ФОТО: https://gbuffer.myportfolio.com
- Начини уништавања традиционалне породице, као и начини покретања обојених револуција, више пута су разрађивани у другим земљама.
- Међународне организације лобирају за либералне вредности, искушењу љубави према новцу тешко је одолети, а власти, корак по корак, убеђују грађане да су традиционалне породичне вредности и даље приоритет државе, док, заправо, цветају потпуно друге вредности: ЛГБТ +, вантелесна оплодња, промена пола, насиље у породици, родна равноправност.
- У међународној класификацији род је дефинисан као психолошко стање и већ постоји више од 72 пола. У белоруском „традиционалном схватању“ постоје само два пола – мушки и женски – као физиолошко стање при рођењу и социјално истовремено без икаквог „раздвајања“.
- У данашње време, ако особа остане разумна усред овог лудила, то се већ може изједначити са светошћу
АУТОР: Антонина И. Антоненко, професор МГМК г. Могиљов, Белорусија
У данашње време, ако особа остане разумна усред лудила, то се већ може изједначити са светошћу. А одупрети се лудилу друштва је мученички подвиг. У нашем друштву долази до масовног информативног напада, превртања свести, а треба указати и на чињеницу да су додељена огромна средства за подршку идеји уништавања породице. Све ово може се сликовито представити причом да друштво пролази кроз „ватру, воду и бакарне цеви“, али као што знамо из бајке, не успеју сви да прођу.
Породица је мала црква, уништавајући је, и „велика православна црква“ ће се срушити, на Западу се то догодило. На несрећу, многи потцењују феминистичке покрете који цветају у готово свим земљама, а ово симпатично цвеће, срца и стиснуте шаке нису толико невини као што се чине на први поглед, пошто се ради о агресивној политици наметања нове идеологије. Начини уништавања традиционалне породице, као и начини покретања обојених револуција, више пута су тестирани у другим земљама. Међународне организације лобирају за либералне антивредности, а искушењу љубави према новцу тешко је одолети, стога власти, корак по корак, убеђују грађане да су традиционалне породичне вредности и даље приоритет државе, али у ствари ситуација се развија на следећи начин. Већ 2000. године законодавци у савезу са Белоруским државним универзитетом дали су правно зелено светло за изопачено злостављање адолесцената, снижавајући старост сексуалног пристанка на содомију у Кривичном закону са 18 на 16 година, као да у пролазу поистовећују природне полне односе са изопачености (члан 168 Кривичног законика). Дакле, 20 година у Белорусији законом је дозвољена содомија адолесцената који су законски онеспособљени. Треба напоменути да према опсежним студијама које су спроведене у Сједињеним Државама, старост укључености у хомосексуалну зависност пада тачно на 16-18 година.
УДАР НА НОРМАЛНОСТ
Медицински туризам с циљем промене пола узима замах у Белорусији. Чини се да Градски сексолошки центар у Минску пружа помоћ, а у ствари гура особу која је уплетена у личне комплексе да промени пол. Комисије за промену пола су заправо формална потврда почетне жеље збуњеног пацијента, подржана од „сексолога“. Помоћ за грађане Белорусије пружа се бесплатно, и то упркос чињеници да многе операције морају бити плаћене.
На чији рачун је све ово? Питали би смо Министарство здравља.
Одговор је ту: невладине фондације које финансира Запад, посвећене промоцији политика родне равноправности (укључујући УНИЦЕФ и Фонд Уједињених нација – UNFPA). Упркос бројним упозорењима „наших власти“ о активностима страних фондација, 30. децембра 2020. године, потписан је Указ под бројем 793, од стране премијера Републике Белорусије „О Националном акционом плану за обезбеђивање родне равноправности у Републици Белорусији за 2020-2025 “. Ако пођемо од општеприхваћене светске интерпретације појма „пол“ – онда ова реч значи „социјални род“, или родни идентитет. У међународној класификацији род је дефинисан као психолошко стање и већ постоји више од 72 пола. У белоруском „традиционалном схватању“ постоје само два пола – мушки и женски – као физиолошко стање при рођењу и социјално истовремено без икаквог „раздвајања“. Белорусија заузима 29. позицију на пољу родне равноправности, према званичним изворима и узимајући у обзир тумачење према нашим идејама: више од 55% женске популације заузима руководеће положаје и има високо образовање. Питам се чија права Савет министара жели побољшати овим документом?
