ПРЕВРАТИ на трону Царске Русије 1917, најпре Фебруарска, а потом Октобарска, бољшевичка револуција и на крају грађански рат првих година друге деценије прошлог века, условили су изгон огромног броја људи.

Они су се развејали по Европи и свету, а значајан део њих је доспео и на Балкан, где су дуже или краће време живели и стварали. Већ у време пораза трупа Руске армије генерала Врангела и њиховог одласка из Русије 16. новембра 1920, више од два милиона људи било је ван земље. Била је то прва масовна политичка емиграција савременог доба.

БРОЈКЕ говоре да је из Русије отишло онолико људи колико их је почетком века живело у два највећа града, Москви и Петрограду, односно, да се на Балкан доселило скоро дупло више људи него што их је тих година живело у Београду или Софији. Процењује се да је у Србију, односно Краљевину СХС дошло између 40.000 и 50.000 руских избеглица. Много квалитетних људи је у кратком временском одсечку живело на релативно малом простору, променивши га у већој мери него што би могли своју готово бесконачну земљу.

Њихов боравак међу нама могао би да се сврста у неколико фаза. Прва је период досељавања, с почетка двадесетих година. Затим, од 1923. до 1926, период прихвата и првог таласа одсељавања, када се укупан број руских избеглица попео на око 40.000. У трећем периоду, периоду консолидације, крајем двадесетих и почетком тридесетих година 20. века, после брзог и масовног одласка великог броја људи у срећније делове света, селидбе су успорене, а видљиве су и назнаке боље адаптације избеглица на нову средину. Уследио је, до краја деценије, период асимилације, па неславно ратно време и, на крају, поратна, завршна епоха – трајног одласка или потпуне асимилације.

КО су “бели” Руси и зашто их тако зовемо? У најкраћем, то су противници “црвених” Руса: они који су се борили против бољшевика и њихове револуције. “Бели” нису окупљали строго монархисте или десничаре, већ уопштено, оне који нису хтели да се помире са бољшевицима, њиховим превратом и начином живота. У ствари, то је био сукоб изданака двеју револуција из одсудне 1917. године: уводне, Фебруарске, и друге по реду, Октобарске.

У сваком случају мала Србија – и нешто већа Југославија, у једном тренутку су постале стециште великих и умних људи из највеће земље у свету, који су своје искуство и знање улагали у њихов просперитет.

ИЗВОР: Новости

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена.