- Директно финансирање руских научника од стране владе Велике Британије и других земаља чини их директно зависним од „даваоца грантова” и приморава их не само да деле научна сазнања, већ и да следе њихову политику
- Зависност домаће науке од страних центара води не само њеној деградацији и корупцији, већ и променама погледа на свет многих научника.
- Примајући стране грантове, они су принуђени да се прилагођавају захтевима „даваоца донација“ не само у свом научном раду, већ и у својим политичким ставовима, у „вредностима“, како то називају на Западу.
- Недавно је Министарство просвете и науке овај захтев укинуло, али само до краја године, тако да је мало вероватно да ће руски истраживачи престати да се фокусирају на западноцентричну наукометрију – овај колонијални клуб још лебди над њиховим главама. Требало би једном за свагда укинути обавезну обавезу евидентирања публикација у западним центрима за одбрану дисертација.
- Тек тада ће домаћа наука постати истински домаћа. Таква одлука ће подићи како ауторитет руских научних публикација, тако и ауторитет руске науке у целини
АУТОР: Александар Савељев
Један број западних научника, претежно из англосаксонских земаља, огласио се саопштењем против прекида сарадње са руским колегама. Саопштење је уследило након што је британска државна агенција за истраживање и иновације престала да финансира грантове за пројекте који укључују научнике из Русије укупне вредности десетина милиона фунти, преноси РБЦ.
Осуђујући руско руководство и подржавајући антируске санкције, западни научници кажу да би прекид научних контаката „био озбиљна препрека многим западним и глобалним интересима и вредностима“.
Лицемернији став је тешко замислити. Стављајући значајан сегмент руске науке у своју службу, западне институције не желе да изгубе ни инструмената за утицај на њу, али ни извора информација.
Директно финансирање руских научника од стране владе Велике Британије и других земаља чини их директно зависним од „даваоца грантова” и приморава их не само да деле научна сазнања, већ и да следе њихову политику. У ствари, говоримо о колонизацији руске науке, када се домаћи научни потенцијал условно расипа „за перле“. Злогласни „одлив мозгова“ се спроводи не само кроз физичку емиграцију руских научника, већ и кроз њихово учешће у заједничким пројектима на рачун западних грантова. Зависност домаће науке од страних центара води не само њеној деградацији и корупцији, већ и променама погледа на свет многих научника. Примајући стране грантове, они су принуђени да се прилагођавају захтевима „даваоца донација“ не само у свом научном раду, већ и у својим политичким ставовима, у „вредностима“, како то називају на Западу. У ствари, они почињу да раде више не у интересу Русије, а понекад чак и директно против Русије. Познати израз „ко плаћа, тај наручује музику“ прилично је применљив на неке руске истраживаче.
Управо то брине њихове западне колеге када говоре о озбиљним препрекама за мноштво западних и глобалних интереса и вредности. Ризици за даље формирање пете колоне у руском научном свету и губитак приступа важним информацијама – то је тачно декодирање страхова изнетих у лицемерној изјави западних „партнера” у науци.
Директно финансирање руских истраживача од стране страних државних и околодржавних структура није једини инструмент утицаја и потчињавања домаће науке. Министарство просвете и науке Руске Федерације је донедавно захтевало публикације које узимају у обзир западне научнометријске базе података Скопус или Веб оф Сајенс, од кандидата за научне степене, како и доктора наука. Кандидати, посебно друштвено-политичким специјалностима или оних везаних за теме међународних односа и регионалних студија, једноставно су били приморани да исказују комплименте „западним вредностима“ без обзира на њихове стварне ставове, често супротне научном поштењу.
Недавно је Министарство просвете и науке овај захтев укинуло, али само до краја године, тако да је мало вероватно да ће руски истраживачи престати да се фокусирају на западноцентричну наукометрију – овај колонијални клуб још лебди над њиховим главама. Требало би једном за свагда укинути обавезну обавезу евидентирања публикација у западним центрима за одбрану дисертација. Тек тада ће домаћа наука постати истински домаћа. Таква одлука ће подићи како ауторитет руских научних публикација, тако и ауторитет руске науке у целини. Процедура за добијање страних грантова за научнике, истраживачке тимове и институције треба да буде допуштена и што је могуће строжа. Колонијалној зависности руске науке и формирању пете колоне у њој мора се стати на крај.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://regnum.ru/news/innovatio/3545824.html