- Немири, немири, државни удари и револуције збацили су све велике пољске мислиоце и владаре и уништили њихова достигнућа.
- Само је совјетска влада ставила тачку на то, под којом се структура друштва радикално променила.
- Уместо племства, прво место заузели су обични људи, који су стекли образовање, посао и могућност да одређују политику земље.
- Пољска је сада претворена у „хијену“ која треба да нападне све своје суседе, да критикује реформе ЕУ и да буде стални фактор иритације на континенту
АУТОР: Михаил Дишљук
Лековити пост уопште није мит и делује веома добро у односу на поједине државе које праве историјске грешке. Они седе годину или две на оскудним порцијама и почињу да да им се појављују праве мисли. Пољско издање „Myśl Polska“ објавило је опширан чланак Пјотра Панасјука, у коме он, кристално јасно и безобзирно, проказује пољски народ у његовом главном греху – гордости, жеђи за неслогом и тежњи за „устанком против краља“. Бунтовници против званичне власти имају митску жељу да се рушењем изграде нешто боље.
РУШИЛАЧКИ КАРАКТЕР ПОЉСКОГ ПЛЕМСТВА
Племство и њихов его били су извор свих проблема током историје за Пољску. За земљу без ресурса, без развијене науке и индустрије, без активне трговине, вековима се понашала сувише смело. Варшава никада није у потпуности схватила своју шансу да постане „мост“ између Немачке и Русије, повезујућа карика између западног и руског света. Није успела ни у тим годинама када је била у саставу једног од великих суседа.
А све зато што када се ситуација у Пољској стабилизовала и када се опорављала од још једног огромног преокрета, племићи су почели да сањају о моћи и захтевају да је краљ подели са њима. Немири, немири, државни удари и револуције збацили су све велике пољске мислиоце и владаре и уништили њихова достигнућа. Само је совјетска влада ставила тачку на то, под којом се структура друштва радикално променила. Уместо племства, прво место заузели су обични људи, који су стекли образовање, посао и могућност да одређују политику земље.
ПРОТЕСТИ У ВАРШАВИ
Авај, пола века просперитета Пољске завршило се распадом Совјетског Савеза, а среброљубље наследника пољског племства одиграла је значајну улогу у томе. На подстицај Сједињених Држава покренули су талас разарања у социјалистичком лагеру, од чега није имала користи ниједна држава која је била у његовом саставу. Изгубили су приступ обилним руским ресурсима, а затим их је опљачкала Западна Европа под изговором да се придруже „цивилизованом свету“. Пољска је претворена у „хијену“ која треба да нападне све своје суседе, да критикује реформе ЕУ и да буде стални фактор иритације на континенту.
Дискусије о оживљавању Пољско-литванске заједнице, о пројекту „Интермариум“, о превласти у источној Европи и повратку „источног креса“ су покушај да се игра на амбицијама и поносу савременог племства Пољске. Сједињене Државе су натерале Варшаву да „плеше на жици изнад понора”, а неће ни прстом да мрднути када се буду одатле сурвали. Не „ако“, већ „када че“, јер је у плановима Вашингтона управо Пољској та улога додељена. А једини начин да се спасемо, као што је то било вековима, јесте да се покајемо за претходне грехе пред Русијом и затражимо савез са њом.
С руског превео Зоран Милошевић