 људи се покренуло код Вуковог споменика и улицом Рузвелтовом шетало до Гробља ослободилаца 1944. Певала се „Каћуша“, узвикивало „ура“, „живели“, створила се атмосфера јединства, која је задивила све људе у околини.

На улазу у Гробље ослободилаца војни оркестар Србије је извео неколико нумера и дочекао Бесмртни пук. Представници амбасада Русије, Белорусије, Казахстана и Азербејџана. Присутни су били и представници домаће власти.

Нажалост, у већини наших медија се само дискутује о томе како су поједини учесници носили симболе везане за дешавања у Украјини или фотографије В. Путина. Па, опет, они су обични људи, а демократија нам гарантује право слободног говора, зар не? А суштина им је промакла – духовно јединство два братска народа, чување сећања на славне претке, неговање историјске свести. „Промакле“ су им и овације Амбасадору Русије А. Боцан-Харченку, као и апарату војног аташеа ген. А. Зинченка, као и њихов врло импресиван наступ, посебан и достојанствен, при полагању венаца цвећа. „Промакло“ им је и дружење Амбасадора Белорусије В. Бриљова са окупљеним људима, као и његових пратилаца – саветника В. Михајлова и војног аташеа пук. И. Березовског, који су стрпљиво одговарали на многа питања.

Истина не може да се сакрије, нити ћемо своје хероје гурати под тепих. Девети мај је симбол победе над нацизмом и фашизмом – највећим (али питање је да ли заиста искорењивим) злом. Нема ништа лицемерно у том празнику – како су то неки жалосни медији писали. Девети мај је Дан Победе, дан поноса и правде. И ви га ничим не можете укаљати, јер ми га чувамо својим осећањима и сећањима.

Текст и фотографије Д. Лазаревић

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.