- Четрдесет година од потписивања југословенско-руског споразума у вези изградње хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап, радове на ревитализацији електране, вредне више од стотину милиона америчких долара водили су московски “Енергомасекспорт“, “Електросила“ и “Лењинградски механични завод“, при чему се снага сваке од турбина повећава за једну десетину у односу на првобитно уграђене.
- Није тешко сложити се да је то далеко хуманији вид српско- руског партнерства, него што би се чинило прихватање плана о изградњи нуклеарне електране.
АУТОР: Ранко Јаковљевић
ХИДРОЕЛЕКТРАНА ЂЕРДАП
У склопу попуштања затегнутости у односима Југославије и Источног блока, Заједничком декларацијом румунске и југословенске владе од 26.6.1956. године, сигурно не без сагласности СССР-а, приступило се разматрању питања значајних за уређење Дунава на Ђердапу. Резултат рада огледа се у Споразуму о изградњи хидроенергетског и пловидбеног система Ђердап, чијим спровођењем у дело ће се регулисати пловни пут и обезбедити искоришћавање 81% расположивих хидро потенцијала за производњу електричне енергије .
Једном од базичних претпоставки успешног извођења радова испоставило се постизање споразума између Југославије и Савеза Совјетских Социјалистичких Република о економској и техничкој сарадњи у изградњи хидроенергетског и пловидбеног система „Ђердап“. Вероватно су разлози политичке природе допринели да службени назив московског документа потписаног 22. марта 1965. године има додатак којим се наглашава да систем у реону “Железних врата“ гради југословенска страна, а за узврат је споразум таквог наслова ратификован од југословенске владе уредбом од 19. маја исте године, у чијем називу нема те констатације. Сувише су велике биле ране наново отворене међусобним сумњичењима и оптужбама комунистичких партија после кризе у Мађарској, кулминиралим 1961. године совјетском прокламацијом како је борба против југословенског ревизионизма интернационална обавеза комунистичких и радничких партија, да би се ствари, у нормалним временима подводиве под “козметичке детаљe“, називале правим именом.
Игра речи ишла је и корак даље, у споразуму предвиђајући да ће техничку помоћ пружати совјетске организације југословенским, што суштински значи једна држава другој, и то: а) у испоруци три комплетна хидроагрегата снаге од по 178.000 киловата, б) испоруци делова у склоповима и у обрађеном или полуобрађеном виду, специјалних алата и контролно мерних инструмената и неких материјала за производњу преостала три агрегата од стране југословенских предузећа, в) испоруци грађевинске и монтажне опреме и механизама за извођење грађевинских и монтажних радова, г) изради пројекта опреме преводнице, д) консултацијама и експертизама по пројектима хидросистема „Ђердап“, ђ) указивањем техничке помоћи југословенским организацијама у монтажи, пуштању у пробни погон појединих јединица и пуштању у експлоатацију опреме испоручене из СССР-а, е) давањем производно-техничке документације за опрему хидроелектране “Ђердап“ и опрему преводнице, која ће се производити у Југославији, ж) пријемом југословенских стручњака на производно-техничку обуку, консултације и упознавање у пројектним и научно-истраживачким организацијама и у одговарајућим предузећима СССР са техничким достигнућима ове земље по питањима значајним за изградњу хидроенергетског и пловидбеног система “Ђердап“.
За плаћање хидроагрегата и њихових делова испоручиоцима, укључујући “Ленинградски металических завод“ Лењинград – турбине и “Електросила“ Лењинград – генератори, совјетска страна је југословенској одобрила кредит од 23 милиона америчких долара, на 10 година, са 2% камате на годишњем нивоу. У односу на обавезу плаћања уговорене испоруке грађевинске и монтажне опреме и механизама, вредности 17 милиона америчких долара, предвиђено је да ће совјетске спољно-трговинске организације одобравати југословенским партнерима петогодишње одлагање плаћања, са годишњом каматом од 2% на неплаћени део. Овако сачињеном споразуму, важећем и пре ратификације са својством привременог, следило је закључење посебних уговора, при чему су се новчане вредности дефинисале на бази конкурентних цена светског тржишта. Између осталог, предмет набавке из СССР-а по основу наведеног споразума, било је 61 аутомобила, 1 хеликоптер и три хидрокрилна брода, 83 дампер-кипера, 24 багера, 25 аутокранова, 20 утоваривача, 14 булдожера. Испоручиоци су били: “Технопромекспорт“, “Машиноекспорт“, “Аутоекспорт“, “Тракторекспорт“, “Судоимпорт“, “Запеастекспорт“, “Машприборинторг“, “Авијаекспорт“, “Станкоимпорт“.
