САВЕЗ СОКОЛА И ЊЕГОВ СТАРЕШИНА КРАЉ ПЕТАР II

Најстарији син краља Александра рођен је 6 септембра 1923. Приликом оснивања Савеза Сокола краљевине Југославије децембра 1929. краљ Александар наименовао је свог најстаријег сина за врховног старешину сокола, спортско патриотског друштва, које је тежило да ојача физичку спрему и националну свест омладине. Отада млади старешина није само председавао соколским манифестацијама већ је по жељи својих родитеља три пута недељно учествовао у соколским гимнастичким вежбама. Сем Савеза Сокола, краљ Петар је прихватио покровитељство великог броја друштава, као : Хришћанске заједнице младих људи, Дечјег одбора Црвеног крста, друштва Феријалног савеза, „Гајрета” из Сарајева, Академског певачког друштва „Обилића” из Скопља, Друштва ратне сирочади, Средњошколаца – Аероклуба, Војвођанског кола јахача из Новог Сада, Јадранске страже, … . Пошто је завршио основну школу, прешао је у гимназију. Насавио је школовање на колеџу у Енглеској, али после неколико недеља због смрти краља Александра морао је да се врати у земљу. Научио је француски, енглески, немачки и руски. Поред програма примењеног у југословенским школама, учио је и предмете : историју Устава, историју Народа и Краљевског Дома, основе Административног права и војне науке. (1)

Соколско телесно васпитање почео је краљ Петар од своје 6 године. Био је уписан у дечју групу Соколског друштва Београд I. Престолонаследник је вежбао на Двору у Београду, учећи елементарне соколске вежбе. После смрти краља Александра је као гимназијалац отпочео систематска и планска телесна вежбања по соколском систему. Уз краља био је стално Иван Ковач, члан старешинства Савеза Сокола, који је био познат са соколским вежбама, којима се прослављала морнарица на свим соколским слетовима у Југославији и Чехословачкој. Краљев васпитач Сесил Парот, је редовно уз Ковача присуствовао краљевом вежбању. Док је трајала школска година краљ је вежбао соколске вежбе на Дедињу. У двор на Дедињу долазило је 11 нараштајаца из Соколског друштва Београд II. Били су изабрани као најбоља деца свих друштвених слојева. Нараштајци су као вршњаци краља чинили једно засебно соколско одељење. Соколска вежбања на Дедињу вршила су се пет пута недељно и то три пута недељно изводило се систематско вежбање, а два пута недељно разне игре. Вежбе су обухватале трчање, прескоци, бацање копља и диска, … . Краљ и његови другови изводили су вежбања и игре на вежбалишту подигнутом код дедињског двора. Вежбалиште је било 100 X 100 метара, покривено травом. Око вежбалишта налазиле су се стазе за трчање, скакање и бацање лопте. Уз главно вежбалиште била су споредна игралишта за одбојку, фудбал, крикет и хокеј. После вежбања следили су тушеви и гардероба уз вежбалиште. Млади нараштајци су се тада опраштали са краљем, спремни да сутрадан опет дођу на вжбалиште дедињског дворца. Уз систематска соколска вежбања било је редовно и пливање. За време одмора краљ и његова браћа су се купала на Бледском језеру или у Јадранском мору. (2) Управа Соколског друштва у Шибенику приредила је забавно и поучно сијело 14 децембра 1924. за мушку и женску децу. Соколске просторије биле су пуне малих сокола и соколица који су примали дарове од  госпођа. Посијело је било отворено беседом прочелника Мартића, који је у свом говору истакао понос малих сокола, да у својим редовима броје младог соколића Краљевића Петра. Одушевљени соколићи кликнули су му три пута „Здраво!”. После су уследиле декламације и пошалице, а на крају народно коло уз пратњу музике. (3)

Први рођендан краља Петра као владаоца Југославиjе прослављен jе 1935. на Милочеру соколским манифестациjама. Соколска жупа Цетиње приредила jе jеднодневно логоровање у Будви за своjе I и II окружjе. Позиву за логоровање одазвале су се све соколске jединице. Соколи су стизали бродовима, камионима, аутомобилима и колима уз звуке соколских фанфара и музика. Састанак jе био заказан у манастиру Прасквица, изнад Милочера. Соколске чете биле су у народним ношњама, сврстане под своjим соколским заставама. Поворка jе ишла од краљевог дворца до манастира  Прасквице, на дужини од 1,5 километра. У дворском аутомобилу дошли су краљица Мариjа, румунска краљица, краљевићи Томислав и Андреj, принц Александар и инфанткиња од Шпаниjе. Поклици сокола пратили су их до манастира. По одржаном благодарењу у манастиру све су се соколске jединице сврстале за марш. Жупа Цетиње наступила jе парадним маршем на челу са старешином и старешинством жупе и друштава уз звуке 4 музике, одаваjући поздрав своме старешини, краљу Југославиjе. На балкону краљевског дворца била jе краљица Мариjа заjедно са краљем Петром. Продефиловало jе 2.500 сокола и соколица непосредно поред балкона. Дефиле jе био у четворореду у збиjеним колонама. После дефилеа све су се соколске jединице превезле у Будву, где jе приређено весеље. Пред вече почеле су се соколска друштва и чете разилазити, праћена расветљењем по брдима, пуцањем прангиjа, ракета. (4)

На Јадрану краљ је боравио у двору у Милочеру и бавио се пливањем, веслањем, једрењем и ватерполом. С времена на време краљ је позивао своје вршњаке да учествују у спорту нарочито из Будве, или из Бледа, када је летовао на Бледском језеру. (5) Краjем jула 1936. Соколско друштво Дубровник приредило jе излет у Будву са бродом „Шипан“ на коме jе било око 560 излетника. Учествовале су и соколске чете из дубровачке околине са своjим барjацима. По доласку у Будву соколи су се сврстали у поворку, коjа jе кренула кроз улице пуне одушевљеног народа до градске општине. Пред општином их jе поздравио председник и старешина друштва зажелевши им добродошлицу. У име дубровачких сокола захвалио се Нико Шутић. Потом jе поворка кренула пред хотел „Могрен“, где их jе поздравио старешина Соколске жупе Цетиње Милошевић. Соколска поворка се разишла. Слободно време провели су или на плажи или у разгледању старина. Сви су били на броду у 16 сати. Кренули су према дворцу Милочер где се налазио на одмору краљ Петар II. Краљевска породица пред дворцем отпоздрављала jе марамицама на спонтани поздрав дубровачких сокола. Музика jе свирала поздрав. После су се вратили у Будву где jе соколска музика одржала концерт пред хотелом „Могрен“. Око 20 сати брод „Шипан“ се отиснуо од обале са коjе jе соколе као и у Дубровнику испратило мноштво света. (6)  За зимских дана  краљ се бавио зимским спортовима, делимично у Београду, а делимично на Бледу. Краљ се клизао и санкао у Београду а на Бледу се клизао по замрзнутом језеру или смучао по околном терену покривеном снежним покривачем. У смучању је добијао инструкције од стручњака за скијање Пелана. За таборовање на Бледу краљ је позвао као госте на Блед своје вршњаке са којима је вежбао у Београду. Краљ је позвао на логоровање и два соколска нараштајца из Љубљане, из љубљанског Сокола „Матице”. Према плану за логоровање било је предвиђено да се сагради мостић преко Саве, да се иде у риболов, гађање из пушке и лука, вежбање у пливању, веслању и да се праве излети. Било је и обавеза да се припреми ручак,требало је опкопавати шаторе, уредити и очистити логор после ветра, кише,… . Дежурства у логору. У свим дужностима учествовао је краљ, заједно са својим друговима, нараштајцима.  На Дедињу су приређена утакмице 1936. Такмичило се у бацању копља, веслању, пливању и одбојци. Краљ Петар је највише успеха имао у бацању копља. Краљица Марија присуствовала је често краљевим часовима вежбања. (7)  Краљица Марија снимљена је заједно са децом у соколском документарном филму „Ој летни сиви соколе”приликом посете табору  новосадске соколске жупе на Бледу јула 1934. (8) Савез Сокола је организовао Соколски Петрову петолетку од 1936. до 1941.  Соколи су се заветовали да ће подићи мостове, засадити дрвеће, … . до ступања на власт краља Петра 1941. Национална друштва и појединци одазвали су на позиве Савеза Сокола и придружили су се остваривању Соколске Петрове  Петогодишњице 1936-1941. како на нивоу Југославије тако и на нивоу градова и села. Требао је да буде приређен слет 6 септембра 1941. поводом пунолетства краља Петра.

Посетила је Милочер делегација соколских првака цетињске жупе на челу са старешином жупе Гавром Милошевићем. Делегација је замолила краља Петра да посети слет жупе на Цетињу 16 маја 1937. (9)  На Цетињу је 16. маја 1937. одржан један од највећих слетова Зетске бановине уз учешће свих друштава и чланова соколских чета. Учествовало је до 5.000 сокола. Са соколским униформама мешале су се разнолике народне ношње сеоских соколских чета. На слету је освећена и развијена соколска застава жупе Цетиње. Застава је била дар краља Петра II, а уједно је била прва застава коју је краљ Петар подарио једној соколској јединици. (10)  „Братство” гласник Соколске жупе Осијек пренео је из београдске „Јавности” бр. 37 од 11 септембра 1937. чланак  „Краљев рођендан и соколи”. Редакција је истакла да упркос нападима на соколе у Словенији доноси чланак поводом прославе рођендана краља Петра II 6 септембра : „ … у тој прослави су узели учешћа сви слојеви и редови народа. Али је несумњиво да су Соколи, након војске, били у њој на првом месту; једнако у хрватским као и у српским крајевима, а нарочито у словеначким. Тако су на пр. на Бледу, код службе божије, којој су присуствовали Краљ и Краљица Мајка, Соколи правили шпалир, кроз који су Њихова Величанства прошла, а мале Соколице су их посипале цвећем. У бакљади на бледском језеру, Соколи су узели најбројнијег учешћа и имали место одмах на челу поворке. У самој Љубљани, сем званичног благодарења пре подне, приредили су Соколи величанствену академију, а на вечер импозантну бакљаду, којој су се придружиле хиљаде народа, клицајући Краљу, Југославији, нар. јединству, соколству итд. Била је то манифестација, која је представљала врхунац свечаности 6 септембра у Словенији. Али нема ниједног, мало већег места у Словенији, у коме словеначки Соколи нису приредили исто такве манифестације, којима се придружило и остало грађанство. Тако су на пр. биле величанствене академије и поворке у Марибору, Цељу, Јесеницама итд., које су све организовали искључиво Соколи, уз суделовање осталих југословенских националних друштава. О свему томе су објављени опширни извештаји у словеначким и београдским новинама, као што и приличи свечаном карактеру дана и улози Соколства. Једино, ако погледате клерикални „Словенец”, — лист који није без извесне меродавности и одговорности, — моћи ћете из њега закључити да се је свечаност у Љубљани ограничила  искључиво на званично благодарење у цркви, а ни у Бледу ни у другим местима нема нигде ни најмањег спомена о Соколу ни о његовим јавним манифестацијама, јединим тога дана у Словеначкој, које су бар тога дана имале највиши патриотски циљ и намену ..”. (11)   „Политика” донела  је 6 септембра 1936. чланак  „Краљ Петар као Соко” од дра Милорада Драгића, члана Савеза Сокола.  Чланак је пренео „Соколски гласник“. Уочи Видовдана 1939. на иницијативу соколске жупе Цетиње сва околна брда и планине плануле су у мору светла. Соколска делегација је била примљена код краља да му уручи поздрав народа и соколства, док су лађе, испуњене соколима, крстариле испред дворца у Милочеру. (12)  Уочи краљевог рођендана 5.9.1938. општина града Београда приредила је бакљаду кроз Београд уз учествовање свих друштава и установа. Соколи су били заступљени са музиком друштва Београд VII и бројним чланством. Рођендан краља Петра 6.9.1938. прославиле су све соколске јединице. Ујутро су соколи присуствовали ревији трупа на Бањици а касније на свечаној академији Савеза Сокола на којој су изнети резултати рада на остваривању програма Соколске Петрове Петољетке. Истог дана Соколска Жупа Загреб организовала је као и сваке године на тај дан  лакоатлетске утакмице. (13)  После 27 марта 1941. Соколи Дубровника и околине упутили су поздрав краљу Петру II : „и најсветији завјет да ћемо са пјесмом на уснама хрлити у бој за част младога Краља а за слободу, величину и независност Југославенске Отаџбине.”(14)

Принц Александар наставио је традицију и  присуствовао је на свечаној соколској академији у Народном позоришту у Београду 12 . новембра 2022.

АУТОР: Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

1. „Његово Величанство Краљ Петар II”, Уредио С.Ђурђевић, „20 година културног и привредног развитка краљевине Југославије”, Београд, 1938, стр. 11;
2. Др. М.Д, „Краљ Петар као Соко”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 2,3; Момир Г. Синобад, „Шеснаести рођендан Његовог Величанства Краља Петра II 6-IX-1923-6-IX-1938”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембра 1938, бр. 7, стр. 162, 163;
3. „Дјечја приредба Сокола у Шибенику”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, Јануар-Фебруар 1925, бр. 1 и 2, стр. 29;
4.  К.Г., „Соколско славље у Милочеру”, „Соколски гласник“, Љубљана, 20 септембра 1935, бр. 35, стр. 1;
5. Др. М.Д, „Краљ Петар као Соко”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 2,3;
6. „Дубровачки Соколи поздрављаjу свога Краља“, „Соколски гласник“, Љубљана, 15 аугуста 1936, бр. 32, стр. 3;

1. Др. М.Д, „Краљ Петар као Соко”, „Соколски гласник“, Љубљана, 11 септембар 1936, бр. 36, стр. 2,3;
2.  „Соколски филм”, Вести, „Око Соколово” , Београд, 1 марта 1937, бр. 4, стр.84;
3. „Слет Соколске жупе Цетиње на коме ће се осветити жупска застава, дар Њ.Вел. Краља”, „Соколски гласник“, Београд, 15 мај 1937, бр. 14, стр. 3;

10. „Соколско славље на Цетињу”, „Дубровник”, Дубровник, 22 мај 1937, бр. 16, стр. 3;

1. „Краљев рођендан и соколи”,  „Братство”, Осијек, 15 септембра 1937, бр. 7, стр. 93, 94;
2. „Видовдан у Милочеру”, „Соколски гласник“, Београд, 30 јуна 1939, бр. 26, стр. 1;
3. „Годишњи извештај о раду Соколске жупе Београд за XIX редовну годишњу скупштину 26 марта 1939 год.”, стр. 14,  „Око соколово”, Београд, 26 марта 1939, бр. 3 и 4;
4. „Телеграфски поздрав Сокола”, „Дубровник”,  Дубровник, 29 марта 1941, Југословенска Штампарија,  бр.12, стр.2;