•  Соколи су сарађивали са Друштвима Црвеног крста где год је то било могуће. У истом месту чланови и чланице соколских друштава биле су и чланови и чланице Подмладка друштава Црвеног Крста.
  • Зато су често своје акције организовали заједно. Соколи су сматрали да врше соколско-националну и општечовечанску дужност.
  • У годинама пре почетка Другог светског рата соколице и соколи су се на течајевима обучавали за болничаре. Течајеве је организовао Савез Сокола уз помоћ Црвеног Крста.

Др Владан Ђорђевић рођен је 21 новембра 1844. у Београду. Био је један од гимнастичара који су деловали у дружини Стевана Тодоровића. Завршио је 1869. студије медицине у Бечу. (1) Кад се вратио у Србију био је покретач Уједињене омладине српске, оснивач Српског лекарског друштва 1872. и учествовао је у оснивању Српског друштва Црвеног крста 1876. (2) Друштво је подигло свој Друштвени дом 1880. на углу улица Симине и кнегиње Љубице у Београду (3)

На његову иницијативу основано је 1882. Београдско друштво за гимнастику и борење. Редовна вежбања почела су 17.1.1882. у сутерену зграде Црвеног крста. Др. Владан Ђорђевић и друштво приређивали су академије и концерте у Народном позоришту. Гласник друштва био је лист „Народно здравље”. На скупштини 10 марта 1891. дошло је свађе у око положаја вође друштва, јер је решено да се вође награђују новчано. Због свађа у друштву др. Владан Ђорђевић напустио је председничко место и повукао се из гимнастичког друштва. (4)

Српска соколска друштва су 1912. прикупљала прилоге за Црвени Крст.(5) Организован је рад у свим друштвима око прикупљање помоћи за Српски Црвени Крст у Београду. Сарајевска „Просвјета“ је заједно са другим српским културним установама у Босни и Херцеговини за три месеца прикупила и послала прилога у рубљу и новцу Српском Црвеном Крсту у вредности од милион златних круна. (6)

После Првог светског рата Главни одбор Црвеног Крста је многобројним окружницама, писмима и плакатима молио сва приватна, добротворна, просветна, спортска и привредна друштва да помогну одборе Црвеног Крста. Председништво Црвеног Крста покушавало је да образује општи Савез добротворних друштава. Сва приватна добротворна друштва сарађивала су при прикупљању прилога за поплављене 1926. За помоћ пострадалима од поплаве и других непогода до 31 децембра 1926. дали су прилоге Црвеном Крсту : Хумана и добротворна удружења 127.986,60 динара. Прилози спортских удружења били су 44.102 динара. Руске избеглице и њихове установе приложиле су 32.499, 10 динара. Краљ и краљица приложили су 1.200.000 динара. Заједно са прилогом државне власти укупно је било 18.822.028,30 динара. (7) Београдски обласни одбор Црвеног крста је за време школског распуста организовао 4 феријалне колоније-опоравилишта за слабуњаву и малокрвну децу из Београда и Београдске области, а нарочито поплављених крајева. У рад феријалних колонија укључили су се и соколи : „Ради вежбања у соколству стављен је на расположење од Соколског друштва  по један соколац или соколица за свако опоравилиште.”  Током боравка у опоравилиштима соколи су сваког дана држали два часа вежби, један пре подне, а други после подне. (8) Главни Одбор Црвеног Крста трудио се да организује што више феријалних колонија. Уз помоћ Обласних одбора Црвеног Крста преко лета организовано је 13 колонија Подмладка, у којима је летовало 318 ученика и ученица. Главни Одбор Црвеног Крста помагао је оснивање 7 соколских и скаутских колонија, у којима су били чланови Подмладка.(9)

