Промоција књиге за мене је исто што и тренутак када дете које проходава придржавате за руку. Да децу учим и придржавам да би проходала нисам имао прилику. Туга. А радост кад треба да напишем нешто што би требало да буде промоција књиге. Као да ће то што ћу ,не само ја написати решити све проблеме књиге која са књижарских полица чека да је додирне онај коме она треба.Па тек да је узме.И питање је шта ће бити пресудно да она испод нечије мишке оде на место одакле ће саопштавати неке нове тајне,открити неки нови свет,омађијати нас, разжалостити и увеселити.
Тако сам доскора, све док у руци нисам држао нови роман Ђорђа Д. Сибиновића “Мандат” (издање Досије студио Београд,2023.), мислио.Тај роман скоро на савршен, али сасвим сигурно начин достојанствен савременом роману, нам указује на нешто што тешко, скоро никако не прихватамо – све око нас је готово. Да ли је то наш генски код о издаји, превари, борби за власт… сасвим је свеједно јер то није нешто што ће можда бити . То већ бива! То живи у нама. Прати нас а читајући “Мандат” само постајемо свесни да све што јесмо то је већ готово. И то је као истина посебна снага овог романа.
“Мандат” је нешто што одавно са нама хода, отвара нам или затвара врата…”
Зато му и не треба посебна промоција.”Мандат” је ту.
ИЗВОР; https://sedmasila.rs/roman-mandat-djordja-d-sibinovica/?_rstr_nocache=rstr9076504bb1e0e5ea