В. Путин: Поштовани Александре Григорјевичу,
Хвала што сте дошли. Редовно одржавамо састанке, размењујемо информације телефоном, прилагођавамо наше деловање.
Пре свега, пре него што почнемо да разговарамо о суштински битним стварима, желим да вам честитам на успешном одржавању референдума, који је резултирао уношењем амандмана на Устав. Знам да је излазност веома велика и да је подршка грађана Белорусије такође веома солидна.
А. Лукашенко: Више него на председничким изборима, у ствари, за један и по одсто више.
В. Путин: И добро је. Мислим да је овај политички процес који сте Ви покренули, дијалог који имате са људима, изузетно важан да би ситуација била одржива и стабилна. И само у таквој ситуацији, односно у стабилној и одрживој ситуацији, можемо говорити о економском развоју.
У вези са тим, желим да напоменем да је прошле године наш трговински промет повећан за више од трећине, на више од 34%. Сада се сумирају коначни резултати и то постаје очигледно.
У целини, ситуација се развија у позитивном смеру. Наравно, ту су и проблеми везани за данашње догађаје, са познатим ограничењима, санкцијама и тако даље. Али, као што смо Ви и ја раније говорили, покушаји да се ограничи наш развој, да се обуздамо, увек су чињени, а чине се и сада – сада у још већим размерама, и то је очигледно, наравно. Сигуран сам да ћемо пребродити ове потешкоће и, обрнуто, стећи више компетенција, више могућности да се осећамо независним, самодовољним и на крају имати користи, као што је то било претходних година.
Свакако ћу Вас обавестити о ситуацији по питању Украјине и пре свега о томе како сада теку преговори који воде готово свакодневно. Ту има одређених позитивних помака, као што су ме наши преговарачи известили. О свему овоме ћу рећи детаљније.
А. Лукашенко: Владимире Владимировичу, заиста, ми смо у сталном контакту са Вама. Осећали смо да ће времена бити тешка. Али више пута сам Вам рекао телефоном: Руска Федерација, а ми још више, увек смо под санкцијама. Данас су амбициозније, али ми смо већ навикли на ову, извините на изразу, свињарију Запада. Зашто свињарију? Зато што је све то нелегитимно, како они воле да кажу, све је то противзаконито, крше све међународне споразуме и договоре, којима смо и они и ми – у деловима неких [споразума] приступили. Стога, још једном, по трећи пут: ово је просто свињарија, са моје тачке гледишта. Ја сам то већ прошао, Ви сте тога већ “сити”.
О чему ја причам? Дошао сам овде у Ваш кабинет, а новинари су издалека викали: хоћемо ли преживети санкције или нећемо? Слушајте, ово данас није питање. Данас су санкције време могућности за нас. Ја сам совјетски човек, Ви сте из совјетског периода, добро знате: ми смо тада увек били под санкцијама и нормално смо живели и развијали се. Ова тренутна ситуација није у вези са санкцијама, прошло је мало времена, наши људи су се забринули. Али добра ствар је: што је нека појава даља, то је више људи разуме. Нисмо ми напали њих. Оружане снаге Украјине су почеле да пуцају када смо Ви и ја два дана раније били на састанку.
В. Путин: Нажалост.
А. Лукашенко: Да, Ви и ја смо седели у хеликоптеру, [нас су] стално обавештавали. Они су започели. А сада ћу Вам показати одакле се спремао напад на Белорусију. И да шест сати пре операције није било превентивног удара на положаје – четири положаја, показаћу Вам сада карту, донео сам је – напали би наше трупе, Белорусију и Русију, које су биле на вежби. Дакле, ми нисмо покренули овај рат, наша савест је чиста.
Добро је што смо почели. Биолошко оружје, највеће нуклеарне електране – и све је то било спремно да експлодира. Сада видимо шта се дешава у Чернобиљу, тражили сте да уведем струју…
В. Путин: Хвала.
А. Лукашенко: …а њима не треба, разумете ли? Њима не треба. И нека се тамо било шта деси, они вуку надоле; а ми смо тамо силом увели струју, као што сам обећао, у Чернобиљску [нуклеарну] станицу.
В. Путин: Знам, хвала.
А. Лукашенко: То су њихови циљеви. Стога људи полако почињу да схватају шта је шта и ко стоји иза ове истине. Да нисмо то урадили дан раније – верујте ми, за неколико дана бисмо попили целу ову чашу са огромним губицима.
Опет кажем: нису се само спремали да ударе на Донбас, они су градили положаје за удар на Белорусију. И данас – рекао сам то већ јуче, Владимире Владимировичу – ови страни плаћеници се крећу дуж границе Белорусије до станице у Чернобиљу. Три ствари. Они желе да пресеку кретање руских трупа, да ударе у леђа, као што сам рекао – то је прва ствар. Друго, они желе да ударе по положајима оних трупа које су нам остале после белоруско-руских вежби. И не губе наду да ће нас увући директно у овај масакр како бисмо разоткрили западни део, о чему смо се са Вама договарали. Они нису тако једноставни. А шта они желе да раде у Чернобиљу, то можемо само да нагађамо.
Дакле, не морате се никоме правдати.
В. Путин: Нико се не оправдава.
А. Лукашенко: Не, оправдавате се. Видим како се понашају неки наши и ваши: мисле да смо погрешили. Ову чашу би попили више него средином прошлог века, када су нацисти кренули ка нама.
Зато је ово време могућности. Ако се снађемо, верујте ми, за шест месеци, до краја године, људи ће заборавити да се то десило, са становишта привреде. И нема потребе да се каже „преживећемо или нећемо преживети санкције“. Слушајте, ми смо их преживљавали колико смо хтели. Морамо да обновимо нашу економију. Можемо и без њих, имамо све што нам је потребно да нормално живимо и радимо.
Хоћу нешто да Вам предложим. Увек смо помагали својим савезницима: помагали смо Казахстанцима – да, свима. Некима сте отворили тржиште, нећу их именовати, али увређени су. Па треба некако да се окупимо у ОДКБ, треба да се окупимо у Евроазијској економској унији, сви заједно. Уосталом, сви говоре да треба да будемо заједно. Па хајде да се окупимо. И верујте ми, додавањем ових тржишта заборавићемо за месец дана да имамо санкције. Дакле, ОДКБ и Евроазијска економска унија. Ја износим предлог, имам право да изнесем предлог…
В. Путин: Наравно.
А. Лукашенко: Мислим да ћете ме подржати. Треба да се окупимо око стола у Москви, да седнемо за преговарачки сто и да се договоримо: ми то продајемо вама, ви то нама, и да градимо заједничку економску политику.
Зато сам данас дошао у Москву добро расположен, уверен да ћемо урадити више, него што смо урадили после распада Совјетског Савеза, па чак и у Совјетском Савезу. Ситуација није таква да се “такмичимо” и бринемо о неким догађајима. Потребно је само време, много се више види из даљине.
В. Путин: Александре Григорјевичу, потпуно сте у праву, Совјетски Савез је заиста све време живео у условима санкција, развијао се и достизао огромне успехе. Јуче сам причао о томе: чак и после 1990. године, санкције Русији су се задржале и потом прешле у нова времена, савременост; дакле, санкције из времена Совјетског Савеза. То су тзв. Кокомовске листе, ограничења у области високих технологија. Све је то било и сада је тако.
А сада се наноси масиван ударац привреди. Али пракса последњих година је показала да тамо где су нам западњаци увели ограничења, ми смо стекли нове надлежности и установили старе на новом технолошком нивоу. И све то ради. Наравно, ојачали смо у овом смислу, ту сте у праву. Ово је само, рекло би се, време прилике да се крене ка јачању свог технолошког и економског суверенитета.
Зато смо се данас срели и сада ћемо о свему разговарати детаљније.
Хвала.
(…)
Превела с руског Дајана Лазаревић