У Загребу је 12. фебруара 1922. одржана скупштина о организацији подмлатка америчког Црвеног Крста. У име соколства говорио је др. Лаза Поповић, који је истакао да је за соколство питање здравља један од првих и главних задатака, па ће соколи у својој организацији потпомоћи рад те установе. За књижицу Подмладак  Црвеног крста” из 1922. увод је написао др. Лаза Поповић, оснивач српског соколства на територији Аустро-Угарске Монархије. У уводу је разјашњавао идеју о раду соколског подмладка и везу која је постојала између рада Соколства и подмладка Црвеног крста. У часопису „Соколски вјесник жупе загребачке” истакнуто је : „Ова ће књига нашем Соколству врло добро доћи као приручна књига за хигијену и организацију Соколског нараштаја”. (10) Соколско друштво Београд I је у својој соколани код Саборне цркве одржало дечје посело 1924. Сав приход са посела предало је одбору Црвеног Крста. (11) Соколско друштво Дубровник  учествовало је у акцији коју је организовао Црвени Крст маја 1925. Иницијативом Главног Одбора Подмладка Црвеног Крста у антитуберкулозној пропаганди учествовали су дубровачка друштва : 1) Старатељство за плућне болеснике, 2) подмладак друштва Црвеног Крста, 3) Лечничко удружење, 4) извидници, 5) подмладак сокола. Предузето је : 28 маја а) Асанирање три најнездравијих станова дубровачке сиротиње за спомен овог дана, б) дељење сапуна и четкица за чишћење зуба сиромашној деци Старатељства, ц) дељење и лепљење плаката по школама и у граду помоћу скаута; 29 маја а) Предавање по школама од месних лекара и наставника, б) излет подмладка у природу и сађење дрвећа; 30 маја а) поворка са агитационим натписима ( подмладак сокола, подмладак друштва Црвеног Крста, Пчелице, Скаути), б) у театру предавање ,,О туберкулози у Дубровнику” (др. Орлић), уз здравствени филм ,,Не пљуј на тле”. Декламовање и певање (певао подмладак Црвеног Крста Женске Учитељске школе ); 31 маја дељење значки, продавање цвећа и радова Подмладка за оснивање бесплатног купатила за сиромашну децу. (12)

Друштвени дан Црвеног Крста приређен је у Мостару 19. јуна  1927. У оквиру прославе одржане су јавне соколске вежбе Подмладка Црвеног Крста у дворишту гимназије под надзором П.Чолића, учитеља гимнастике. Обласни одбор у свом извештају нагласио је да је значајно да су учествовали грађани свих вера и свих партија. Црвени Крст је таквим својим радом спајао браћу све три вере. Уредништво „Гласника Црвеног Крста … ”.  је у чланку истакло : „И као што је вредни и вешти учитељ гимнастике мостарског Подмлатка Црвеног Крста г. П.Чолић научио мостарску омладину све три вере на потпуну послушност његовим заповестима, исто тако нека грађани из Мостара и целе области слушају позиве угледнога председника Мостарског Обласног Одбора Црвеног Крста, господина Шпира И. Докића и његових заузмљивих другова све три вере из Одбора. Тако ће се благотворни рад Црвеног Крста опазити у многим странама херцеговачког и приморског живота у миру, а још више у случају рата, – на част кршне Херцеговине и наше класичне Дубровачке Области.” (13)  Сарадња Соколске Жупе Мостар и Обласног одбора Црвеног Крста у Мостару  наставила се и на другим пољима делатности. Обласни одбор  Црвеног Крста организовао је самарићанске течајеве у Мостару 1927. Први течај је почео 5 новембра 1927. са 37 ученика  VI, VII и  VIII разреда гимназије, под руководством др Пере Тодоровића, уз помоћ др Александра Лукача. Други течај је почео  5 новембра 1927. са 35 слушалаца општинских чиновника, стража и финанса са шефом др. Илијом Бирчанином, војним лекарем уз помоћ још два војна лекара.Трећи течај са 97 ученика и ученица III и IV разреда учитељске школе у Мостару почео је 10 новембра 1927. са наставницима др Недељком Зец и др Маром Шантић. Заједно су слушали теоретски део, јер је била велика предаваоница, а практични радови  течаја били су у два одсека. Четврти течај са 30 сокола-предњака жупе „Алекса Шантић” започео је 15 новембра 1927. са наставницима др Недељком Зец и др Маром Шантић. Теоретски део слушан је заједно са радницима и службеницима државног рудника у Мостару, који је похађало 30 слушалаца. Шести течај отворила је др Корнелија Ракић, председница Кола Српских Сестара са својим чланицама (40), а помагао при раду др Федор Лукач. У Мостару су одржани 6 течајева да око 270 слушалаца уз добровољно предавање грађанских и војних лекара.  (14)  Соколска Жупа Мостар је 1928. када је издала сва зелен у Херцеговини довела као помоћ лекара у село. Лекар је установио скорбут. Црвени крст је дотерао зеље, воће и лимуне. (15)

