Беспилотне летелице су постале значајан фактор у савременом ратовању

  • Извиђање, корекција ватре, средства везе и средства уништења, транспортне функције…
  • Контролисани дрон је вредан војник у савременом ратовању. Беспилотне летелице се баве тактичким и стратешким извиђањем, врше кроекцијуу артиљеријску ватру, носе бомбе, а и саме су вођени пројектили.

 АУТОР: Владимир Прохватилов

 Мало историје. Реч „дрон“ (од енглеске речи drone – беспилотна летелица) први је употребио капетан америчке морнарице Делмар Фарни, који је 1936. године водио пројекат америчке морнарице радио-контролисане авијације. Убрзо се ова реч издвојила и почела је да се нашироко користи.

После Првог светског рата, неколико конвенционалних авиона Американци су претворили у беспилотне летелице. На основу овог развоја, Британци су 1933. лансирали радио-контролисану мету за вишекратну употребу Fairey Queen засновану на извиђачком авиону Fairey IIIF.

Током Другог светског рата, дронови су постали заиста моћно оружје. Беспилотни ударни бомбардер-торпедоносац Interstate TDR-1 био је у служби америчке војске, а авион-пројектил Фау-1 и балистичка ракета Фау-2 постали су страшно оружје Трећег рајха.

Током Хладног рата створени су извиђачки дронови чија је масовна производња у САД почела 1962. године. Крајем 60-их створен је први беспилотни хеликоптер. Дронови су активно коришћени током Вијетнамског рата, где су убедљиво доказали своју ефикасност.

Најважнијии искорак у производњи и употреби беспилотних летелица био је развој GPS сателитског навигационог система. Дронови се активно користе за извиђање, осматрање и одређивање циљева још од 90-их година, широко су коришћени у рату у Персијском заливу, у Југославији, Ираку и Авганистану.

Ова војна средства су се показала као ефикасна за следеће задатке:

  • извиђачке активности;
  • борбени напад;
  • навођење авиона на земаљске циљеве;
  • прилагођавање ватре ракетних снага;
  • скретање пажње непријатеља стварањем мамаца;
  • комуникациони релеј.

Током СВО – Специјална војне операције руска војска користи извиђачке дронове „Орлан-10” (на бензин), „Елерон” (опремљен електромотором), беспилотне летелице камиказе Куб-БЛА, „Геран-2” и „Ланцет”, ударне дронове. „Иноходец“ и „Форпост-Р“.

Није тајна да се на самом почетку СВО руска војска суочила са недостатком дронова. Најочигледнији на бојном пољу био је недостатак ударних апарата и малих дронова који се користе за извиђање и корекцију артиљеријске ватре. Међутим, за прилично кратко време руска одбрамбена индустрија је успела да покрене производњу беспилотних летелица за различите намене, што је за непријатеља било изузетно непријатно изненађење.

Недостатак у области јуришних дронова покривен је коришћењем иранског искуства у стварању јефтиних камиказа дронова. Већ у септембру прошле године главна тактичка иновација СВО је била масовна употреба ударних дронова Геран-2 од стране Русије. И иако су у Кијеву уверавали да се украјински ПВО успешно носи са руским „летећим мопедима“, на снимцима уништених објеката украјинског енергетског система било је јасно да Оружане снаге Украјине немају поуздана средства заштите. против напада јефтином али ефикасном муницијом.

Борбена употреба беспилотне летелице Геран-2 почела је у септембру 2022. године, убрзо након украјинског терористичког напада на Керчки мост. „Према резултатима проучавања олупина пристиглих беспилотних летелица, украјински специјалисти и њихови страни покровитељи дошли су до занимљивог закључка. Наводно је руски „Геран-2“ заправо преименовани дрон Шахед-136 иранског дизајна или његова локализована верзија“, наводи руски портал „Војни поглед“.

Званичних информација о дроновима Геран-2 практично нема. Међутим, западни медији тврде да су „у Специјалној економској зони Алабуга (ОЕЗ) у Татарстану у току припреме за покретање производње дронова камиказа иранске породице Шахед, која је добила руско име Геран“. Пројектни капацитет постројења, спремног, према неким проценама, износи 80% – до шест хиљада уређаја годишње.

Обавештајна агенција Министарства одбране САД (ДИА) одржала је 21. јула 2023. брифинг о руским ударним беспилотним летелицама. „Амерички обавештајни званичници су упозорили да Русија, уз помоћ Ирана, гради фабрику за производњу дронова у земљи. Аналитичари Обавештајне агенције рекли су малој групи новинара да ће фабрика беспилотних летелица у изградњи Русији обезбедити нову залиху дронова која је „умногоме већа“ од оне која се купује од Ирана. ДИА верује да би „када објекат буде завршен, вероватно почетком следеће године, нови дронови могли имати значајан утицај на сукоб“, брине се CNN.

До лета 2023. Концерн Калашњиков је утростручио производњу „Ланцета“. Ови дронови се све чешће појављују у новинским извештајима о уништавању непријатељске артиљерије и противваздушне одбране. Најчешће се „Ланцети“ користе за уништавање самоходних топова. У 50% случајева мета је уништена, у 40% случајева је погођена. Само у 10% случајева евидентира се промашај.

