Поводом двадесетогодишњице „Небеске (гео)политике“
- У последње време, у контексту сталних идеолошких трагања, које су власти активно почеле да подржавају, „небески политичари“ су почели да звуче све гласније и да делују активније. А захваљујући својој оригиналности, постали су заправо једна од најутицајнијих савремених идеолошких струја.
- Геополитичка конструкција коју представници доктрине покушавају да изграде на бази „небеске политике“ дубоко је непријатељски расположена не само према православљу, већ и према правилно схваћеним националним задацима руске државе.
- Ова конструкција је изражена познатом формулом, којом се Девјатов (звани Гвасков) стално износи, да је будућност Русије „Трећа Хорда“. Под првом Хордом он разуме државу Џингис-кана, под другом – савез СССР-а и Кине у кратком периоду пре Стаљинове смрти. А сада, кажу, треба да настане Трећа Хорда, и у томе је спас Русије.
- Ова антиисторијска бесмислица представља се као нова реч у идеологији и геополитици. Али разумемо да Девјатов заправо покушава идеолошку саботажу, покушавајући да прекине везу са вековном духовном идеолошком традицијом Русије
АУТОР: Анатолиј Дмитријевич Степанов, главни уредник Руске народне линије, председник Руског сабрања и члан Савеза писаца Русије
Недавно је почео да добија популарност идеолошки правац „Небеске (гео)политике“, чији представници сада прослављају двадесетогодишњицу оснивања. „Небеска геополитика“ је веома интересантан и карактеристичан идеолошки правац у контексту за савремене духовне ситуације у руском друштву.
Историјски гледано, „Небеска геополитика“ је рођена у утроби уске корпоративне групе дипломаца Војног института за стране језике (ВИИЯ). Дипломци института су створили заједницу на вебу и почели да објављују алманах Сверуског института за стране језике, на основу којег је касније створена активно делујућа „Школа здравог разума“.
„Руска народна линија“ је дошла у контакт са овим пројектом у зору његовог формирања око 2007-2008, због чињенице да су неки наши аутори (тада још Руска линија) имали контакт са заједницом војних преводилаца. Чак је организован и округли сто уз наше учешће (а потом и састанак-разговор са вечером у кафићу), када сам упознао тадашњу неполитичку звезду у успону, синолога Петра Гваскова, познатијег по псеудониму Андреј Девјатов.
И тада смо имали прилично тешке свађе, а наша вечера у кафићу умало се завршила тучом и скандалом, пошто је господин Гвасков, прилично конфликтна личност, видевши да његове идеје не наилазе на подршку наше стране, отворено провоцирао сукоб са једним од учесника разговора са наше стране – покојним свештеником Александром Шумским.
Од тог времена, Небеска геополитика је значајно напредовала – Гвасков-Девјатов редовно објављује своје видео записе на мрежи, а постао је члан Савеза писаца Русије, те је већ објављено неколико књига које је он потписао.
Небеским геополитичарима је успели да у своје редове укључе познату јавну и политичку личност Михаила Љермонтова, а сада се семинари „небеских геополитичара“ одржавају на познатом имању Середниково, у власништву Љермонтова. „Небески геополитичари“ су се спријатељили са другим познатим публицистом и јавном личношћу, Михаилом Хазином, који понекад учествује на њиховим састанцима. Као и наш стални аутор – професор Владимир Болшаков. У орбити „небеске геополитике“ нашли су се и неки други научници и публицисти који нису били историјски повезани са корпорацијом војних преводилаца.
Случајно сам био у контакту са представницима ШЗС, посебно са Александром Ибрахимовим и са покојним Владимиром Прусаковим, са овим последњим смо чак снимили неколико програма за ШЗС. Генерално, ВИИЯ и ШЗС покушавају да покрију веома широк дијапазон мишљења, у њиховим мејловима, уз занимљиву аналитику о геополитичким темама, о Кини, Јапану, могу се наћи и чисте окултне глупости на тему „веждизма“ (назив нове универзалне догме о почетку доба Водолије), или чак и „енергетска веза са сексуалним партнером“ …
У последње време, у контексту сталних идеолошких трагања, које су власти активно почеле да подржавају, „небески политичари“ су почели да звуче све гласније и да делују активније. А захваљујући својој оригиналности, постали су заправо једна од најутицајнијих савремених идеолошких струја.
У чему је тајна успеха „небеских политичара“? По мом мишљењу, разлог успеха је трострук.
Прво, у данашњем друштву је посебно изражен недостатак идеологије, па се сваки идеолошки пројекат прихвата са интересовањем. Само захваљујући томе, интерес јавности за било који идеолошки пројекат је гарантована.
Друго, Девјатов (он је и синолог Гвасков) у својим конструкцијама активно користи кинески фактор, који је, у контексту изградње стратешког савеза Русије и Кине, такође осуђен на пажњу.
Треће, у својим бројним чланцима и говорима, Девјатов активно користи одређене духовне термине, што нашој интелигенцији, слабо образованој у духовним стварима, изгледа као нека врста мистерије, а мистерија увек привлачи пажњу.
ОСНОВА „НЕБЕСКЕ ПОЛИТИКЕ“ ЈЕ ЧИСТИ ОКУЛТИЗАМ
Зашто су се путеви „Руске народне линије“ и „небеских политичара“ одмах разишли, упркос томе што смо одржавали и одржавамо радне односе са појединим представницима овог правца, а „небески политичари“ нису нашли, не налазе и никада неће пронаћи место на страницама РНЛ?
Из једног једноставног разлога: основа „небеске политике“ је чисти окултизам. Идеолошке и геополитичке конструкције „небеских политичара“ утемељене су на окултном, маскирајући се у нека хришћанска значења и идеје које православни хришћани могу да деле. Па, на пример, популарна основна идеологија „небеских политичара“ „Пет изнад“ сматрају својим великим достигнућем. Међутим, идеологема „Пет изнад“ конструисана је од моралних постулата које могу подржати представници било које вековне верске и етичке традиције.
ИДЕОЛОГИЈА „ПЕТ ИЗНАД“ НЕПРИЈАТЕЉСКИ СЕ ОДНОСИ ПРЕМА ПРАВОСЛАВЉУ
„Пет изнад“: духовно је више од материјалног; опште је више од личног; правда је изнад закона; служба изнад поседа; власт је изнад имовине. Представници свих традиционалних верских конфесија могу се сложити са овим максимама. Осим ако хришћанин не дода: правда је, наравно, изнад закона, али изнад правде је милосрђе.
Међутим, геополитичка конструкција коју представници доктрине покушавају да изграде на бази „небеске политике“ дубоко је непријатељски расположена не само према православљу, већ и према правилно схваћеним националним задацима руске државе. Ова конструкција је изражена познатом формулом, којом се Девјатов (звани Гвасков) стално носи, да је будућност Русије „Трећа Хорда“. Под првом Хордом он разуме државу Џингис-кана, под другом – савез СССР-а и Кине у кратком периоду пре Стаљинове смрти. А сада, кажу, треба да настане Трећа Хорда, и у томе је спас Русије.
ИДЕЈА ТРЕЋЕ ХОРДЕ ПРИРОДНО ДОЛАЗИ У НЕПОМИРЉИВУ СУПРОТНОСТ СА ИДЕЈОМ ТРЕЋЕГ РИМА
Идеја Треће Хорде природно долази у непомирљиву супротност са идејом Трећег Рима, па Девјатов (звани Гвасков) значајан део својих говора посвећује критици идеје Трећег Рима. Покушавајући да то доведе у питање, он, у пуној сагласности, иначе, са црквеним и ванцрквеним либералима, тражи римокатоличке, па и малоруске (украјинске) корене у Трећем Риму, тврди да ова идеологема не дозвољава Русији да окренути лицем ка Истоку итд. и т.д.
Ова антиисторијска бесмислица представља се као нова реч у идеологији и геополитици. Али разумемо да Девјатов заправо покушава идеолошку саботажу, покушавајући да прекине везу са вековном духовном идеолошком традицијом Русије. Управо је идеја о Трећем Риму, заснована на познатом пророчанству апостола Павла о Катехону – мисији конкретне државе да се одупре превладавању зла (2. Солуњанима 2,7), била основа политике Московског царства и Руске империје, па чак и у Стаљиново и Брежњевњево доба, иако у трансформисаном облику, постојало је у Совјетском империји.
Управо ову идеју служења Русије као Трећег Рима је оно што концепт „небеске политике“ покушава да доведе у питање. Зато „небеску политику“ доживљавам не само као погрешну појаву, већ и као непријатељску за здраву државну идеологију.
Феномен „небеске политике“ карактеристичан је за интелектуална трагања постсовјетске Русије у условима идеолошке катастрофе након распада Совјетског Савеза. У касно совјетско и постсовјетско време, многи руски интелектуалци су се окренули вековном наслеђу руске мисли и својој матичној православној цркви, дошло је до масовног оцрквењавања руских интелектуалаца, многи постсовјетски боготражитељи су постали монаси и свештеници Руске православне цркве. Међутим, неки руски интелектуалци, парадоксално, првенствено повезани са Оружаним снагама СССР-а, тачније са оним војним структурама које су се бавиле свим врстама истраживања менталних, психолошких и идеолошких феномена, нису могли да превазиђу ову баријеру. Нису успели да савију свој врат пред Богом и Црквом Његовом.
Стога је у постсовјетској Русији, у условима духовних трагања и духовног дефицита, настао јединствени феномен – неоокултизам. Овде се може присетити покрета КОБа (Концепт јавне безбедности) са њиховим идејама „живе” и „мртве” воде, чији је оснивач био совјетски генерал Петров. У овом низу је феномен бившег морнаричког официра, затим градоначелника Владивостока и посланика Државне думе Черепкова, коме такође није била страна никаква потрага. Ту је била и гатара Џуна, популарна у војсци, као и мноштво других гатара и предсказивача. Појавиле су се свакакве „академије“, „концепти“ који су покушавали да „превазиђу ограничења православља“…
Феномен „небеске политике“ је, заправо, у овом низу окултних девијација руске мисли, насталих у условима распада Совјетског Савеза и марксистичког идеолошког система. Стога, присећајући се 20. годишњице „небеске политике“, можемо само пожелети њеним приврженицима да се врате на чврсто тле православног догмата, јер само на основу православне догме, православног богословља и православне догме о Русији може се изградити здрава државна идеологија.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР:
https://ruskline.ru/news_rl/2023/03/07/russkie_intellektualy_otklonilis_v_okkultizm