- Својим примерима хтео је војвода да свом народу остави аманет непоколебљивог поштења и одлучности, из које у свима временима, „а нарочито у последњим тренутцима моћи да црпи снаге и угледа, да буде достојан својих прадедова и слободе коју су му извојштили.”
- Савез Сокола је издао књигу Марка Миљанова, „Примјери чојства и јунаштва” 1941. сматрајући је као пример који треба пружити омладини да се духовно припреми за рат који је био на прагу.
Соколски покрет настао је пре Првог светског рата у борби за очување српске националне свести. Основни циљ сокола био је телесно здрав, морално јак, а национално свестан народ. За соколе чојство и јунаштво је требало да буде основ националног васпитања. Соколство је сматрало да је верно духу народа, и зато је чојство и јунаштво узело као основ свог васпитања и из дана у дан у својим вежбаоницама и предавачким салама понављало да се без чојства и јунаштва није могло замислити ни лични успех појединца а још мање напредак народне заједнице и државе. (1) У преговору књиге Марка Миљанова истакли су : „Хоћемо да упознамо широке националне редове са „Примјери чојства и јунаштва” војводе Марка Миљанова у часовима кад је националном животу потребно, више него ичега, чојства и јунаштва. Дајући огледу о Марку Миљанову овако замашитог простора ми то чинимо због тога што је сам живот војводе Марка Миљанова један жив и узбудљив пример чојства и јунаштва са свим оним моралним врлинама којима тако благородно одишу све странице класичне књижнице овог јунака и човека који је под старост научио да пише да би потомству оставио један драгоцен национални требник.” Као поука омладини било је да је јунаштво било велико и у злу и у добру зато што је имало корен у чојству, „што је било у служби високих духовних и моралних добара и циљева”. Марко Миљанов и кад је био „крвавије очију” имао је свест о високим циљевима својих подвига. (2) За соколе Његош и Марко Миљанов су оличавали у себи све оне карактерне особине на којима је изграђиван црногорски човек. (3) Као пету свеску своје популарне библиотеке за широке народне слојеве Савез Сокола објавио је „Примјере чојства и јунаштва”, војводе и јунака Марка Миљанова. Издањем књиге Савез Сокола је пружио штиво родољубивим слојевима народа. Критичар Јован Скерлић је истакао да је дух књиге Марка Миљанова „раван духу „Горског вијенца”. Марко Миљанов се прочуо и далеко изван граница Црне Горе. Књижевно дело Марка Миљанова нашло је признања и код братских словенских народа, а нарочито у Русији и Чешкој, тако да је чешки публициста Холечек, написао читаве свеске о значају Марка Миљанова. (4) Холечек је писао да „Црна Гора има толико јунака колико мужева, али само једног Марка Миљанова”. Истакао је да су у њему „скупљене све врлине и лепе особине Црногораца, али њихових погрешака нема”. И још је рекао о Марку „Ни у животу ни у књигама, нисам нашао другог човека о коме бих могао рећи: тај је као Марко Миљанов”. (5) Дошао је у сукоб са кнезом Николом када је поводом прогласа Србије за краљевину почастио друштво у цетињској „Локанди”. Кнез Никола је због тога оштро пребацио војводи. После расправе Марко Миљанов је кнезу вратио војводски грб и повукао се из званичних послова. Научио је да пише и претворио се у борца за морални препород српског народа, у учитеља нових нараштаја. У предговору књижице истакнуто је да смо народ коме је милије и ближе туђе него своје и немамо своју добру традицију, своје светле примере, своје вековима прокушане методе и правце рада. Утолико је било важније дело Марка Миљанова. Када се описменио читао је Вука Караџића, Његоша, Доситеја и остале домаће и стране писце. Преко њих се упознао са значајем и вредношћу науке и књижевности. (6) Повукавши се у Медун почео је писати. Кад је пао у немилост код владара Црне Горе на Цетињу аустријска диломатија је то хтела да искористи. Понудила му је албански кнежевски престо. За Марка Миљанова је сједињена Српска Краљевина била Босна и Херцеговина, Црна Гора, Србија и Стара Србија. (7) На понуде бечког ћесара војвода је одговорио да би за љубав уједињене српске краљевине „радији био да буде и коњушар, него ли овако да буде књаз”. (8) У Србији је био поштован колико и у Црној Гори. Путовао је по Србији и био дочекиван сразмерно заслугама. Њега су у његовом војводском оделу виђали како председава свечаној седници књижевног и уметничког друштва. У Србији је имао и већи број личних пријатеља, нарочито у редовима интелигенције. (9) Иако су у „Библиотеци српских писаца” у Београду, била објављена целокупна дела Марка Миљанова, са предговором проф. Трифуна Ђукића, по мишљењу истакнутом у чланку „Књига над књигама за данашње време” у „Соколском Гласнику” дошла су времена, када су чојство и јунаштво потребнији од зрака и хлеба, и кад је био најважнији задатак да се у омладину и најшире народне слојеве, на непосредан и јефтин начин, у што већем броју, шири књига „Примјери чојства и јунаштва”. У чланку је истакнуто : „Мало је књига у читавој нашој литератури, која би за данашње прилике била прикладнија да се даде у руку сваком Србину, Хрвату и Словенцу, као што је ово дело”. Књига је имала 64 стране уз цену од два динара. Књига је била потребна омладини којој су нарочито у последње време туђом пропагандом турали у руке туђи узори и туђе идеологије. Књига је имала најпре приказ личности и рада војводе Миљанова, из пера Чедомира Митриновића.
Својим примерима хтео је војвода да свом народу остави аманет непоколебљивог поштења и одлучности, из које у свима временима, „а нарочито у последњим тренутцима моћи да црпи снаге и угледа, да буде достојан својих прадедова и слободе коју су му извојштили.” (10) Савез Сокола је издао књигу Марка Миљанова, „Примјери чојства и јунаштва” 1941. сматрајући је као пример који треба пружити омладини да се духовно припреми за рат који је био на прагу.
АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије
Напомене :
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 4;
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 3;
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 6;
- Н, „Књига над књигама за данашње време”, „Соколски Гласник”, Београд, 21 март 1941, бр. 12, , стр. 2,3;
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 13;
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 14, 17, 18;
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 19;
- Н, „Књига над књигама за данашње време”, „Соколски Гласник”, Београд, 21 март 1941, бр. 12, , стр. 2,3;
- Просветни одбор Савеза Сокола Краљевине Југославије, Марко Миљанов, „Примјери чојства и јунаштва”, Београд 1941, стр. 21;
- Н, „Књига над књигама за данашње време”, „Соколски Гласник”, Београд, 21 март 1941, бр. 12, , стр. 2,3;