- Скандал са одбијањем објављивања руских научника у Сједињеним Државама због митских санкција брзо је утишан, одмах по његовом избијању
- Амерички геофизички савез преиспитао је своју одлуку и чак се извинио
- Међутим, сам овај случај је изузетно индикативан са становишта зависности руске науке од објављивања у научним часописима Запада
ПИШЕ: Геворг Мирзајан
Човек се брзо навикне на добро, али и на лоше. Тако су западне санкције већ постале норма у руском животу. Грађани са занимањем чекају нови пакет санкција, питајући се који је и из ког разлога ће бити усвојен (због „тровања“ Наваљног или зато што је демократски сенатор нерасположен због растанка са љубавницом).
Санкције којих нема
Руске власти и експерти кажу да су санкције донекле чак и корисне. Нашој економији уосталом, онe омогућавају да развије „замену увоза“ и подигне читаве секторе економије (на пример, пољопривреду). Наш политички систем је такође ојачао, секторске санкције постале су озбиљан ударац за ауторитет Запада међу руским бирачким телом, а самим тим и за рејтинг прозападних партија. Према неким стручњацима, санкције су до сада користиле и домаћем систему високог образовања. И све то захваљујући Америчкој геофизичкој унији (AGU) која је одбила да прихвати за објављивање чланак руских научника са Института за примењену физику Руске академије наука (ИАП РАН) због ограничења уведених против Русије.
Сама прича је врло чудна. Савез је објавио да је „немогуће разматрати научне радове које финансира руска влада и Министарство науке и високог образовања, јер је део руске владе“. Другим речима, одбио је да објави радове због потребе да се испоштује наметнуте санкције – које уопште не постоје.
„Ако ову тему посматрамо са становишта закона о санкцијама, онда нема видљивих основа за одбијање, јер не постоје санкције против Руске академије наука. Ниједно физичко или правно лице у Руској академији наука није блокирано због „веза са руском владом“. Активности у вези са истраживачким пројектима које финансирају власти такође не подлежу санкцијама. Нико није забранио рад са институцијама које финансира влада. Одбијање је, дакле, мотивисано непостојећим санкцијама. „Могуће је да је часопис једноставно одлучио да се понаша на сигуран начин, без да се упушта у суштину санкција“, каже Иван Тимофеев, програмски директор РСМД, за новине „ВЗГЛЯД“.
Судећи по последњим извештајима, тако нешто се и догодило. Већ у суботу ујутру AGU је повукао своје оптужбе и чак се извинио. „Након пажљивог разматрања поступка кроз који је рукопис прошао, утврдили смо да смо погрешили када смо одлучили да чланак не може бити прихваћен на разматрање због санкција. Извињавамо се ауторима “, саопштио је Амерички геофизички савез. Штавише, аутори су тамо позвани да поново пошаљу чланак.
Међутим, горчина је, како кажу, остала – а историја, чак и у овом облику, намеће далекосежније закључке, нарочито у погледу самог система објављивања радова руских научника у западним научним публикацијама.
„Ефикасност“
Овде је важна још једна околност. Руским научницима је не само забрањено да објављују чланак о атмосферским појавама, већ им је ускраћена могућност да конкуришу за пројекте.
„Такве акције AGU, с једне стране, ометају фундаментална истраживања, ускраћујући стручњацима могућност међусобне комуникације. A с друге стране, угрожавају успешну примену показатеља ефикасности научног истраживања у погледу објављивања у научним часописима укљученим у први и други квартил Web of Science Core Collection, публикација у којима су обавезне према условима уговора, у већини научних пројеката које финансира Министарство просвете и науке, посебно у оквиру програма мега-грантова“, каже се у писму ИПФ РАН, објављеном непосредно након објављивања о инциденту.
А у последњем је сва со, сва могућа прелест (стање духовне заблуде – прим. прев.) ове приче за руску науку. Чињеница је да је Министарство просвете и науке, борећи се за „ефикасност“ научног и наставног процеса, наметнуло велики терет научницима и наставницима. Морају потрошити сате и сате рада да би попунили програме рада, компетенција и другог отпадног папира (који не треба никоме осим трутовима из образовног и методолошког одељења), а такође морају да раде и да објављују своја научна дела, али не у руским публикацијама, већ у часописима укљученим у „Скопус“ – Европска универзална референтна база података са могућношћу праћења научних цитата публикација, која укључује углавном западне публикације.
Чистоћа преко цензуре
Да, има логике у овој одлуци.