Према закључцима експерата обе стране, прихваћеним у име совјетске владе посредством И. В. Архипова, под техничком сарадњом подразумевали су се: а) Консултације о евакуацији великих вода и леда и обезбеђењу пловидбе за време грађења, о производњи и уграђивању монтажних бетонских елемената и оплатних плоча за брану, преводницу и електрану, о изради и уграђивању арматуре; б) Експертиза пројеката преводница, заштите приобалног подучја, хидромеханичке опреме бране и електране, в) Упознавање југословенских стручњака са техничким достигнућима у СССР по питањима регулација водених протока, уграђивања бетона и извођења армирачких радова, монтаже хидроенергетске опреме, опреме преводнице и електричне опреме на великим хидроелектранама, експлоатације хидроелектране, ремонтне опреме, преводнице и система за заштиту од успора вода.
ХЕ Ђердап – ремонт
У изради пројеката главног објекта хидроелектране, учествовала је фирма “Ленгидростаљ“ Лењинград, у оквиру конструктивних пројеката хидромеханичке опреме, док је “Гидропројект“ Москва партиципирао у идејном пројекту главне и помоћне опреме и консултацијама у вези са пројектом преграђивања Дунава. Интересантно је да је један од Руса избеглих у Србију пред налетом бољшевизма имао важну саветодавну улогу у пројектовању и извођењу радова на “Ђердапу“. Руководилац београдске “Хидротехнике“ инжењер Георгије Георгијевич Готуа /1905, Красноводск – 1971, Београд/, матурант Донског кадетског корпуса у Билећи 1925, дипломац београдског техничког факултета из 1936, први велики грађевински задатак у послератној Југославији имао је као шеф изградње моста код Србобрана, од 12.12.1945. до 1.10.1946. године. Приликом пуштања објекта у употребу, како обавештава “Слободна Војводина“ у издању од 3. октобра, инг. Готуа био је у прилици примити за свој рад честитке од совјетског потпуковника Васиљева, који је на свечаности говорио у име Црвене армије. Готуиним највећим професионалним подухватом могла би се сматрати хидроелектрана Бајина Башта, но удео одважног Руса француског порекла у стасавању хидроелектране Ђердап, као експерта југословенске стране у стручној сарадњи са совјетским институцијама, вредан је изузетног респекта .
У исто време када је са СССР-ом склопљен споразум о совјетској помоћи у изградњи хидроенергетског и пловидбеног система “Ђердап“, 1965. године југословенски председник Тито имао је задатак настојати да покрет несврстаних земаља “трећег света“ редефинише, давањем Француској и Генералу Де Голу једне од лидерских улога. Мисија југословенског министра иностраних послова, Коче Поповића, није уродила плодом, али ће две године касније, поводом Титове изражене спремности да се брани употребом војне силе уколико совјетски тенкови пут из окупиране Чехословачке усмере ка Југославији, допринети француској подршци таквом ставу . Погоршање безбедносне ситуације у региону 1968. године није омело руске и југословенске стручњаке да спроведу у дело своје обавезе везане за изградњу велике дунавске електране и регулацију пловидбеног пута.
ПРЕПАКИВАЊЕ БУДУЋНОСТИ ЗА ЂЕРДАП 3
У енергетском сектору, Србија је до сада имала најзначајнију сарадњу са Русијом
18.9.2024.г. у Вашингтону министар спољних послова Србије Марко Ђурић и подсекретар САД за економски раст, енергетику и животну средину Хозе Фернандез потписали су споразум о стратешкој сарадњи на пољу енергетике у Србији. Документ ће, како се наводи у најави Стејт департмента, проширити могућности америчких компанија да инвестирају у енергетски сектор Србије, укључујући и “ промовисање америчких инвестиција које ће ојачати односе САД и Србије“.
Министарка Ђедовић и амбасадор Хил потврдили су да Србија, мимо тендера, са Американцима гради соларну електрану од 1 ГВ, чија цена је за годину дана скочила са 800 милиона на 1,4 милијарде евра, а најавили су и да ће се, вероватно по сличном моделу, радити и пројекат Ђердап 3, један од најважнијих енергетских пројеката у земљи.