Соколско друштво у Копривници је ради опреме дома заједно са Црвеним Крстом набавило 320 столица. (16) У друштву Орловат Соколске жупе Белики Бечкерек (данас Зрењанин) одржан је 1934. нижи течај на иницијативу чланице друштва Зоре Седлар, свршеног слушаоца вишег самарјанског течаја. Течај је трајао 6 недеља, одржаван је увече и трајао је 3 сата оних дана када није било вежбе. Похађало је течај 3 чланице и 12 чланова. Међу течајцима било је и таквих који су једва знали читати. Испит је одржан 24 марта 1934. Сви полазници су завршили течај са врло добрим успехом. После испита у соколани је одржано предавање о Црвеном Крсту и његовом задатку. У чланку „Друштво Орловат. Самарјански течај у друштву” у часопису „Соколска Просвета” се истицало: „Тако је ово наше друштво међу првима у Жупи, схваћајући вредност ових течаја, дошло до спремних младића који ће нарочито на селу знати помоћи и указати прву помоћ”. (17)

У Соколској Петровој Петолетници од 1936 до 1941. почеле су соколске јединице рад на пошумљавању голети, подизању гајева и шума, сађењу воћњака. На рад соколске организације угледале су се друге организације. Нарочито је подмладак Црвеног крста посветио пажњу пошумљавању. (18) У Ротину је било новембра 1939. отворено купатило Подмладка Црвеног Крста. Подигнуто је на иницијативу соколске чете. Управник школе и члан сокола Милисав Бојић, говорио је о важности хигијене тела, и о заслугама разних друштава и установа, чијом помоћи је село Ротина добило водовод и купатило. Присутни су захвалили Савезу Сокола који је дао помоћ од 3.000 динара. Купатило није требало да служи само школи и соколима већ ближој и даљој околини. (19)

Са заоштравањем ситуације у Европи тридесетих година Црвени Крст  убрзано је организовао течајеве за добровољне болничарке. Соколице жупе Љубљане су редовно и марљиво посећивале самарићанске течајеве, које је приређивао Црвени Крст. У чланку у „Соколском гласнику“ истицало се : „На тај начин су стотине и стотине наших соколица оставиле забаву и корзо и своје слободно време навече искоришћују за то, да посећују ове течајеве и тиме помогну општој ствари, “. (20)

У просторијама Савеза Сокола у Београду био је 19 септембра 1939. отворен самарићански течај, у организацији Женског техничког одбора Савеза и Женског техничког одбора Соколске жупе Београд, уз помоћ Обласног одбора Црвеног Крста. Течај је отворио инг. Миливоје Смиљанић, заменик старешине Савеза СКЈ, и Милица Шепа, заменица савезне начелнице. За течај пријавило се око 50 соколица. Течај је одржаван понедељком, средом и петком, од 19 до 21 час, у просторијама Савеза Сокола на Теразијама  (данас зграда Протокола). (21)  Начелништво Савеза Сокола и жупе Београд, у сарадњи са Обласним одбором Црвеног крста, организовао је I самарићански течај за чланице и старије нараштајке београдских друштава. Течај се одржавао у просторијама Савеза Сокола, а водила га је др. Загорка Ристић, делегирана од Обласног одбора Црвеног крста, уз помоћ соколице Живке Мелентијевић. Практичан рад био је у амбуланти Окружног уреда под надзором дра Влајка Ђуровића који је одржао и неколико предавања. Било је 69 уписаних, али је један део одустао одмах након првих практичних вежби. Испити су одржани 19 новембра 1939. у присуству заменика старешине Смиљанића, начелнице Скалар и заменика старешине жупе Вучковића. Комисији је председавао председник Обласног одбора Црвеног крста др. Младеновић, а испитивала је  др. Загорка Ристић. На течају 21 сестра положила је са одличним, 23 са врло добрим и 3 са добрим успехом. Течај су завршиле чланице савезног и жупског начелништва, готово све сестре из стручног одбора Савеза и жупе, и велики број начелница београдских друштава. По одржаним испитима била је заједничка другарска вечера на којој је у име течајки говорила Милена Груборова, истичући заслуге др.  Ристићеве и др. Ђуровића  за одржање течаја. (22) Београдска жупа основала је одсек Одбрамбено васпитање жена. Прочелник одсека била је Живка Мелентијевић. Жупа Београд приредила је I соколски течај београдских друштава за добровољне болничарке. Од пријављених 65 сестара течај је завршили 47. Течај је водила Живка Мелентијевић уз сарадњу др. Загорке Илић, изасланице Црвеног Крста, и др. Ђуровића. Одржано је 90 теоријских и 186 практичних часова. Сличне течајеве одржала су соколска друштва Земун Матица и Панчево, тако да је жупа располагала са 120 квалификованих добровољних болничарки.  (23)

У Соколском друштву Београд-Матица  добротворни одсек друштва основао је  „Болеснички одбор”. Одбор су сачињавале чланице које су завршиле курс за милосрдне сестре Црвеног крста. За војну болницу за коју је било предвиђено да  за случај рата буде смештена у Соколском дому чланице су спремале сав потребан материјал за 300 болесника, креветско рубље, … . (24) Соколско друштво Стари Футог организовало је заједно са месним одбором Црвеног крста течај за болничарке. Течај је трајао шест недеља. Пријавиле су се за течај 23 соколице. Течај је одржаван три пута недељно у соколани, а њим је руководила др. Јелена Винокић, здравствени референт. (25) У просторијама Соколског друштва Загреб II  отворен је 27 маја 1940, соколски течај за болничарке, у сарадњи са Црвеним Крстом у Загребу. За течај који је трајао два месеца, пријавило се преко 50 чланица.  Одмах после завршетка течаја предвиђено је да се одржи нови течај. Почетком јуна одржан је соколски течај за цивилну заштиту. На иницијативу Соколског друштва Обреновац одржан је први и други течај за добровољне болничарке. Предавали су старешина друштва др. Ристо Пурић и просветар Миодраг Лучић. Други испит положило је 28 чланица. Испиту су присуствовали и представници власти и месних удружења. (26) Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који не подлежу војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. (27) Соколско друштво Београд III организовало је самарићански течај у току јула 1940. Течај је приређен под окриљем Подмлатка Црвеног Крста основне школе „Војвода Путник” са одобрењем Београдског обласног одбора Ц.К. За чланове и чланице Сокола Београд III. Црвени Крст је одредио др. Даницу И. Алексић, лекарку из Београда за теоријски део, а сестру-болничарку Вукосаву Рашковић за практични део наставе. Завршни испит био је 4 августа 1940.  Испиту је председавао изасланик Обласног одбора Црвеног Крста  др. Сава Поповић, санитетски генерал у пензији. Од стране Подмладка  Црвеног Крста присуствовали су испиту Благоје Јелисавчић, управник школе и Драгомир Гајић, секретар. Од стране Сокола Београд III присуствовао је старешина друштва Добра Богдановић и чланови управе друштва. Др. Даница Алексић је и раније на неколико течајева имала одличне резултате. У име друштва Иван Тринајстић захвалио се свима који су допринели да се течај одржи и заврши са успехом, а то су били Одбор подмладка, Обласни одбор Црвеног Крста, предавачи, као и сами слушаоци који нису жалили ни труда а ни времена да посао заврше. (28) У чланку у листу  „Соколски гласник“ истакнуто је да је у свим акцијама Црвеног Крста : „ … учествовало је увек и соколство где више где мање. На тај начин је вршило и соколско-националну и општечовечанску дужност. У садашњем времену потребно је да та сарадња буде још јача и приснија, и соколство широм наше земље треба да помогне успешно извођење недеље Црвеног крста. Сваки соко и соколица којима је могуће, треба да се учлане у  Црвени крст барем као помажући чланови”. (29) Заједно са соколима и друштва Црвеног крста су се нашла на удару противника Краљевине Југославије. По сплитским листовима Срески одбор Црвеног крста у Чапљини био је познат као један од најагилнијих у Југославији. На челу му је био срески лекар, др. Никола Принцип. Одбор је подигао велики дом, који је служио за све просветне потребе у Чапљини. У дому је било смештено Соколско друштво Чапљина. Раније је соколско друштво позајмило одбору Црвеног крста већу суму новца, за довршење њиховог дома, а одбор му је заузврат изнајмио просторије, за 450 динара месечно. Противници соколства хтели су да дођу до дома Црвеног крста, иако је дом био власништво Главног одбора у Београду, а соколско друштво имало уговор, проведен кроз грунтовницу, који је важио још за шест година. Противници су тврдили да ће спровести оно што су наумили. (30) Упркос томе друштва су наставила свој рад. Соколско друштво у Прокупљу приредило је јануара 1941. заједно са Јадранском стражом и Црвеним Крстом, забаву у корист Зимске помоћи. (301 Годишња скупштина IX Пододбора Црвеног Крста одржана је у дому друштва Црвеног Крста. Председавао је др. Милутин Зелић. У извештају се истицао рад око Зимске помоћи и вођењу кухиње број 3. У скупљању прилога Пододбор је заједно са Соколским друштвом Београд Матица сакупио 18.000 динара. (32)

После Априлског рата 1941. и после рата Савез Сокола био је забрањен. Део  чланова и чланица је наставио свој предратни рад у Црвеном крсту. Учитељица Кико Пипер наставила је рад у Црвеном крсту где је држала по два течаја годишње на тему : „Здравствено васпитање сеоске женске омладине”. За време службовања одликована је сребрном медаљом Црвеног крста и наградом у књигама, такође од стране Црвеног крста.  (33)

