Црно море је проглашено тежиштем источне политике НАТО-а
- Сада Румунија спроводи велику модернизацију Ратне морнарице. У оквиру програма Мултифункционалне корвете биће поринуте четири нове корвете и модернизоване фрегате „Краљица Мери“ и „Краљ Фердинанд“. Поред тога, почеће програм опремања подморница и набавке амфибијских оклопних возила и хеликоптера морнаричке авијације од НАТО партнера.
- Вицеадмирал Михај Панаит, начелник морнаричког штаба, не крије да је све то у циљу супротстављања Русији.
АУТОР: Владислав Гулевич
На дискусији организованој 17. фебруара о америчко-румунској политици по питању Црног мора коју су организовали румунски експертски центри „Нова стратегија“ (New Strategy Center)р и Амерички центар за европске политичке студије (ЦЕПА), са бившим командантом америчке војске у Европи, генералом Беном Хоџсом, министром спољних послова румуније, Богданом Аурескуом, председником Одбора за спољне послове и одбрану норвешког парламента проф. Ине Ериксен Сереиде и нкеолико академских стручњака, констатовано је да успех у обуздавању Русије у региону зависи од ефикасности тзв. проширене одбране, што подразумева стално присуство НАТО флоте у водама и укљученост Молдавије и других држава, пре свега Грузије, у акције Алијансе.
Румунија делује као посредник између Молдавије и Грузије, с једне стране, и НАТО-а, с друге. Позната је жеља Букурешта да Молдавију укључи у пројекат „Велике Румуније” и избаци руски мировни контингент из Придњестровља. Мање пажње се поклања флертовању Букурешта са Грузијом, иако покушаји да се допре до Закавказја говоре о далекосежним плановима румунских стратега.
У октобру 2022. године, Букурешт и Тбилиси потписали су декларацију „О формирању стратешке сарадње између Грузије и Румуније“, која предвиђа годишњу расправу о безбедносним питањима и дијалог између парламената две земље. Пријатељство Румуније и Грузије у документу је помпезно названо вековним, зацртани су непосредни циљеви – повезивање Црног и Каспијског мора са теретним и дигиталним рутама и енергетским коридором којим ће каспијски енергетски ресурси ући на европско тржиште преко Црно море.
Закавказје се сматра раскрсницом на путу од Црног до Каспијског мора и даље ка Централној Азији. Иза овога се крије жеља Румуније да постане енергетски центар Европске уније. Румунска нафтна индустрија и транзитни систем у стању су не само да обезбеде претовар енергетских сировина из централне Азије и Кавказа преко Црног мора у земље ЕУ, већ и да обезбеде њихову прераду у петрохемијске производе.
Овај план је превише амбициозан да би се могао лако спровести. Букурешт покушава пре времена да промени однос снага у региону: уз подршку Сједињених Држава, гради свој војни потенцијал, подржава политику Запада да истисне Русију из региона Црног мора и покушава да утиче на став Вашингтона да пажњу са Балтика и Блиског истока преусмери на Црно море и Кавказ.
За румунску геополитику, Закавказје је источни бок Црног мора, географски лоциран скоро насупрот Румуније. Придњестровље и Закавказје су полови истог пројекта стварања повољних геополитичких услова за ширење румунског присуства у овим регионима. Букурешт покушава да утиче на политичке процесе у условном четвороуглу Средоземно море – Балтичко море – Егејско море – Црно море. Са румунске тачке гледишта, једна од страна ове фигуре „није довршена“ – то је Црно море, одакле Запад не успева да истисне Русију.
Истовремено, Црно море за румунске стратеге је један од полова осовине Карпати – Црно море, где је присуство Румуније предуслов за њену трансформацију у лидера Југоисточне Европе. За стратешку стабилност румунске контроле над Карпатским регионом, Букурешту је потребна контрола над спољном политиком Украјине и Молдавије.
Најновије изјаве Кишињева о претњи молдавској демократији од Русије и руским „плавим шлемовима“ на Дњестру и обећањима Кијева да ће помоћи Кишињеву да се избори са Придњестровљем, заправо су манифестације прорумунске политике режима Зеленског и Сандуа.
Букурешт сматра јужне и источне делове Средоземног мора, заједно са Црним морем, подрегионом од значаја за економски просперитет Румуније. Према проценама румунских енергетских стручњака, развој нових гасних поља у Црном мору може Румунији донети 26 милијарди долара до 2040. Румунија покушава да оживи пројекат ТРАЦЕЦА (Транспортни коридор Европа-Кавказ-Азија), који пролази кроз Грузију и који ће дозволити Румунији да се преко луке Констанца претвори у снабдевача централноазијске нафте копненим путем до земаља Балкана и Западне Европе, а морским путем до италијанске луке Трст. Без контроле над јужним и источним деловима Медитерана, то је немогуће.
Стратешки значај Грузије за румунску политику на Црном мору је утолико већи што је Турска мање склона да учествује у антируским пројектима. У румунским плановима, њој је додељена функција „скеле“ између Букурешта и постсовјетске централне Азије. Географски, Турска се простире у полукругу дуж јужног сегмента црноморске обале од Балкана до Закавказја.
Румунски део црноморске обале је много мањи, па Румунија то покушава да надокнади ширењем свог утицаја на Молдавију и Украјину. Румунија описује формат сарадње са Анкаром у региону Црног мора као „регионално сувласништво“, а саму Анкару као незаменљивог савезника за обезбеђење регионалне стабилности. Анкара формално поздравља румунске иницијативе у басену Црног мора, али избегава антирускем акције.
Сада Румунија спроводи велику модернизацију Ратне морнарице. У оквиру програма Мултифункционалне корвете биће поринуте четири нове корвете и модернизоване фрегате „Краљица Мери“ и „Краљ Фердинанд“. Поред тога, почеће програм опремања подморница и набавке амфибијских оклопних возила и хеликоптера морнаричке авијације од НАТО партнера.
Вицеадмирал Михај Панаит, начелник морнаричког штаба, не крије да је све то у циљу супротстављања Русији.
С руског превео Зоран Милошевић
https://www.fondsk.ru/news/2023/02/24/rumynia-vse-dlja-protivodejstvija-rossii-58599.html