Од 500 лансирања „Ланцета“, највише су биле испаљене на хаубице М-777 и друга пољска артиљеријска оруђа, као и минобацаче Оружаних снага Украјине. На листи циљева које је уништио „Ланцет“ налазе се и немачки тенкови „Леопард 2“, америчка борбена возила пешадије „Бредли“, ПВО системи IRIS-T SLM и Стрела-10, као и западни самоходни топови: немачки PzH -2000, амерички М109, француски ЦЕЗАР и пољски краб. Неколико борбених чамаца Оружаних снага Украјине на Дњепру такође се може уврстити у победу „Ланцета“. Више од 170 од 500 циљева је уништено, а више од 260 је озбиљно оштећено при удару. Према речима оператера беспилотне летелице „Ланцет“, лансери и командна места система ПВО С-300 Оружаних снага Украјине постали су најнетипичнија мета за дронове. Њихови оператери су уништавали са максималне удаљености у условима снажног рада система електронске борбе.

Друге мете за „Ланцете“ су минобацачи, системи противваздушне одбране, оклопна возила, радари, возила и Вишецевни ракетни бацачи. Непријатељ тражи начине да се избори са руским камиказа беспилотним летелицама. Али „Ланцет“, захваљујући вештачкој интелигенцији, може аутономно да циља мету, што отежава његово пресретање. Дакле, за сада није могуће борити се против „Ланцета“, а они редовно уништавају непријатељску артиљерију и противваздушну одбрану.

Породица лутајуће муниције „Ланцет“ укључује три модификације: са бојевом главом од 1 кг, 3 кг и 5 кг. Сходно томе, називају се „Ланцет-1“, Х-52 „Ланцет-3“ и Х-53 „Производ-53“.

Ови апарати могу бити опремљена различитим типовима бомби. Верзије „Ланцет-1“ и „Ланцет-3“ лансирају се појединачно из компактног катапулта. Што се тиче тежег и новог „Изделија-53“, овај дрон је добио преклопно крило и може се лансирати из блокова контејнера који се могу комбиновати са мобилном платформом.

Председник концерна „Калашњиков“, Алан Лушњиков, је 26. маја најавио стварање батаљона сопствених беспилотних летелица и вишеструко проширење производње дронова. Он је напоменуо да је Калашњиков консолидовао све своје капацитете за производњу и развој дронова.

На самом почетку специјалне операције, активно су коришћени извиђачки дрон средње класе „Орион“ и његова борбена верзија „Пејсер“. Затим су престали да се помињању и нестали су из информационог простора, пошто су ови уређаји дорађени узимајући у обзир стечено искуство. У марту 2023. Министарство одбране је приказало снимак употребе јуришног дрона „Иноходец-РУ“ у зони СВО. Тако је званично потврђено да је у битку поново ушао мултифункционални извиђачко-ударни дрон средње класе. Саопштено је да су могућности руског дрона супериорније у односу на перформансе турског дрона „Бајрактар ​​ТБ2“.

Средином јуна 2023. године, извршни директор Центра за интегрисана беспилотна решења (ЦКБР) Дмитриј Кузјакин најавио је развој FPV дрона за све временске услове ((first-person view)) „Ултиматум“ са повећаним капацитетом носивости.

„Ултиматум“ је најновији представник универзалних линија ФПВ дронова, способних да „раде у најтежим временским условима. На планети не постоји такав ветар и ток воде који би могао да обори Ултиматум, осим ако се дрон нађе испод водопада. Сада ће наши уређаји моћи да раде и по таквом времену када се птице плаше да лете. Ово је веома важно, јер непријатељ не очекује да ће му нешто долетети кроз ваздух, на пример, током олујног ветра и кише са градом“, рекао је Д. Кузјакин.

Коначно, 1. августа Фонд за подршку пројектима НТИ најавио је стварање специјализованог 3Д штампача за индустријску производњу беспилотних летелица, способног да аутоматизује више од 90% типичних задатака и операција у производњи летећих дронова.

Производња дронова путем средстава из телеграм канала такође изазива радозналост – посебно, један од њих је добио фантастично име „Упир“. Управљање дроном по принципу ФПВ (first-person view, или „поглед из првог лица“) уз помоћ наочара виртуелне реалности и рукавица са сензорима омогућава летелици да стигне чак и до тешко доступних циљева. Истовремено, оборити дрон је изузетно тешко. Кажу да је са својим смртоносним товаром улетео у украјинску земуницу кроз вентилациони отвор.

И на крају, из најновијих вести: Русија је покренула производњу, на новој линији, дронова „Гастело“. Приликом развоја дрона камиказе узете су у обзир жеље војног особља које се налази у зони Специјалне војне операције. Дрон је опремљен системима за ноћно осматрање, а пројектни капацитет нове производње биће пет хиљада јединица месечно.

Тако у целој СВО руски војно-индустријски комплекс показује технолошку динамику која је далеко испред могућности колективног Запада, а да не говоримо о Украјини која је лишена сопствене одбрамбене индустрије.

Руске фабрике беспилотних летелица раде у три смене, производња дронова стално расте, што непријатељу не оставља никакве шансе чак ни за тактички успех.

С руског превео Зоран Милошевић

ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2023/08/05/rossiyskie-drony-gremyat-ognem-sverkayut-bleskom-stali.html

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *