- Култ припадника антикомунистичког подземља 1944-1952. у Румунији је саставни део антируске идеологије која се усађује у румунско друштво од касних 1980-их. Као и у Пољској, Украјини, балтичким државама, „шумска браћа“ која су се борила против Црвене армије проглашени су херојима у Румунији, а снаге закона и поретка које су се бориле сa њима саучесници совјетских окупатора
- Око 60 посто „Хајдука“ били су румунски војници који су се донедавно борили на Источном фронту. Бандама су командовали Николае Дабижа (борио се на Кавказу и Криму), Георге Арсенеску (борио се на Криму), Георге Спулбату (бомбардовао Одесу) и други. Командант ових банди био је генерал Корнелиу Драгалина (његове трупе су окупирале Одесу и Харков)
ПИШЕ: Владислав Гулевич
У Румунији су прве борбе са антикомунистичким групама започеле одмах по уласку совјетских трупа у земљу 1944. године. Присвојивши историјски назив „Хајдуци“ (одреди народне самоодбране за борбу против страног угњетавања у XIX веку), њихови чланови су се скривали у планинским областима, уједињени у банде са претенциозним именима – „Влад Цепеш“ (Влад Цепеш Дракула), „Хајдуци Аврама Јанкуа“ (румунски револуционар из XIX века), „Страже Децебала“ (вође тзв. предака савремених Румуна, Дачана из I века), „Партизани Велике Румуније“, итд.
Већина њих били су присталице Хитлеровог савезника, румунског маршала Антонескуа. Нису прихватили крах идеје Велике Румуније и прелазак Букурешта на страну СССР-а, ради наставка рата против нацистичке Немачке.
Подсетимо да је током Великог отаџбинског рата румунска војска истребила 150.000 Јевреја на територији Совјетског Савеза. У Сокиријанима, Мостову, Доманевком (Украјина), у Вертјуженима и Единету (Молдавија), били су смештени румунски концентрациони логори. Затвореници су углавном стрељани, али је и спаљено на десетине хиљада. Неки од Јевреја предати су Немцима на даље репресалије. Они који су починили та зверства, после успостављања нове владе у Румунији, повели су антисовјетску борбу.
Банде су нападале административне зграде и полицијске станице, пљачкале штедионице, улазиле у окршаје са снагама безбедности, организовале атентате на антифашистичког премијера Петра Грозу, а помогли су и немачким ратним заробљеницима да побегну.
У свом чланку „Оружани антикомунистички отпор у Румунији: између историје и памћења“, историчар Дору Радосав, истиче да су румунске „хајдуке“ попуњавали кадровима из Аустрије, Немачке и Југославије, све из реда одбеглих легионара фашистичке организације „Гвоздена гарда“ који су сањали о обнављању савеза са Хитлером. Током 1939-1940 легионари су се бавили погромима Јевреја, а новембра 1940. године, проваливши у затвор Жилава, стрељали су или убили 63 особе, које су сматрали својим политичким противницима.
У периоду од 6. марта до 10. децембра 1945. године, у Румунију се са Запада искрцало 17 диверзантских група које су бројале укупно од 30 до 50 људи. Кампови за обуку румунских диверзаната који су постојали у Италији и Грчкој, забележили су податке слања шифрованих порука Сједињеним Државама, Француској и Великој Британији од стране ових банди.
Око 60 посто „Хајдука“ били су румунски војници који су се донедавно борили на Источном фронту. Бандама су командовали Николае Дабижа (борио се на Кавказу и Криму), Георге Арсенеску (борио се на Криму), Георге Спулбату (бомбардовао Одесу) и други. Командант ових банди био је генерал Корнелиу Драгалина (његове трупе су окупирале Одесу и Харков).
Пребацивањем диверзаната бавилa се Канцеларија за политичку координацију америчке Централне обавештајне агенције. О присуству јединственог америчког центра за управљање антикомунистичким покретом сведочи и чињеница да је највећа активност „Хајдука“ забележена у стратешки важним областима – у подножју Карпата и у делти Дунава.
Уз помоћ француских специјалних служби, тзв. Румунско национално веће, преузело је улогу „владе у егзилу“. Ово оповргава мит модерне румунске пропаганде да се подземље у потпуности састојало од једноставних сељака, занатлија и мирне интелигенције.
Слоган румунских антикомуниста биле су речи „Vin americanii!“ (Американци долазе!). Надали су се да ће почети Трећи светски рат и да ће се придружити Сједињеним Државама и њиховим савезницима у борби против Совјетског Савеза.
Данас су двоје људи издвојени за улогу симбола румунског антикомунистичког подземља – Елизабета Ризја и Јон Огорану. Прва – због тога, да би власти социјалистичке Румуније било могуће оптужити за репресију над женама; други – јер је ухапшен 1976. године, (већ као стар), што омогућава вештачко растезање хронологије антикомунистичког бандитизма све до 1976. године.
Чланови банде Јона Огорануа са нацистичким поздравом
О Ризји и Огорануу, пишу се чланци и књиге, снимају филмови за међународне филмске фестивале. Нико се не сећа да је Ризја снабдевала храном и лековима банду румунског фашисте Георгеа Арсенескуа (одликован је нацистичким орденом немачког орла, који је Хитлер успоставио 1937. године, да би се додељивао странцима који су подржавали немачки нацизам). Ризја је знала за злочине које је Арсенеску припремао, јер је њен супруг био у банди, али није учинила ништа да их спречи.
Нико се не сећа да је Огорану био егзекутор „Гвоздене гарде“, која је покренула крвави терор у Румунији. Године 1940. догодио се чувени Дорохојски погром. Румунски војници, индоктринирани антисемитском пропагандом вође „Гвоздене гарде“, Хорија Сима, који је био заменик премијера, а подржавали су га Хитлер и Мусолини, убили су 53 Јевреја, укључујући и своје јеврејске колеге.
Године 2008. основан је Фонд Огорану, са циљем васпитавања младог поколења на примеру овог антикомунисте и нацисте.
Величајући антисовјетско бандитско подземље, румунске власти припремају идеолошку основу за ширење нове Велике Румуније. У Букурешту верују да ће успети да заврше посао започет од румунских фашиста.
Величајући антисовјетско бандитско подземље, румунске власти припремају идеолошку основу за оправдавање политике нове Велике Румуније. У Букурешту, очигледно, верују да ће успети да заврше посао започет од румунских нациста.
С руског превео Зоран Милошевић
ИЗВОР: https://www.fondsk.ru/news/2020/10/16/rumynskie-fashisty-iz-karatelej-v-geroi-52057.html