- Одлуком стручног жирија 7. Дринских књижевних сусрета (2023) и уредника издавачке куће „АСоглас“ Дејана Спасојевића, овогодишња Награда за животно дело биће додељена познатом српском политикологу и социологу др Зорану Милошевићу, научном саветнику на Институту за политичке студије у Београду.
Др Зоран Милошевић (рођен 1959. у Богатићу, у Србији) завршио је Војну академију (1983), магистрирао је на Факултету политичких наука у Загребу (1987), докторирао на Филозофском факултету у Српском Сарајеву (2000).
Радио је у Југословенској народној армији, потом Вишој хемијско-технолошкој школи у Шапцу, да би 2001. године прешао на Институт за политичке студије, где и данас ради. Наставу је држао и на Филозофском факултету у Источном Сарајеву, Слобомир П Универзитету у Бијељини и Европском универзитету у Брчком. Држао је предавања за постдипломце на Државном универзитету у Санкт Петербургу, Факултету политичких наука Универзитета у Брјанску, Духовној академији у Минску итд.
Објавио је преко 1000 библиографских јединица, у које спадају монографије, приређена издања, научни и публицистички чланци и преводи.
Предмет интересовања Милошевића је религија, посебно начин(и) преверавања (унија и прозелитизам). Из политикологије и социологије религије објавио је следеће монографије: „Политика и теологија“ (1994), „Демократија или христократија – Света столица између рата и мира“ (1997), „Друштвена доктрина Римокатоличке цркве“ (2001), „Црква и Политика“ (2002), „Ко је Ханс Иван Мерц новоблажник Римске цркве“ (2003), „Транзиција и Српска црква“ (2004), „Црква, наука и политика“ (2005), „Од Малоруса до Украјинаца – прилог проучавању промене културног и националног идентитета Малоруса“ (2008), „Идентитет Европе – будућност муслимана у Европској унији“ (2012), „Религија и идентитет“ (2013), „Терористи или жртве Запада – муслиманско питање у Европској унији“ (2015) – такође на арапском (2022), „Окултизам и политика“ (2019).
Поред монографија приредио је неколико зборника: „Унија – политика Римокатоличке цркве према православним Словенима“ (2005 и 2015), „Национални идентитет и религија“ (2013), „Небеска геополитика – Ватикан и међународни односи“ (2016), „Православље и идентитет православних народа“ (2019), „Баук фанариотизма кружи православљем“ (2020), „Православље и расколи – како се снаћи?“ (2020), „Светост и идентитет – улога светаца и светости у формирању идентитета православних народа“ (2020) и „Светост и дух времена“ (2021).
Такође је објавио и већи број научних радова из ове области у Србији, Белорусији, Русији, Казахстану, Ираку, БиХ, Хрватској и Словенији.
За научни рад је награђиван у Русији, Белорусији, БиХ и Србији.
Комисија Удружења књижевника Русије, „Нове књига Русије“ и ИИПК „Ихтиос“, за доделу награде „Империјалне културе Едуарда Володина“, 2005. године, у категорији „Словенско братство“ доделили су Милошевићу награду за истраживање „Филозофска мисао светог Николаја Велимировића“. Потом је 2008. године од Муниципијалне академије из Москве награђен Медаљом Шолохова за целокупан рад. Године 2008. Руски дом у Београду му додељује Грамату „због изузетног рада на развијању сарадње између Србије и Русије“.
Пројекат Растко доделио је Велику повељу Милошевићу за допринос међународној култури и вредностима словенско-балканске цивилизације (2022.).
Удружење новинара Белорусије доделио је своју највишу награду (Медаљу Максима Богдановича) Милошевићу 2022. године за развој друштвених наука.
Носилац је Златне значке Европске академије наука и уметности у Љубљани (2023), коју додељује српска научна и књижевна емиграција у Словенији.
Вишеструки је носилац Захвалнице Народне библиотеке Србије за допринос култури и очување српске културне баштине, укључујући и 2023. годину.
Лауреат Медаље Игора Григорјева, коју додељује истоимена фондација, за изузетан допринос науци и култури и развијању руско-српских односа (2023).
Неки од научних радова Зорана Милошевића представљају и обавезну или додатну литературу на неколико универзитета у Русији и Белорусији.
Редовни је члан Словенске академије наука и уметности у Москви.
Тренутно један од најпознатијих и најцењенијих српских геополитичара, најнаграђиванији и најпревођенији на стране језике, са највишим наградама за заслуге у науци, али и култури и књижевности у Србији, Русији, Белорусији, Р. Српској, Словенији.
ЧЕСТИТАМО!