У Санкт Петербургу је 26. и 27. децембра 2022. године одржан неформални састанак шефова држава ЗНД. Самиту су присуствовали: руски председник Владимир Путин, азербејџански Илхам Алијев, јерменски премијер Никол Пашинијан, белоруски председник Александр Лукашенко, казахстански председник Џомарт Токајев, киргизијски председник Садир Жапаров, таџикистански председник Емомали Рахмон, туркменистански председник Сердар Бердимухамедов и узбекистански председник Шавкат Мирзијојев. Било је присутно девет шефова држава, које су раније биле део Совјетског Савеза. Међу онима који нису дошли, а раније су, такође, били део Совјетског Савеза су балтичке државе, Грузија, Молдавија и Украјина. Што се тиче Литваније, Латвије и Естоније, ситуација је јасна: оне су већ дуго чланови ЕУ и НАТО блока. Украјина или, тачније, неонацистички режим који себе сматра наследником те државе се и даље жестоко одупире демилитаризацији и денацификацији. Грузија је 2008. године напустила ЗНД, у време власти Сакашвилија, који је, као и Зеленски, марионета Запада. Молдавија је и даље члан ЗНД, али Маја Санду спроводи русофобну политику, па су је органи ЗНД суспендовали у мају ове године. Значајно је и то да су Молдавија, Грузија и Украјина чланови Источног партнерства – пројекта који ЕУ формално представља као програм суседства и интеграције, али који је политичка и економска експанзија Запада.
Међутим, неформални самит је показао да се није успело у изолацији Русије; односи између земаља се настављају и достижу нове нивое. И поред низа текућих проблема, као што су јерменско-азербејџански и киргизијско-таџикистански сукоби, државе су исказале намеру да конструктивно сарађују. Ово је упркос недавној блокади коридора Лачин који води ка Карабаху и одсуству председника Узбекистана, Шавката Мирзијојева, са састанка Евроазијске економске комисије (ЕАЕК) одржаног у Бишкеку, 9. децембра (званични разлог је болест).
Владимир Путин је у поздравном обраћању учесницима неформалног предновогодишњег састанка лидера Заједнице независних држава у Санкт Петербургу назвао руски језик обједињујућом силом. Казахстански председник Токајев је говорио о значајној улози руског језика на постсовјетском простору. А, упркос чињеници да је и сâм Казахстан недавно био сведок пораста националистичких, односно русофобних сентимената. Могло би се претпоставити да су и казахстански лидери схватили наговештај Москве и извукли лекцију из покушаја државног удара у јануару 2022., који се, за дивно чудо догодио после истог самита лидера ЗНД.
Касим-Жомарт Токајев је, такође, приметио успешно повезивање на постсовјетском, а тиме и евроазијском простору: «Током године, посебна пажња је посвећена нарочито спровођењу циљева Стратегије економског развоја ЗНД до 2030. године. Сви ови кораци су уродили плодом. Са задовољством констатујем да је трговинска размена између Казахстана и земаља ЗНД у периоду јануар-октобар порасла за 11%, на скоро 30 милијарди долара, док је у истом периоду 2021. износила 26,5 милијарди долара. Повећање је од око пет милијарди долара. То је добар тренд… Општа културална и хуманитарна сарадња и јачање језичког простора у ЗНД су од сталног значаја. Додељивање званичног статуса престонице културе ЗНД, Санкт Петербургу 2023. године, послужиће јачању веза у култури међу земљама ЗНД.»
Током састанка је, такође, обзнањено да су Казахстан и Узбекистан прихватили предлог Русије о стварању «Тројног гасног савеза».
То значи да средњеазијске републике, упркос њиховој мултивекторској спољној политици, разумеју стварну улогу и статус Русије, па више воле да раде са поузданим и провереним партнером него са непредвидивим и историјски токсичним спољним актерима. Штавише, Москва је и гарант регионалне безбедносни, што није безначајно у ери обојених револуција и спољних интервенција.
Самит Нева ће, вероватно, бити и подстицај за даље евроазијске интеграције, како за чланице савеза, где су неки учесници настојали да се одвоје од општења са Москвом, од почетка специјалне операције у Украјини, тако и за потенцијално дуго очекиване нове актере (као што је Таџикистан). Иако се не могу занемарити напори других земаља – Турске, на пример, са својим покушајима да буде активна на Кавказу и у Средњној Азији, па чак и Кине са иницијативом Појас и пут, која је активан вектор спољне политике Пекинга, али не укључује интеграционе процесе.
Формални резултати самита показују, такође, и успех Русије: следећа, 2023. година, биће Година руског језика, која ће нагласити улогу руског света. Како је рекао Владимир Путин, «Направљен је веома обиман програм догађаја који подржава, чува и уздиже статус језика као језика међунационалне комуникације и на све могуће начине промовише наша културна достигнућа. Ови догађаји ће допринети међусобном духовном и културном богатству држава ЗНД». Председник је истакао и да је «још једна кључна област сарадње земаља ЗНД одржавање безбедности и стабилности у нашем заједничком евроазијском региону».
На крају крајева, шта је утицало на одлуку лидера ЗНД да дођу у Санкт Петербург и наставе активну сарадњу са Русијом? Очигледно је Москва своју тврду моћ демонстрира и у Украјини. Деценије неартикулисане политике, посебно током периода заљубљености у западни концепт меке моћи, довеле су Украјину до катастрофе. Као и тврђи став према Западу, кога су контрасанкције Русије погодиле много више, него што су западне санкције погодиле Русију. У Азији и на Кавказу веома отворено цене значајне лекције које је Москва поделила Сједињеним државама, ЕУ и њиховим сателитима и вероватно су одлучили да је боље пустити будале да уче на својим грешкама и да их понављају, док ми учимо на грешкама других. Географска судбина, посебно копнених земаља, односно земаља Средње Азије, неминовно указује на потребу пријатељства са Русијом. А, одговарајуће окретање Москве ка Истоку чини њену политику одговорнијом и стратешки релевантнијом за тренутну реалност.
ИЗВОР: https://www.geopolitika.ru/sr/article/samit-znd-i-geopolitika-odgovorne-motshi