„Да у Русији у једном тренутку, а можда чак и сада, није било толико плагираних дисертација, Савета и чланака, да није постојала „фабрика дисертација“ и мноштва „књижевних црнаца“, онда би, можда, „Скопус“ био непотребан. Међутим, све ово је и даље присутно у руској науци. „Скопус“ и други системи, иако западноцентрични, помогли су да се проблем ублажи. И у њему постоје рупе. Међутим, генерално, теже је прогурати плагијат, или објавити чланак за новац. На крају, нема толико људи који су у стању да испуне захтеве рецензираних часописа. Они цене своје име и време. И не горе од жеље да напишу „по наруџбини“.
Мотивисани су и они који желе да раде поштено. Некада се постављало питање – зашто бих инвестирао и написао висококвалитетни чланак када други могу да дају плагијат? Сада се ситуација мења. Такође, у самој Русији се појавио низ висококвалитетних рецензираних часописа који су ушли у „Скопус“ и постепено стичу висок углед. Односно, „Mожете остати у ‘Скопус-у’ и истовремено бити потпуно суверени“, каже Иван Тимофеев.
Међутим, до сада је већина „Скопусових“ публикација западњачка. И овде научници имају пуно проблема – почев од елементарног превода чланака и огромног јаза (понекад и годину или две) између испоруке текста и његовог објављивања, па све до баналне цензуре. Научници из друштвених и хуманистичких наука посебно су угрожени од овог другог.
„У западним издањима „Скопуса“ они у основи прихватају само оне текстове који одговарају западњачким вредностима и погледима на стварност. Грубо говорећи, тамо пропуштају оне текстове о Русији који критикују стање у земљи и пишу о тиранији“, објашњава виши истраживач у једном од водећих института Академије наука, који је желео да остане анониман. Због тога се руски политиколози налазе пред тешким избором: или да напишу текстове по западним обрасцима и залију земљу блатом или да имају проблема са руководством због чињенице да током извештајног периода у ‘Скопусу’ нису написали ни један чланак. И, као резултат, ризикују да остану без посла.“
Кривити или говорити?
Није изненађујуће што се међу руским научницима захтев власти да објављују чланке у „Скопусу“ назива „увредљивим“, у неку руку чак и саботажом руске науке. Многи стручњаци захтевају од Министарства просвете и науке да одустане од „намета Скопуса“ – и, вероватно, користе непријатну причу са руским физичарима као доказ потребе да се ово правило што пре укине.
Имају много аргумената, поред већ поменуте принуде руских научника да пишу о „окупацији Крима“. На пример, противници „Скопусовског намета“ могу да говоре о жељи западних публикација да злоупотребе свој статус „власника“ и да не објављују важна достигнућа руских научника у области примењених наука. Или да изјаве да ће западне публикације, плашећи се да не падну под удар америчког Министарства финансија (обично врло слободно тумаче санкције и кажњавају погрешно, час десно, час лево), престати да у потпуности сарађују са руским издањима. Ту је и „минирање“ грантова домаћим научницима и изрицање високих новчаних казни.
И, коначно, да напоменемо да се „Скопус“ одавно претворио у бизнис.
Постоје посебне шеме које укључују универзитете, ауторе и посреднике. Ови последњи, за много новца (неколико хиљада евра), промовишу безвредне ауторске чланке у разним публикацијама „Скопуса“, а затим за такву публикацију сам аутор и његов универзитет добијају додатна владина средства. Према прорачунима посебне Комисије Руске академије наука, таквих безвредних научних чланака има на хиљаде.
Присталице „Скопуса“ (који је, упркос свим својим недостацима и посредницима, ипак за калсу чистији од руских традиција у научним публикацијама) позивају да се избегну крајности. Они поручују: „Не одустајте од међународне сарадње због неспоразума и покушајте да решите све несугласице са западним колегама.“
„У Сједињеним Државама санкције се користе против особа регистрованих у релевантним документима или које испуњавају одређене критеријуме. Ово су врло конкретне информације. Стога руске институције треба да се удубе у правни оквир, да воде искрен дијалог са америчким колегама и траже аргументе у њиховој мотивацији. Ако су то санкције, које су то? Ми у РСМД можемо помоћи колегама у томе, узимајући у обзир наше најбоље праксе “, каже Иван Тимофеев. На крају крајева, размена научних података не би требало да трпи због политичких разлика међу странама.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://vz.ru/world/2020/10/24/1067080.html