Од 1992. обновљен је рад Савеза Сокола.  Разматрали су обнову сарадње са организацијама Црвеног Крста. О томе је Зоран А. Милер разговарао са Слободанком Груден. Истакла је да је са посебним задовољством поздравила обнову сокола, као по друштво корисне организације. Сматрала је да соколи могу да користе одмаралишта Црвеног крста  Србије ради одржавања соколских течајева за предњаке и воднике. За њу је постојала могућност да Црвени крст помогне у оспособљавању сокола на течајевима прве помоћи, које би водили најбољи стручњаци Црвеног крста. По њој било је пожељно да стручне екипе из редова активиста Црвеног крста  присуствују слетовима и другим јавним наступима сокола ради пружања помоћи код повреда приликом извођења вежби. Пошто је Црвени крст имао своје гласило било је могуће да соколи упознају активисте и чланове Црвеног крста са циљевима и методама рада својих јединица, као и за придобијање нових чланова међу децом у школама у којима је деловало Друштво Црвеног крста. Сматрала је и да се чланови сокола могли укључивати у све хумане акције Црвеног крста, почевши од повремених скупљања добровољних прилога, обуће и одеће за старе и оболеле, као и за њихове вршњаке у другим крајевима земље. … . Закључила је своје излагање напоменом да  Друштво Црвеног крста Србије није имало материјалних средстава за издвајање помоћи Савезу Сокола, али је уместо тога било спремно да стави, повремено, на располагање инвентар за реализацију соколских програма, као што су шатори и остала камп-опрема потребна за рад на терену и у природи. (34) Сарадња сокола и Друштава Црвеног крста била је могућа : Здравствено-медицински рад у соколским друштвима. (здравље чланова и превентива, здравствене акције и просвећивање) ; Посебно на подручју трезвењаштва и борбе против пушења и дроге; Хуманитарно-социјална активност (акције у вези са елементарним непогодама, … ); Хигијена; Еколошки програми; Локалне акције (уређење паркова, бунара, извора и водовода); Логоровања, летовања и зимовања за чланове, обучавање о раду Црвеног крста и сокола; Течајеви прве помоћи; Стварање приручних апотека по друштвима; Сарадња на појединим саветовањима; Учешће на приредбама обеју организација (изложбе, програми); Сарадња у издавачкој делатности (поједини чланци, размена искустава, …); (35) Соколско друштво Крушевац је обновило рад од 14.9.2022. Прикупили су преко 2 милиона динара за помоћ грађанима у хуманитарним акцијама. … (36)

Соколи су сарађивали са Друштвима Црвеног крста где год је то било могуће. У истом месту чланови и чланице соколских друштава биле су и чланови и чланице Подмладка друштава Црвеног Крста. Зато су често своје акције организовали заједно. Соколи су сматрали да врше соколско-националну и општечовечанску дужност. У годинама пре почетка Другог светског рата соколице и соколи су се на течајевима обучавали за болничаре. Течајеве је организовао Савез Сокола уз помоћ Црвеног Крста. Савез Сокола је на молбу главног одбора Црвеног Крста, упутио окружницу жупама и јединицама да свесрдно помогну Црвени Крст у свакој акцији, и да се што више њих, који нису подлегали војној обавези, а нарочито чланице, пријаве одборима Црвеног Крста за добровољне службе у случају рата. Савез Сокола замолио је соколска друштва да редовно посећују самарићанске течајеве Црвеног Крста, ако нису била у могућности да их сами организују. После Априлског рата 1941. Савез Сокола био је забрањен. Од 1992. обновљен је рад Савеза Сокола. Соколи разматрају обнову сарадње са организацијама Црвеног Крста. И данас соколи се труде да  наставе своју уску сарадњу са друштвима Црвеног крста.

АУТОР:  Саша Недељковић, члан Научног друштва за историју здравствене културе Србије

Напомене :