Стога постаје потпуно јасно која се родна равноправност планира обезбедити у примени горе наведеним Указом. План је развијен на основу „Циљева одрживог развоја“, при чему напомињемо да циљева одрживог развоја има 17, затим 169 задатака (!) и низ индикатора, заједно са позитивним идејама о заштити животне средине, искорењивању сиромаштва и информационим технологијама. Апсолутно неприхватљиви концепти скривени су у „Циљевима одрживог развоја“, а ови скривени у поједностављеним фразама. Суштина ових концепата детаљно је описана у другим документима УН-а и његових подружница: Светске здравствене организације (СЗО), Популационог фонда Уједињених нација (UNFPA) и Дечјег фонда Уједињених нација (УНИЦЕФ). Конкретно, говоримо о терминима „род“, „родна равноправност“, „родно насиље“, „родни идентитет“, „родно осетљива култура понашања“, „родни стереотипи“, „родне норме“, „родни паритет”, „родни приступ”, „родна експертиза” и „инклузивност”. Под овим појмовима свуда у свету мисли се на права „ЛГБТ+“ заједнице чије су идеје супротне основним породичним вредностима и апсолутно су туђе. Према томе, прво што треба учинити је сређивање ствари у терминологији и у Националној стратегији одрживог развоја.
Ево цитата из последњег, новог водича објављеног 29.12. 2020. године УН-а: „Родна идеологија и абортус за децу од 10 година“. Деца од десет година имају право на абортус без знања и пристанка родитеља. Такође морају слободно дефинисати своју сексуалност, укључујући „сексуалну оријентацију и родни идентитет“. Овако мисли посебна радна група Уједињених нација.
НЕНОРМАЛНУ ПОРОДИЧНУ ПОЛИТИКУ ФИНАНСИРАЈУ ГЛОБАЛНИ ФОНДОВИ, УНИЦЕФ, УЈЕДИЊЕНЕ НАЦИЈЕ И СТРАНЕ АМБАСАДЕ
Патриотске организације цивилног друштва активно покушавају да зауставе противпородичну агресију која потиче од невладиних организација финансираних из глобалних фондова који промовишу родну идеологију. Међу њиховим спонзорима су УНИЦЕФ, УНФПА, као и стране амбасаде.
Упечатљив пример такве агресије је покушај доношења 2018. године закона о спречавању насиља у породици, чији је концепт развијен у Министарству унутрашњих послова, а под надзором УНФПА-е и невладиних организација које контролише. Идеја овог закона била је да се родна идеологија уведе под видом заштите од слободно тумаченог насиља, како би се родитељима одузело право да подижу децу. После бројних протеста обичних грађана у разним регионима земље, 5. октобра 2018. године обустављен је развој Закона о насиљу у породици, али он није нестао са дневног реда, пошто је за њега издвојено пуно новца. Схватајући претњу будућности наше земље, браниоци живота и традиционалних породичних вредности 22. октобра 2020. поднели су председничкој администрацији 52.600 потписа против промоције сексуалне перверзије међу малолетницима, као и за усвајање засебног програма традиционалних породичних вредности. На несрећу, Савет министара одговорило је на све ово да нема потребе за усвајањем посебног програма за заштиту породичних вредности, а уопште није било одговора о забрани пропаганде ЛГБТ.
Данас се, вољно или невољно, придружујемо „европским вредностима“. Тамо су трпељиви (толерантни) грађани снисходљиви према разним безвезњацима и нетрадиционалним религијама, зависностима и другим гресима. Трпељивост се често прихвата (и манифестује) као морални нихилизам, равнодушност према било којим, чак и деструктивним појавама у нашем животу. Савремена Европа је управо у ситуацији у којој је трпељивост доведена до апсурда, али и ми се полако тамо селимо. У ствари, под притиском толеранције, нуди нам се трпељивост према пороцима, а они се, пак, понашају крајње агресивно.
ЗАМЕНА ПОЈМОВА
Милитантно безбоштво, аматеризам у питањима вере, намерно дискредитовање моралних норми, то је оно што се данас назива толеранцијом. Дакле, сам концепт „толеранције“ је искривљен и представљен је на погрешан начин. Речник појмова након сваког нацрта закона је посебно креативан, са сваком новом верзијом стратегије, сваких пет година, постаје све више и више политички коректан. Од 2011. године непристојно је зависнике називати наркоманима, у почетку су их звали ПИН – потрошачи ињекционих наркотика, а сада су ЉУН – људи који употребљавају наркотике. И уместо речи „проститутка“, наређено је да се каже ЖСБ – жена која се бави секс бизнисом, упркос чињеници да за такав „посао“ постоји кривична одговорност. Штавише, особу склону истополним везама ни у ком случају не можемо назвати хомосексуалцем. Овој склоности ИС даје с поносним насловом: геј МСМ!
После неколико неуспелих покушаја лобирања за Закон о бесплатној вантелесној оплодњи, званичници су успели да овај поступак учине бесплатним, а коначну Уредбу није припремило Министарство здравља, већ Министарство социјалних послова, наводно због бриге о сиромашнима, а све је урађено под маском привидне инфодемије. Клинике за вантелесну оплодњу добила је посебну технологију како би била доступна самохраним женама у Белорусији. Већ данас ове клинике у нашој земљи с великом помпом оглашавају услуге сурогат мајчинства (https://binaclinic.by/services/vspomogatelnye-reproduktivnye-tehnologii/surrogatnoe-materinstvo/mne-nuzhna-surrogatnaya-mat). Само 13.000 долара и ви сте родитељ! Украјина је кренула истим путем нешто раније, где је овог пролећа због карантина стотине деце рођених од сурогат мајки задржано пре него што су стигли до купаца (https://www.pro-life.by/v-mire/okolo-sotni-detej-rozhdjonnyh-surrogatnymi-materjami-zastrjali-v-ukraine/). Тамо је овај посао одавно омогућен. Као што знате, у западним земљама ЛГБТ функционери непрестано воде кампање за широку доступност ове технологије, које такође на сваки могући начин промовишу сурогат материнство. У ствари, читав законодавни оквир у нашој земљи већ је спреман да Белорусију претвори у велики инкубатор за богате купце, укључујући истополне „парове“ који траже белу сурогат мајку.
ЗАКЉУЧАК
У закључку би смо желели да питамо зашто не постоји план (за петогодишњи период) мера за побољшање демографске ситуације и јачање институције породице? Зашто постоји телефон за насиље у породици, али не и телефон за породично саветовање (имамо пуно људи који не могу да заснују породицу, који имају услов за развод итд)? Сада говоримо о смањењу породиљског одсуства за ионако малу групу породиља, а залажемо се за бесплатну вантелесну оплодњу и операцију промене пола на штету буџета? Нема пропаганде породице у медијима, породичних канала и програма, образовања породичног човека у школама и на универзитетима?
Предлажемо да се све речи „род“ замене речју „породица“ у постојећем плану како би се добио добар план заштите породице. Али не, не треба нам ово! Ово нису платили светски фондови.
Наша је борба, борба за живот земље и поколења, борба без новца, а да будемо искренији и против новца. Ако не победимо у овој борби, онда нормално друштво неће преживети. А онда ће питање светости нестати из речника „нове генерације без породице“.
С руског превео Зоран Милошевић
Чланак је објављен у зборнику „Светост и дух времена“.