- У фебруару 2022. Русија је покренула војну операцију демилитаризације и денацификације Украјине. Запад је за неколико месеци постао интегрална, индиректна војна сила за супротстављање руској војсци.
- До данас, Колективни Запад, НАТО блок је главна сила која се супротставља редовној руској војсци на бојном пољу.
АУТОР: Анатолиј Матвијчук
И тако.
Према историји Руске државе, није постојао такав субјект царства као Украјина. Постојала је територија која се звала Мала Русија. Тамо су заједно живели Украјинци, Јевреји, Руси, Срби, Јермени. Сви су говорили руски. У Кијеву је било више Руса од осталих, руски полицајци су одржавали ред. Речи „СЛАВА и НАЦИЈА“ још нису биле у ваздуху.
Све је почело када је Николај II абдицирао. Империјални свет се срушио и почео је хаос. Керенски је дао амнестију терористима и револуционарима и најавио право територија царства на самоопредељење. И почело је.
Лавовски професор Грушевски (гркокатолик – прим. прев.), послат у Сибир да тражи расне разлике између Руса и Украјинаца, постао је националиста који је дао теоријску основу за савремени нацизам у Украјини.
Затим, када је Уљанов (Лењин) потврдио право народа на независност, шачица националиста је покушала да преузме власт. Рада је 20. новембра 1917. прогласила Украјинску Народну Републику у саставу РСФСР. Тако се први пут појављује нешто слично украјинској држави.
Када су бољшевици схватили да Рада једноставно жели да одвоји Украјину и да нема никакве везе са комунизмом, покушали су да изврше црвени пуч уз помоћ устанка у градовима, али нису успели. Тада су 25. децембра 1917. Црвени створили своју, совјетску Украјину у Харкову, а Лењин ју је признао као легитимну силу. Као одговор, јануара 1918. Национална рада је прогласила потпуну независност Украјине. Дакле, према модерној банди националиста, тада је почео први украјинско-руски рат, иако се завршио недељу дана касније.
Затим је 1939. године Црвена армија припојила већ совјетској Украјини западни део, који је имао своје име Галиција.
Почела је тиха, антисовјетска, антиукрајинска и антиправославна активност дела становништва новоприпојених територија. Ова активност група украјинских националиста добила је највећи обим током Другог светског рата, када су створене УНА и УПА (у Русији забрањене организације). После пораза немачког фашизма, многи од идеолошких и активних следбеника украјинског национализма нашли су своје место у редовима специјалних служби САД, Канаде и Велике Британије. Ушавши у хладни рат са СССР-ом, политичко руководство Сједињених Држава и НАТО-а је припремило милитантне групе из редова бивших украјинских националиста да поткопају совјетску власт у Украјини. Далеке 1957. године, официри ЦИА анализирали су антисовјетска осећања у Украјини, припремајући насилно збацивање совјетске власти, одвајајући Украјину од СССР-а.
Према извештајима агената ЦИА, са којих је скинута тајност, планиране су специјалне операције у Украјини, припремајући антисовјетске акције у „западно оријентисаном” делу земље. Ево извода из извештаја из 1957. са карактеристичним насловом: „Фактори отпора и зоне деловања специјалних снага. Украјина“ садржи анализу перспектива оружане борбе у украјинској ССР од стране специјалних снага САД. Прорачуни пре пола века апсолутно понављају шему политичке и друштвене расподеле снага у Украјини данас. Американци се кладе да су многи западни Украјинци били веома непријатељски расположени према совјетском режиму и да би могли бити укључени у борбу против совјетског режима – а за то им је потребно „дати хероје“, пумпати национализам и мржњу према Русима и СССР-у. Извештају је приложена „карта лојалности становништва Украјине“ која је садржала следеће информације:
- етнички састав региона;
- однос према бољшевицима;
- подржавао или не подржавао немачку окупацију;
- однос према партизанским покретима;
- случајеви оружаног отпора совјетској власти.
Украјина је, у очима Американаца, била подељена на 12 региона, према нивоу лојалности властима.
Најпрорускији и најпросовјетскији су били Крим, Доњецк и Луганск.
Ограничену подршку организованим антисовјетским бандама у Украјинској ССР могли су да пруже становници „четвороугла“, који је укључивао Криви Рог, Запорожје, Дњепропетровск и Павлоград.
Значајне наде код аналитичара ЦИА будили су делови Полтавске, Черниговске и Сумске области, десна обала Кировоградске области и део Виничке области, где су Украјинци чинили више од 95 одсто становништва.
Отворено антисовјетским експерти САД називали су Кијевску, Черкаску, Житомирску и Хмељничку област.
ЦИА је за најмоћнију силу сматрала регионе Западне Украјине, где су деценијама постојала антисовјетска осећања, а у подземљу су постојале наоружане групе спремне да делују.
Издвојено је било и Закарпатје, где је украјинско становништво било у сукобу са Русинима и Мађарима.
Постојала је и шема за довођење „националистички оријентисаних група” на власт. Ово је тотална националистичка пропаганда, затим комбинација пропаганде и терора, а онда само терор.
После распада СССР-а, Украјина је, почев од 1991. године, била напумпана лажним идејама и паролама. Већ од 2000. до 2014. изведена је комбинација пропаганде и терора, а након 2014. у земљи је почео да се шири национализам, који се одвија у свом пуном терористичком концепту.
Сви они који се нису слагали са националистичком визијом развоја Украјине жигосани су као непријатељи нације. На југу је избио грађански рат. Нацисти су, добивши моралну, финансијску и војну подршку од Сједињених Држава, НАТО-а, Европске уније, започели физичко уништавање становништва Донбаса. У фебруару 2022. Русија је покренула војну операцију демилитаризације и денацификације Украјине. Запад је за неколико месеци постао интегрална, индиректна војна сила за супротстављање руској војсци. До данас, Колективни Запад, НАТО блок је главна сила која се супротставља редовној руској војсци на бојном пољу.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://anna-news.info/s-kem-voyuet-rossiya-na-ukraine/