- Инжењер Георги-“Ђорђе“ Георгиевич Готуа родио се у Красноводску (Русија) 1905.г. од оца Георгија Семионовича Готуа и мајке Јелене. Био је то изузетно складан и сретан брак. Имали су три ћерке и два сина. Георгије Семионович (1.1.1871- 13.1.1936.Београд) био је официр Руске царске армије. Отишао је у руско-јапански рат из којег се срећно вратио. Био је командант пука у Туркестану, где је била и цела породица. Поново је морао на фронт кад је почео… Добио је многа одликовања и као награду златну сабљу.
АУТОР: Ранко Јаковљевић
Кад су Совјети закључили сепаратни мир, организовао је велику групу официра и војника који су желели да буду верни савезницима до краја, па преко Сибира са великим потешкоћама отишли су у Француску где су се борили против Немаца до краја рата. Бранили су Париз и водили тешке борбе на Марни где је Готуа Георги Семионович био тешко рањен у груди. Добио је орден легије части и друга одликовања. Кад се рат завршио без обзира што га је Француска звала да са истим чином остане код њих, отишао је у Крим (Севастопољ) где је продужио рат са Црвеном Армијом. 1921.г. емигрирао је у Југославију, живео у Билећи где је Ђорђе завршио Донски кадетски корпус, потом грађевински смер Техничког факултета у Београду. Као студент радио је на вучењу терета на надницу, разносио млеко и др. Радио је углавном код Руса предузимача… Дипломирао је 1936.г. и почео да ради самостално на грађењу одбране…
Георгије Георгијевич -Ђорђе Готуа оставио је запажен траг у градитељству на тлу Југославије. Први велики грађевински задатак у послератној Југославији имао је као шеф изградње моста код Србобрана, од 12.12.1945. до 1.10.1946. године. Приликом пуштања објекта у употребу, како обавештава „Слободна Војводина“ у издању од 3. октобра, инг. Готуа био је у прилици примити за свој рад честитке од совјетског потпуковника Васиљева, који је на свечаности говорио у име Црвене армије.
Његовим највећим професионалним подухватом могла би се сматрати хидроелектрана Бајина Башта, но удео одважног Руса француског порекла у стасавању хидроелектране Ђердап, као експерта југословенске стране у стручној сарадњи са совјетским институцијама, вредан је изузетног респекта . Посебно су значајне Готуине активности у изградњи Ђердапске магистрале. У једном новинском тексу београдске “Борбе“ од 11.8.1968.г.пише:
“Како напредује пресељење Доњег Милановца. Због нерешених имовинско-правних односа касни пресељење насеља и израдња Ђердапске малистрале…Десетак власника парцела преко којих прелази траса магистралепа градитељи у правом смислу речи праве ову саобраћајницу на етапе. Изграде већ и по десетак километара асфалта, а онда неколико метара стоји нетакнута њива и тако наизменично десетак пута на траси од Пецке баре до Голупца на дужини од 77 километара. И многи становници Доњег Милановца и околних села -Мосне, Голубиња и Добре -које ће потопити ново ђердапско језеро понашају се врло слично, Иако су већ одавно добили накнаду за пресељење и куће које ће им бити потопљене, они и даље остају у својим старим домовима.
– Све ово нам веома отежава изградњу ђердапске магистрале и пресељење, каже Ђорђе Готуа, директор Сектора Ђердапа. Каснимо са свим овим пословима врло озбиљно. Једино изградња мостова напредује, чак и боље од плана, „али шта вреди кад многи од њих штрче на местима где пут због тврдоглавих власника још није ни почео да се гради.
По речима Готуе, мештани Доњег Милановца и околних села само ће себи нашкодити ако одуговлаче пресељавање. Јер, још до прошле године 9 грађевинских предузећа је у сарадњи са инвеститором градило на новим локацијама ста нове врло јефтино. Двособни полукомфорни стан грађен је за око 30.000 нових динара. Међутим, ове године још само три предузећа баве се овим послом, а ко зна хоће ли их идуће тодине бити и толико. Иако је према плану ове године требало већ увелико да се селе и Милановчани и сви осталџ чија ће насеља отићи под воду, многи и даље мирно бораве у својим старим кућама, Једва сто уговора је склопљено о изградњи нових. станова, а само 20 породица, од неколико хиљада колико ће морати да се сели, већ је изградила своја нова боравишта.Не ради се само о некој сентименталмости мештана према старим огњиштима. У питању је и њихова жеља да од инвеститора искамче што више пара. Али, то је неизводљиво тим пре што је већ исплаћена накнада више него пристојна, Рецимо, власници најбеднијих потлеушица добили су у овом насељу полукомфорне станове од 32 квадратна метра, уосталом, одкад је почело плаћање накнада, вредност зграда у Доњем Милановцу и селима која ће се потопити је утростручена.Инвеститори су иначе готово потпуно припремили терен и за нови Доњи Милановац и за сва три нова села. Изграђене су асфалтне улице кроз будућа насеља, уведене водоводне електро и канализационе инсталације, изграђене су све потребне јавне зграде – поште, школе, трговине и дру ги локали..,
– Нажалост, морамо рећи да наилазимо на недовољно разумевање и локалних власти, каже. директор Ђорђе Готуа. Као да су се сви овде уротили- да од нас узму што више пара. Догађа се чак да нас нека локална предузећа напросто уцењују, тако да мо рамо да им плаћамо врло високе накнаде само да би нам омогућили да изводимо своје планиране радове.
Хоће ли посао око пресељења насеља и изградња пута моћи да се заврши на време – тешко је оценити, Иначе, и поред свих тешко ћа и овотодишњих неочеки ваних дугих киша, квалитет. радова на путу је сасвим добар. То нам је потврдио и Борислав Пејаков, савезни инспектор за путеве, који је ових дана обишао целу трасу. Да није проблема са имовинско-правним односима сигурно би радови бар за 20 одсто брже напредовали – каже Пејаков, Све је урађено веома је квалитетно. Инвеститорима се изишло у сусрет тиме што не морају да граде сами цео новипут и штоша неким местима могу да користе стару трасу коју ће само ре“ конструисати и оправити коловоз. Стари пут користиће се на три деонице од Хладних Вода до Кожице (24 километра), од Суве Реке до Пецке Баре (13 километара) и од Брњице до Голупца (11 километара), Међутим, они ће на новој траси већ сада изградити све нове објекте, како би се касније кад се обезбеде средства и на тим местима направио нови пут.
И док се људи који су задужени за пресељење Милановца, околних села и из градњу пута боре са временом и упорним мештанима, брана на Дунаву која ће створити језеро напредује и брже од плана. Већ у априлу 1970, године ниво реке код Доњег Милановца биће виши за 7-8 метара и вода ће тад стићи до свих кућа у граду. Годину дана касније Дунав ће порасти за још 6 метара и потпуно ће потопити све приземне зграде у Милановцу и околним селима. А крајем 1971. године, кад буде потпуно завршена брана ниво реке код Доњег Милановца биће целих 25 метара виши од садашњег, тако да ће из језера штрчати само кровови хотела и цркве “.
Током извођења радова на Ђердапу живео је у Кладову.
Георге Георгиевич Готуа умро је 19.децембра 1971. Београду. Сахрањен је на Новом гробљу у Београду, одмах иза старе руске иверске капеле