Муслимани су у републици Југославији расписали противуставни референдум за одцјепљење од државе у чијем стварању нису ни учествовали. Углавном су били у војним формацијама војски које су учествовале у разбијању краљевине Југославије. Поред противправног дјеловања ово је био и неморални чин.
Упркос Уставу који је предвиђао одцјепљење конститутивних народа Југославије уз сагласност осталих, референдум су покренули не тражечи сагласност најбројнијег и најнаоружанијег народа на Балкану. Нису тражили нити какав разговор, договор, јавну расправу нити било какав мирнодобски метод изналажења рјешења, одлучили су се за рат као једини нашин рјешавања проблема пред којим се нашла Југославија.
Сулуда је била одлука сљедбеника писца „Исламске декларације“ да се ратом рјешавају проблеми суживота. Да је којим случајем ко од њих написао какву „Грађанску декларацију“ можда би Срби гледали на цијелу ситуацију спокојније.
Питао сам тада неке Муслимане шта им је то недостајало у Југославији па желе да је напусте на радикалан и ружан начин, која су им то права била нарушена, република Југославија их је конституисала као посебну нацију, што прије нису ни били и имали су иста права као и сви остали.
Одговори су углавном били типа да се боје Срба да ће да их побију.
Када сам их питао како то мисле да ће Срби да побију некога у заједничкој држави у миру, без икаквог разлога и повода, добио сам поново варијанте истог одговора.
И тако су Муслимани изазвали рат својим референдумом и тек тада дали повода да им се деси оно чега су се прибојавали, пошто се у рату много више гине него у миру. Ако су се прибојавали да ће их Срби побити у миру, није јасно шта су очекивали да ће да се деси у рату којег су покренули. Да ће да их Срби похвале што су им растурили државу за коју су дали највише крви, да ће да им дијеле похвале и ордење, а не гранате?!
Није се схватило озбиљно упозорење Срба, старог и искусног народа да се неке ствари не раде против њих, јер ће да падне крв.
Руси, стари и искусни народ, су годинама говорили Украјинцима да не раде против њих, да не увлаче НАТО у своју државу, јер ће да падне крв.
Није се схватало озбиљно ни упозорење Руса.
У чему је проблем са неким главама да не схватају озбиљно упозорења озбиљних народа какви су Срби и Руси?
Лијепо Руси говоре Швеђанима да не улазе у НАТО, али Швеђани говоре да морају пошто се боје Руса. Иста им је прича као и код Муслимана 1992. године и они се боје бројнијег и јачег народа у миру, али га се не боје у рату, па ће у ту сврху да и они изазову рат.
Ово не звучи баш нормално, али испада тако када се неке ствари посложе.
Морате признати да је ово мало необичан начин понашања цијелих нација.
Шта каже наука и социолози, може ли нека већа група људи организована у правни субјект да има дијагнозу, као што то има појединац?
Душко Бошковић