  1. Милојко Јефтимијадес, „Др. Владан Ђорђевић”, „Око соколово”, Београд, 1 новембра 1938, бр. 9, стр. 213-214;
  2. Проф. Стефан Илић, др. Слађана Мијатовић, „Др. Владан Ђорђевић”, „Око соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 7,8;
  3. Мирко Ружић, „Црвени крст и Соколски покрет заједно у Србији”, „Око соколово”, Београд, децембар 2023, бр. 81-82, стр. 12;
  4. „Правила Грађанског гимнастичког друштва Душан Силни”, „Рад Грађанског гимнастичког друштва „Душан Силни”, Београд, 1892, стр. 28;
  5. „Свеславенско соколство”, Београд, 1930, стр. 140;
  6. „Просвјетина 25-годишњица”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца», Београд, Јули-Август 1927, св.7-8, стр.230;
  7. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 52, 62, 63, 74, 76, 99;
  8. Мирко Ружић, „Црвени крст и Соколски покрет заједно у Србији”, „Око соколово”, Београд, децембар 2023, бр. 81-82, стр. 12;
  9. „Рад Главног Одбора Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јануар-фебруар-март-април 1927, стр. 74, 76, 99;
  10. „Соколство у раду за Црвени Крст”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, март 1922, бр. 3, стр. 41;„Соколска штампа”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април 1922, бр. 4, Год. I, стр. 64;
  11. „Соколићи за Црвени Крст”, „Соколски вјесник жупе загребачке”, Загреб, април 1924, бр. 4, стр. 107;
  12. „Здравствена пропаганда”, „Narodna Svijest”, Дубровник, 26 маја 1925, бр. 21, стр. 7;
  13. Уредништво, „Свечаност летњег дана Црвеног Крста 1927 године у Мостару”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Јули-Август 1927, св.7-8, стр. 216-219;
  14. „Наши Самарјани”, „Гласник Црвеног Крста Срба, Хрвата и Словенаца”, Београд, Новембар-Децембар 1927, св. 11-12, стр. 333;
  15. Нико Чабрило, „Соколство у селима”, стр.131, 132; Душан Кокошар, „Сеоско соколство и задругарство”, стр.131, „Соколска њива” Календар за соколско село за просту 1937 годину, издање Просветног одбора Савеза Сокола краљевине Југославије;
  16. „Отимачина соколске имовине у Вараждину”, „Соколски гласник“, Београд, 1 март 1940, бр. 9, стр. 3;
  17. -чки, „Друштво Орловат. Самарјански течај у друштву”, „Соколска Просвета”, Нови Сад, мај 1934, бр. 5, стр. 232, 233;
  18. М.С, „Петрова Петолетница, сађење воћњака и пошумљавање”, „Соколски гласник“, Београд, 17 март 1939, бр. 11, стр. 2;
  19. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 3 новембар 1939, бр. 44, стр. 3;
  20. И.С, „Народно-одбрамбени рад наших соколица”, „Соколски гласник“, Београд, 10 новембар 1939, бр. 45, стр. 4;
  21. „Отворење самарићанског течаја наших соколица”,  „Соколски гласник“, Београд, 22 септембар 1939, бр. 38, стр. 2;
  22. „Самарићански течај београдских соколица”, „Соколски гласник”, Београд, 28 новембар 1939, бр. 47 и 48, стр. 5;
  23. Годишњи извештај за XX редовну годишњу скупштину 7. априла 1940, „Око Соколово”, Београд, април 1940, бр. 4, стр. 24;
  24. „Вести Соколског друштва Београд-Матица”, „Око Соколово”, Београд, 6 септембар 1940, бр. 7, стр. 119;
  25. „Кратке вести из нашег Соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 20 октобар 1939, бр. 42, стр. 4;
  26. „Кратке вести из нашег соколства”, „Соколски гласник“, Београд, 7 јуни 1940, бр. 23, стр. 2;
  27. „Соколство за Црвени Крст”, „Соколски гласник“, Београд, 2 јуна 1939, бр. 22, стр. 3;
  28. И.Т, „Народно-одбрамбени рад у Соколском друштву Београд III”, „Соколски гласник“, Београд, 16 август 1940, бр. 33, стр. 5;
  29. Арх. М.С, „Недеља нашег Црвеног крста”, „Соколски гласник“, Београд, 20 септембар 1940, бр. 38, стр. 1;
  30. „Црвени крст и Соколско друштво у Чапљини”, „Соколски гласник“, Београд, 8 новембар 1940, бр. 45, стр. 6;
  31. „Соколско друштво у Прокупљу”,  „Соколски гласник“, Београд,  17 јануар 1941, бр. 3, стр. 3;
  32. „Сарадња Црвеног Крста и Соколства”,  „Соколски гласник“, Београд, 31 јануар 1941, бр. 5, стр. 4;
  33. „Молба Бранку Пешићу, председнику Скупштине Града Београда, 21. септембра 1969”;
  34. Зоран А. Милер, „Сарадња Сокола са организацијама Црвеног крста”, „Око Соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 9;
  35. „Могући садржаји и облици сарадње соколских друштава и организација Црвеног крста”, „Око Соколово”, Београд, децембар 1995, бр. 3-4, стр. 10;

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *